Бенгалски тигар, Непал. Слика преко Flickr-а Метјуа Кнота. CC BY-NC-SA 2.0.

Овај чланак Судикше Туладхара првобитно је објављен у Непали Тајмсу, а скраћена и уређена верзија се поново објављјује на страницама Глобалних гласова као део уговора о подели садржаја.

Када се 2010. године у Санкт Петербургу састало десетак земаља у којима живе тигрови на Глобалном самиту о тигровима, оне су се обавезале да ће удвостручити популацију својих великих мачака у наредних 12 година.

Непал је постао прва земља која је не само постигла циљ већ је скоро утростручила бројку, са 121 у 2010. на 355 у 2022. години. Али неки у Непалу, укључујући премијера КП Олија, сада мисле да је Непал био превише успешан, и да број дивљих тигрова треба смањити.

То је био исти премијер који је прошле године позвао људе да помогну у очувању тигрова, називајући их „поносом Непала“. Али прошлог месеца, на свом језгровитом језику, Оли је рекао да су тигрови постали бројни као пси и да им се не може дозволити да се размножавају по цену људских живота.

„Популација тигрова треба да буде пропорционална нашој шумској површини. Могли би смо да поклонимо тигрове другим земљама као економску дипломатију?” Оли је додао на састанку о ЦОП-29 прошлог месеца.

Сукоб између људи и дивљих животиња је заиста однео животе откако тигрови излазе ван препуних паркова да би пронашли плен. Дакле, премијеров предлог да се промовише дипломатија дивљих животиња можда и није тако лоша идеја јер би подигао међународни профил Непала и истакао причу о успеху земље у очувању природе.

„Тигрови се могу слати у друге земље дипломатским путем, али земље које их примају морају имати одговарајући капацитет и окружење“, каже Гана Гурунг из Светског фонда за дивље животиње (СФДЖ Непал), додајући да се тигрови који се шаљу такође морају пажљиво бирати.

„Премијер је дао емотивно набијену изјаву, која је вероватно уследила након што је разговарао са погођеним групама“, додао је Гурунг. „Утростручили смо популацију тигрова, али ако се не предузму одговарајући кораци за управљање и сарадњу, можемо их све лако изгубити”.

Међутим, земље чланице Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре (ЦИТЕС) морале би да поштују строге протоколе и папирологију за транспорт тигрова. Непал поседује одређено искуство у овој области пошто је раније слао носороге у Кину у две серије, успешно се сналазећи у компликованим процедурама.

Природњак Сусхила Махатара из Националног парка Бардиа не слаже се да Непал има превише тигрова. Она нам каже: „Број тигрова није превелик према површинама које су им додељене. Ако има превише тигрова, они се боре и убијају једни друге како би одржали контролу над својим бројем.”

Тигар трчи у реци. Слика преко Wikimedia Commons Гурунг Пратапа. CC BY-SA 4.0.

Национални парк Бардија има 125 одраслих тигрова, а Национални парк Читван их има 128. Било је око 12 смртних случајева у нападима тигрова у протеклој години, а неки од људождера су избачени и у кавезу су. Међутим, многи од њих убрзо умиру у затвореном простору.

Дан Бахадур Таманг, заштитник тигрова са преко 50 година искуства, објашњава зашто тигрови то учине: „Они који улазе у људска насеља су обично млади тигрови који су одвојени од својих мајки. Неки су повређени тигрови који не могу да нападну традиционални плен.”

Други разлози укључују задирање као резултат насељавања људи и инфраструктурних пројеката у непосредној близини или унутар заштићених подручја без компоненти погодних за дивље животиње, као што су надвожњаци. Недостатак воде погоршан климатском кризом је додатни изазов.

Иако сваке године змије отровнице у просеку убију 3.000 људи у Непалу, убиства тигрова привлаче много више пажње медија. Ово је довело до тога да се тигрови сматрају претњом, а не важном врхунском врстом у екосистему.

Друга претња тигровима је комерцијализација. Године 2023. тадашњи министар за шуме и животну средину Бирендра Махато из Јаната Самајвади Партије (ЈСП) предложио је лицитацију тигрова ловцима на трофеје јер је Непал имао „превише тигрова“. Он је израчунао да би земља могла да заради 25 милиона долара путем дозвола за лов на тигрове које би покриле трошкове одржавања националних паркова.

Његова изјава изазвала је широко распрострањено згражање, као и подбадања од стране заштитника природе и еколога, баш као што је изјава премијера Олија учинила прошлог месеца.

Тигрови су такође главни извор прихода за националне паркове и врхунац за туристе. „То што су тигрови у џунгли значи да постоји уравнотежено окружење“, каже Махатара у Бардији. „Сваки губитак биодиверзитета у парковима могао би довести до смањења прилива туриста”.

Еко-туризам и сафари уз тигрове су такође велики извор прихода за домаћине и локалне заједнице у Читвану и Бардији које се ослањају на туристе који долазе због дивљих животиња.

Гана Гурунг из ВВФ-а каже: „Туристи посећују националне паркове у ишчекивању да ће виде тигрове. Тренутно их има 355, а ако туристи не примете ниједног тигра током свог сафарија, како ће га онда видети ако се број смањи?”

Еколози кажу да је боље управљање дивљим животињама кључ и да укључује комбинацију приступа, укључујући дипломатију посвећену тигровима. Међутим, пошто се многи случајеви сукоба између људи и дивљих животиња дешавају када мештани оду у шуму да сакупе огревно дрво или сточну храну, они би требало да буду свесни мера предострожности.

„Непрекидно смо радили кроз кампање за развој вештина и промене понашања како бисмо помогли локалним становницима да живе и одржавају егзистенцију у тампон зони и заштићеним подручјима“, додаје Гурунг. „Ово је био један од наших главних циљева, да подигнемо животни стандард локалног становништва како би могли да коегзистирају са дивљим животињама у овој области”.