Да ли је вештачка интелигенција будућност интернета? Илустрација генерисана вештачком интелигенцијом коју је урадио Мухамед Бело Бухари. Користи се уз дозволу.

Аутор Мухамед Бело Бухари

Данас, ако објавите видео на платформи друштвених медија, можете бити сигурни да ће га људи широм света видети за неколико секунди. Било да се налазите у удаљеном селу у Индонезији, на живахним улицама Сао Паула у Бразилу или ужурбаном граду Лагосу у Нигерији, ваш видео може да путује преко граница и тренутно допре до милиона људи. Тренутна структура интернета омогућава ову беспрекорну комуникацију без граница, оснажујући сарадњу и дељење идеја на великим удаљеностима. Упркос повременим ограничењима које намеће влада, основни јединствени и међуоперативни дизајн интернета остаје исти широм света и превазилази географске и политичке границе. 

Али ово би могло да се промени. Године 2024. почеле су критичке дискусије које би могле да преобликују управљање интернетом, а дебате су настављене и у 2025. У питању је прелазак са модела са више заинтересованих страна – где владе, предузећа, цивилно друштво и техничке заједнице деле одговорност – на приступ којим доминира влада. Теме које се разматрају укључују отворени интернет, повезаност, вештачку интелигенцију (АИ), дигиталну инфраструктуру, људска права и Циљеве одрживог развоја (ЦОР). Главно за ове дебате је критично питање: може ли модел са више заинтересованих страна, који је заштитио отворен, инклузиван интернет, опстати?

Како интернет функционише — и зашто је то важно?

Интернет је дизајниран да буде децентрализован, мрежа мрежā у којој ниједан ентитет нема апсолутну контролу. Ово је омогућило равноправно учешће, иновације и слободну размену идеја. Отворени стандарди који омогућавају беспрекорну међусобну повезаност и управљање моделом са више заинтересованих страна омогућили су интернету да прерасте у трансформативну глобалну платформу, омогућаваујући било кога да гради мреже без централизованог одобрења. Функционалност интернета је уоквирена референтним моделом за отворено повезивање система (ОСИ), који се састоји од слојева апликације, презентације, сесије, транспорта, мреже, везе података и физичке инфраструктуре.

Током времена, компаније као што су Фејсбук (Мета), Гугле и Амазон, које су се у почетку фокусирале на слој апликација (услуге као што су друштвени медији, претрага и е-трговина), почеле су да се интегришу вертикално на више слојева, укључујући инфраструктуру као што су подморски каблови и центри података. Ова вертикална интеграција консолидује моћ, омогућавајући овим компанијама да контролишу не само услуге већ и физичке и мрежне слојеве интернета. Ова концентрација утицаја нарушава децентрализовану архитектуру, дајући им несразмерну контролу над глобалним каналима комуникације и изазивајући забринутост због потенцијалних монополистичких пракси. Таква динамика наглашава важност снажног управљања како би се осигурала отвореност, универзалност и једнак приступ свим слојевима Интернета.

Зашто је ово важно?

Слој апликација интернета покреће главне делове свакодневног живота, као што су друштвени медији, е-трговина и прегледање веба. Испод тога, мрежни слој додељује јединствене адресе Интернет протокола (ИП) уређајима широм света, омогућавајући повезивање. Тренутно, доделом и контролом ИП адреса управља хијерархијски систем у оквиру Ауторитет за додељивање бројева на Интернету (ИАНА – ИАНА је скраћеница за Ауторитет за додељивање бројева на Интернету које је одељење ICANN-а, непрофитне, приватне америчке корпорације, која надгледа глобалну расподелу ИП адреса, расподелу аутономих система, управљање ДНС системом, и разним другим стварима везаним за бројеве и симболе у интернет протоколу, прим. прев.)) и регионалних Интернет регистара (РИР), који обезбеђују правичну дистрибуцију и децентрализовани надзор. Међутим, ако би се контрола над ИП адресама централизовала, то би дало огромну моћ над глобалном комуникацијом и токовима информација. Ово чини управљање интернетом кључним, не само за заштиту слободе изражавања, већ и за одржавање децентрализованих принципа који чине основу интернета.

Зашто је 2025. критична година

Година 2025. је критичан тренутак за будућност интернета, година која је обликована уз два глобална тренда и усвајањем Глобалног дигиталног договора (ГДД). Прво, владе се суочавају са све већим притиском – убрзаним пандемијом КОВИД-19 — да регулишу дигиталниекосистем. Пандемија је разоткрила рањивост дигиталних простора ширењу дезинформација, сајбер криминала и нарушавања приватности на мрежи, појачавајући позиве за јачим регулаторним оквирима. До 2022. године, преко четвртине влада широм света усвојило је националне оквире за управљање дигиталним платформама, онлајн садржајем и корисничким подацима. Друго, државни модели интернета, које заступају земље попут Кине, преобликују дигитални пејзаж. Кинески предлог „Новог ИП” међународним телима за постављање стандарда, као што су ИСО и ИТУ, омогућили би државну контролу над сваким уређајем повезаним на мрежу, користећи термине као што су „национална безбедност” и „дигитални суверенитет” да би се оправдала ограничења отворености и интероперабилности. Ову промену додатно погоршавају нације попут Русије које сигнализирају своју намеру да створе изоловане мреже, доводећи у питање саму структуру глобалног интернета као „мреже мрежа“.

Управљање критичном инфраструктуром, као што су ИП адресе, је кључно за осигуравање да глобална комуникација остане отворена и доступна. На пример, замислите мали бизнис е-трговине у Кенији који зависи од прекограничне трговине са купцима у Европи. Ако се глобални интернет распадне на изоловане мреже, овај посао би могао преко ноћи изгубити приступ међународним тржиштима, уништавајући његове операције и средства за живот које подржава. Такви сценарији наглашавају улог у одржавању отвореног и међусобно повезаног интернета.

Као одговор, ГДД — о којем су преговарале 193 државе чланице и део ширег Пакта за будућност — усвојен је у септембру 2024. на Самиту будућности УН-а. Кључни нагласци ГДД-а укључују посвећеност универзалном приступу интернету, промоцију етичких система вештачке интелигенције, побољшане сарадње у области сајбер безбедности и обезбеђивање да су људска права уграђена у политике дигиталног управљања. Поред тога, има за циљ да реши дигиталне поделе подстицањем инклузивног и правичног развоја дигиталних технологија.

Посебно, ГДД подиже улогу канцеларије техничког изасланика генералног секретара УН у Њујорку на централну позицију, консолидујући ауторитет који је раније био раширен у ентитетима са седиштем у Женеви као што су ИТУ и УНЦТАД. Иако ова промена има за циљ да поједностави управљање, она изазива забринутост због искључења недржавних актера из процеса доношења одлука. Критичари су забринути да би ова централизација могла маргинализовати модел са више заинтересованих страна и ризиковати да превиди интеграцију принципа људских права у спровођење. Овај развој догађаја се поклапа са предстојећим Светским самитом о информационом друштву (ССИД)+20 Прегледом 2025. године, који има за циљ да процени имплементацију и напредак резултата ССИД-а из 2005 укључујући ФУИ. Улози су јасни: интернет је на раскрсници између демократске отворености и ауторитарне контроле.

ФУИ и ССИД+20 преглед: Шта је у питању?

Највећа брига је будућност Форума за управљање интернетом (ФУИ), платформе са више заинтересованих страна која је укорењена у ССИД 2005, која се суочава са поновном евалуацијом током прегледа ССИД+20. ФУИ, упркос својим манама, као што је недостатак моћи доношења одлука и контроверзни избори домаћина као што је Саудијска Арабија 2024. године, остаје једна од најефикаснијих платформи за сазивање различитих заинтересованих страна. Он пружа јединствен простор за дискусије о управљању интернетом засноване на људским правима и засноване на консензусу.

Изазов који се појављује је промењив наратив на глобалним форумима, где су људска права све више уоквирена кроз сочиво економског развоја, а не слободе као што су изражавање и учешће.Ова промена, коју покрећу утицајни државни актери и неке међународне организације, одражава све већи нагласак на дигиталној економији и инфраструктурним инвестицијама као камену темељцу националних и глобалних развојних агенди. Иако су такви приоритети усклађени са циљевима одрживог развоја (ЦОР), они ризикују да се критичке расправе о заштити права и слобода појединца потисну у корист економских императива.

Заштита управљања интернетом: Шта се мора урадити

Непосредно ангажовање је кључно. Цивилно друштво мора да се окупи да заштити инклузиван, отворен и правичан интернет. Модел са више заинтересованих страна – транспарентан, партиципативан и одговоран – кључан је за одржавање интернета као глобалне, међуоперативне платформе. Очување његове суштине захтева будност и акцију да се супротстави напорима да се централизује моћ или ослабе принципи управљања. Заинтересоване стране морају допринети процесима који обликују будућност управљања интернетом, посебно прегледу Глобалног дигиталног договора (ГДД) и ССИД+20. ГДД-ова мапа пута за 2025. укључује одобрење, мапу имплементације, фазе прегледа и преглед на високом нивоу до 2027. Слично томе, ССИД+20 позива на повратне информације о акционим линијама ССИД до јануара 2025. и предлаже консултације за решавање недостатака у агенди до марта 2025. Ови процеси су кључне могућности за заговарање инклузивних, транспарентних политика које одржавају отворени интернет.

Хитност је јасна. Интернет се драматично трансформисао од ССИД-а у Женеви 2003. године, поставши саставни део савременог живота.Нови изазови као што су вештачка интелигенција и геополитичка фрагментација угрожавају његове темељне принципе, али модел са више заинтересованих страна остаје витално средство за навигацију кроз ове сложености. Цивилно друштво мора да појача свест на локалном и глобалном нивоу, да се укључи у националне и регионалне ФУИ-е, и да директно сарађује са креаторима политике. Ефикасна комуникација и истицање улоге интернета у постизању циљева одрживог развоја су кључне стратегије. Давањем приоритета људским правима, подржавањем дигиталне инклузије и обликовањем правичних политика, заинтересоване стране могу осигурати да интернет остане демократски и иновативан простор за генерације.