Овај интервју Елиде Зилбеари први је објавио Порталб.мк. Уређена верзија се поново објављује овде у складу са уговором о подели садржаја између Глобалних гласова и Фондације Метаморфозис.
Ејдан Вајт је оснивач Мреже етичког новинарства (МЕН) (енг., као и остале организације наведене у овом пасусу прим.прев.), био је генерални секретар Међународне федерације новинара (МФН) 25 година, интензивно је радио као новинар и заговорник људских права, етике и слободе штампе. Играо је кључну улогу у креирању глобалних иницијатива као што су ИФЕКС и ИНСИ, служио је у панелу за именовања ИМПРЕСС-а 2014. године и уређивао утицајне извештаје МЕН-а о темама као што су слобода медија, корупција и новинарство у ери пост-истине пре него што је отишао са функције директора МЕН-а 2018., а 2021. године постајао је почасни председник.
У овом интервјуу он говори о тренутном глобалном неповерењу у медије ио томе шта се, ако ишта, може учинити по том питању. Интервју је уређен ради дужине и јасноће.
Порталб.мк: Зашто данас постоји недостатак поверења у медије?
Ејдан Вајт (ЕВ): Живимо у времену у коме постоји велики проблем са поверењем, не зато што су јавност или свет у целини изричито против новинарства, већ због начина на који људи данас примају информације. Постоји невероватна количина пристрасности, пропаганде и увредљиве комуникације, посебно преко друштвених мрежа. Људи су збуњени и нису сигурни шта је истина, а шта није. Као резултат тога, они више не верују информацијама, чак и када их добро истраже или производе научници и кредибилни истраживачи, што је од виталног значаја за разумевање света.
Овај недостатак поверења произилази из неколико фактора. Један је промена природе саме комуникације. Свуда постоји огромна количина дезинформација, увредљивог садржаја, неетичких и чињенично нетачних информација, злонамерних лажи и пропаганде. Ово ствара хаотично информационо окружење.
Политички, видимо да владе и различити актери користе информационе мреже за ширење обмањујућих информација и увредљивих комуникација. Ово мешање утиче на демократске процесе, као што су избори. Као резултат овог информационог хаоса, људи су се променили – сада имају мање поверења у спољне изворе информација и уместо тога се ослањају на своје блиске, личне мреже за информације. Ово укључује пријатеље, комшије и групе у заједници попут оних на WhatsApp-у. Овај помак ка уским, локализованим заједницама за вести и информације створио је шири проблем поверења, што је веома опасно. Опасност лежи у потенцијалу да злонамерне информације имају непримерен утицај на друштво. На пример, постало је врло лако да се шири говор мржње, подстиче насиље и ескалирају тензије, посебно у временима сукоба или економског пада. Медији играју кључну улогу у борби против овога. Професионално новинарство има друштвену одговорност да јавности пружи поуздане информације.
Порталб.мк: Али да ли су се медији показали довољно поузданим? Говорим конкретно о професионалним медијима.
ЕВ: Многи у медијима можда верују да су то урадили, али ја мислим да нису. Нису то убедљиво доказали. Узмимо Сједињене Државе као пример. Професионални медији у САД мислили су да говоре истину — и у великој мери јесу. Они су објавили истину о Доналду Трампу: о његовој мизогинији, његовом расизму, његовом наводном кршењу закона, његовој непоузданости и свим суђењима са којима се суочио. Међутим, упркос њиховом причању истине, многи су и даље гласали за њега.
Portalb.mk: Зашто?
ЕВ: Па, док су се медији фокусирали на разоткривање Трампових мана, нису успели да се повежу са реалношћу живота бирача. Многи гласачи нису марили за оптужбе на рачун Трампа. За њих је истина о Трампу била споредна. Оно што је важније било је њихово веровање да би он могао да им побољша живот економски или да њиховим породицама пружи помоћ. Многи од ових гласача били су из нижег социо-економског ранга, а медији су превидели њихове приоритете. Ово је била медијска грешка. Само казивање истине није довољно. Амерички медији су научили важну лекцију: неопходно је не само извештавати истину, већ се повезати са људима, разумети њихове перспективе и мотивације. Без те везе, чак ни најпрецизније извештавање неће имати одјек.
Порталб.мк: У једном од својих јавних говора споменули сте да су медији постали елитистички, или постоји опасност да постану елитистички. Можете ли нам рећи нешто више о томе?
ЕВ: Наравно. Један од проблема данашњег новинарства је подела између медија и јавности. Елитистичке медијске личности често верују да разумеју свет боље од јавности и да имају ауторитет да говоре људима како и шта да мисле. Овај став је опасан.
Новински медији и новинари не би требало да буду елитисти; треба да буду део друштва. Они морају да разумеју све нивое друштвене пирамиде – како људи живе, раде и размишљају. Када медији не успеју да се повежу са људима на дну пирамиде, ти људи ће их игнорисати. Овај раскол се догодило у САД-у и на многим изборима широм света.
Ове године смо видели талас избора широм света, и у скоро сваком случају бирачи су послали снажне поруке постојећим владама. То се догодило у Француској, Британији, широм Европе и САД-а. Ови исходи наглашавају колико су се медији слабо повезивали са јавношћу, што је довело до опасне ерозије поверења.
Медијима треба поверење јавности да би ефикасно функционисали. Да би га повратили, медији морају бити транспарентни, одговорни и повезани са људима којима служе.
Порталб.мк: Како онда медији могу да поврате поверење јавности?
ЕВ: Да би поново изградили поверење јавности, медији треба да се фокусирају на три кључне области. Прво, морају се посветити вредностима професионалног новинарства, придржавајући се етичких принципа као што су тачност кроз извештавање засновано на чињеницама, независност од политичких или корпоративних утицаја, хуманост избегавањем експлоатације рањивих група или подстицање насиља, и одговорност исправљањем грешака и преузимањем одговорности за грешке.Друго, транспарентност је неопходна; медијске организације морају јасно да кажу ко их поседује, како се финансирају, каква је њихова политика и да ли имају било какве политичке или финансијске предрасуде. На крају, медији морају да се повежу са јавношћу тако што се директно ангажују, слушају бриге људи и разумеју њихове перспективе.
Порталб.мк: Како медији могу да покажу ове обавезе у пракси?
ЕВ: Медији могу да усвоје механизме којима ће доказати свој кредибилитет, као што су самопроцена и независна сертификација. Добар пример је Иницијатива поверења новинара (ИПН), која подстиче медијске организације да праве извештаје са детаљима о томе како поштују људска права, придржавају се новинарске етике и наводе своје власничке структуре и уређивачке политике. Ове извештаје затим верификују независна ревизорска тела, а када буду сертификовани, медијске организације их могу представити јавности као доказ своје транспарентности, етичког понашања и професионализма. Ова проверљива сертификација помаже у изградњи поверења јер омогућава људима да независно потврде тврдње медија.
Порталб.мк: Зашто је то важно?
ЕВ: У свету препуном обмана, лажи и непоштења, механизми као што је Иницијатива поверења новинара су од великог значаја. Они пружају кредибилан начин да медији покажу своју поузданост и поврате поверење јавности.