Са којим се изазовима суочавају сиријске избеглице након пресељења?

Сиријске и ирачке избеглице стижу у Скала Сикамиас Лесбос, Грчка. Слика Георгиоса Гианопоулоса преко Wikimedia Commons. CC BY-SA 4.0.

Од избијања грађанског рата у Сирији 2011. године, милиони Сиријаца су побегли из своје земље, тражећи уточиште у суседним земљама и шире. Тринаест година касније, УН идентификује значајан број од ових 13,5 милиона избеглица као расељена лица којима је потребан хуманитаризам , посебно онима који су побегли у Турску, Јордан, Либан, и у Европу.

Иако постоји нада да се врате у Сирију након пада режима председника Башара ал-Асада уз ту наду иде дубока забринутост због страха од нестабилности и економског колапса, потешкоћа у обнављању њихових живота и изазови са којима се суочавају остављајући за собом нове животе које су успоставили у изгнанству.

Док је ситуација у Сирији и даље неизвесна, животи избеглица у земљама домаћинима су се променили у последњих 13 година. У неким контекстима, као у Либану, економски притисци утичу на то да њихова деца одустају од школовања и пријављују се на тржиште рада. У међувремену, многе избеглице које су побегле интегрисале су се у своја друштва, основале нове послове и изградиле породице. Напуштање оваквих живота није лака одлука, а за многе је помисао на поновно исељавање својих породица претешка.

Турска: Нови живот у неизвесности

Турска је највећа земља домаћин сиријских избеглица, са преко 3,7 милиона Сиријаца cкоји тренутно борави у њој. Многе избеглице су се интегрисале у турско друштво, а неколико њих је отворило мала предузећа и дало допринос локалној економији. Међутим, економски изазови у Турској — посебно током периода инфлације и политичке нестабилности — отежали су живот многим Сиријцима. Упркос томе, Турска остаје релативно стабилно окружење у поређењу са Сиријом, а неке избеглице брину да би повратак кући могао да значи одустајање од тешко зарађене безбедности коју су постигли у Турској.

За многе Сиријце у Турској, страх од губитка средстава за живот представља главну препреку повратку. Поседовање предузећа у Турској омогућило је многим избеглицама да стекну финансијску независност, али поновни почетак у ратом разореној земљи је ризик који је мало ко спреман да преузме. Штавише, тренутне тензије између турске владе и избегличке популације додају још један слој неизвесности за оне који размишљају о повратку у Сирију.

Јордан: Борба се са недостатком радне снаге

Избеглички камп Заатари у Јордану. Стејт департмент САД, јавно власништво, преко Wikimedia Commons.

Јордан је примио око 1,3 милиона Сиријаца, од којих већина живи у градовима и избегличким камповима као што је Затари. Избеглице су се годинама суочавале са ограниченим могућностима за запошљавање, али последњих година многи Сиријци су се уклопили у јорданску радну снагу, у секторима као што су грађевинарство, пољопривреда и малопродаја. Неки су чак отворили и своја предузећа, стварајући нове економске могућности.

Многе индустрије којима су Сиријци допринели у Јордану већ се суочавају са недостатком радне снаге, а утицај губитка квалификоване радне снаге могао би да бзде штетан и за Јордан и за Сирију. Штавише, Сиријци који годинама живе у Јордану суочавају се са сложеном дилемом: желе да помогну у обнови Сирије, али се можда плаше недостатка економских могућности код куће. Култура хране и трговине у Јордану такође је утицала на начин живота многих избеглица, а неки се брину да би их повратак у Сирију натерао да се прилагоде друштву које није спремно да задовољи њихове укусе и потребе.

Либан: Притисак на локалне заједнице

У Либану, који је близу Сирије, налази се више од 1,5 милиона сиријских избеглица, суочава се са огромним притиском због прихватања толиког броја расељених људи. Ситуација за сиријске избеглице је била толико тешка да су у неким сиријским породицама и њихова деца морала да раде, уместо да иду у школу. Као радници, Сиријци се углавном баве пољопривредом, личним и кућним услугама и, у мањем обиму, грађевинарством, наводи Међународна организација за рад. Међутим, политичка и економска нестабилност Либана компликује изгледе за избеглице које желе да се врате у Сирију.

У објави на Фејсбуку, телевизијски канал Алџазира Мубашер је објавио изјаву либанонског премијера Наџиба Микатија, који је рекао „Притисак на наше ресурсе је веома велики, и то погоршава тренутне економске проблеме и ствара жестоку конкуренцију за послове и услуге“.

За оне који су основали бизнис или нашли сталан посао у Либану, одлука да се врате препуна је неизвесности. Сиријска девастирана економија нуди мало могућности, а за многе избеглице страх од поновног покретања пословања од нуле надмашује наду да ће се вратити у мирну Сирију. Недостатак радне снаге у Либану је још један изазов: многе индустрије се ослањају на сиријску радну снагу, а масовни повратак могао би да створи мањак радне снаге, додатно погоршавајући економске борбе Либана.

Немачка: Интеграција и нове могућности

Немачка је примила око милион избеглица из Сирије, и многи од њих су се успешно интегрисали на тржиште рада ове земље. Избеглице које су у почетку стигле са мало више од одеће у коферима су сада нашле посао у областима које се крећу од здравствене заштите до инжењеринга. Многи Сиријци у Немачкој такође су имали користи од свеобухватних програма интеграције у овој земљи, који су им помогли да науче језик, стекну стручне вештине и пронађу стабилан посао.

Данас су сиријске избеглице постале једна од главних компоненти на које се ослања Немачка, највећа европска привреда. Међутим, одмах након објаве пада режима Башара ел Асада у Сирији 8. децембра 2024. године, 12 европских земаља, укључујући Немачку, Аустрију, Белгију и друге, најавило је одлагање захтева за азил за Сиријце. Многи европски политичари позивају на репатријацију Сиријаца изазивајући страх међу Сиријцима за њихову будућност у Европи.

 

Ver essa foto no Instagram

 

Uma publicação compartilhada por DW News (@dwnews)

(Шолц каже да „интегрисане” сиријске избеглице могу да остану у Немачкој: Немачки канцелар Олаф Шолц уверио је „добро интегрисане“ сиријске избеглице које живе у Немачкој да су добродошле да остану након пада диктатуре Башара ал-Асада. Његови коментари долазе након што су неколико личности из конзервативне опозиционе Хришћанско-демократске уније (ХДУ) и крајње десничарске Алтернативе за Немачку (АН) предложиле планове за подстицање Сиријаца да се врате у Сирију.
Фридрих Мерц, лидер немачких демохришћана и фаворит за следећег немачког канцелара, рекао је да ће они који не желе да се интегришу морати да се врате када њихов заштитни статус више не буде важио. Он је додао да ће, ако то не желе добровољно, морати да буду депортовани. Он је такође позвао Европску унију да контролише своје границе како би осигурала да они који су радили за Асадов режим не уђу у Европу као тражиоци азила.
Милиони Сиријаца су побегли из земље током грађанског рата који је почео 2011. године, а скоро милион сиријских држављана живи у Немачкој. Огромна већина стигла је у Немачку између 2015. и 2016. под бившом канцеларком Ангелом Меркел.)

Аустријска влада је отишла даље, и понудила суму од 1.000 евра, коју је назвала „повратним бонусом“, који ће се исплатити свакој избеглици која добровољно жели да се врати у своју земљу, Сирију. Конзервативни канцелар Карл Нехамер изјавио је да ће безбедносна ситуација у Сирији након пада режима помоћи у процени правног статуса сиријских избеглица на аустријској територији. У објави на X-у, Нехамер је упутио поруку сиријским избеглицама у којој је рекао: „Њиховој земљи су сада потребни грађани да је поново изграде”.

Све европске земље потписале су Женевску конвенцију, која укључује одредбе о заштити избеглица и забрани њиховог присилног депортовања на места где би им живот или слобода били угрожени. Они којима је одобрен азил углавном су заштићени од повратка по принципу протеривања.

С друге стране, Европљани страхују од последица повратка сиријских професионалаца у њихову земљу. Шеф немачког удружења болница Џералд Гас, упозорио је на последице повратка сиријских лекара „који су играли фундаменталну улогу у очувању здравствене заштите, посебно у болницама у малим градовима“. Немачки канцелар Олаф Шолц је 13. децембра потврдио да су „интегрисане” сиријске избеглице у Немачкој „добродошле”.

Сложена одлука о повратку

Криза са избеглицама из Сирије и одлив у суседне земље и Европу. ЕРЦЦ – Координациони центар за хитне случајеве. Извори: ЕЦХО, ЕСРИ, УНХЦР, ИОМ и национални органи, јавно власништво, преко Wikimedia Commons

Одлука сиријских избеглица да се врате у Сирију након пада Асадовог режима је дубоко лична и сложена. Док многи чезну за даном када могу да оду кући, неизвесност будућности Сирије, изазови обнове земље и страх од политичке нестабилности оптерећују њихове планове.

За оне који су основали бизнис и живе у земљама домаћинима, повратак у Сирију није само питање патриотизма – то је питање опстанка, економске сигурности и друштвене интеграције. Такође, Сирији су, после Асада, потребни њени млади грађани. Према процени Међународнe организацијe рада о утицају сиријских избеглица у Либану и њиховом профилу запошљавања, више од половине сиријских избеглица је млађa од 24 године.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.