Фотографија Луме Пиментел на Unsplash. Бесплатно коришћење под Unsplash лиценцом.

У лето 2024. руске друштвене мреже биле су преплављене рекламама које промовишу донацију јајних ћелија у Кини. Здравим, атрактивним младим женама вишим од 162 цм обећано је неколико хиљада долара за биолошки материјал. Поред уплате, донаторkaма су понуђени бесплатни летови у другу земљу, смештај у луксузним хотелима и гурмански оброци. Међутим, постојала је једна квака — комерцијално донирање јајних ћелија је илегално у Кини. People of Baikal (Људи Бајкала, интернет магазин) су истраживали како функционише подземна пијаца за продају руских јаја. Преведена и уређена верзија се поново објављује на страници Глобалних гласова уз дозволу.

Интервју

Ана, 22-годишња становница Москве (име је промењено на њен захтев), припремила је за интервју са породицом потенцијалних купаца по налогу свог агента. Нанела је минималну шминку, јер Кинези више воле природну лепоту. Пустила је своју дугу, тамну косу да јој пада преко рамена, скупљајући је иза ушију како би створила изглед истакнутих ушију – карактеристика која се сматра привлачном у Кини. Интервју је обављен путем видео позива са преводиоцем. Међутим, била је укључена само Анина камера, тако да су купци могли да је виде, али она није могла да види њих.

Овај пут, пар је Ани поставио неколико неочекиваних питања. Које оцене је добила из математике у школи? Да ли је уживала у свом послу? 

Два дана касније, агент је рекао Ани да је изабрана за донацију, што значи да ће летети за Кину у року од недељу дана.

Анина прича почиње

У априлу 2024. Ана, ванредни студент и дизајнер, наишла је на Инстаграм видео. Видео је личио на путну рекламу, са сценама разгледања и вечере. Девојка је такође показала новчанице у америчким доларима, тврдећи да донатори могу да зараде између 3.000 и 7.000 долара. Видео је објавила агенција која регрутује жене за донацију јајних ћелија у иностранству, првенствено у Кини. У њему се наводи да кандидати морају да имају између 18 и 30 година, да не буду ни превише мршави ни предебели и да немају лоших навика и наследних болести.

Ану је заинтригирала прилика да заради новац и бесплатно посети Азију. Штавише, већ је шест пута донирала јајне ћелије у Русији без компликација, зарађујући до 100.000 РУБ (1.300 УСД) по процедури. Међутим, постојала је једна велика препрека: док је донирање јајних ћелија за новац легално у Русији, забрањено је у Кини.

Ана је провела месец дана размишљајући да ли да преузме ризик и да се пријави. У мају је одлучила да се пријави у агенцију. Ана је брзо добила одговор од менаџера са молбом да пошаље фотографије. Затим је замољена да попуни упитник о својим годинама, висини, тежини, образовању, крвној групи, датумима њеног предстојећег менструалног циклуса и кратку биографију. 

Кинеску породицу је пронашао агент којег је упознала путем ћаскања са донаторима.

Процес се одвија брзо

Донатори јајних ћелија морају проћи курс хормонске стимулације. Овај третман има за циљ да поврати више јајних ћелија него током редовног циклуса овулације. Хормонска стимулација почиње другог дана менструалног циклуса донора и изводи се у Кини. Клијенти не желе да чекају, па је Анина виза убрзана, а карте су резервисане у року од четири дана. Прошла је и разне тестове.

Подземно тржиште за руска јаја

У јулу 2024, РТВИ Телеграм канал је забележио пораст идентичних Инстаграм видео снимака који рекламирају донацију јаја у Кини.

Људи са Бајкала (интернет журнал прим.прев.) идентификовали су најмање 18 Инстаграм налога који рекламирају донацију јаја у Кини. Ови налози су приказивали слике новчаних пакета, нових ајфона и МекБукса купљених са зарадом. Донацију су такође представили као начин да се „помогне паровима без деце који су изгубили наду да ће добити дете природним путем“. Жене из Русије, Белорусије, Украјине и Казахстана биле су на мети као потенцијални донатори.

Многи запослени у агенцији немају медицинско искуство. На пример, један видео са налога „Да Донатион“ приказује менаџерку која је радила као специјалиста за надоградњу трепавица од 2018. до 2020. године, према њеној активности на Инстаграму. На веб-страници „Агенције за донирање Сунчано јаје“ (Sunshine Egg Donation Agency), наведени медицински стручњак за ИВФ је пословни тренер са дипломом Волгоградског огранка Совјетског трговинског института. Координатор за будуће родитеље је раније радио као астролог. Ниједан од ових представника није одговорио на захтеве за интервјуе.

Ко бира „словенска јаја“?’

Цена донације јајних ћелија зависи од различитих фактора. Жене могу да одреде своју цену, али им агенти обично помажу да процене своју вредност на основу тржишних услова и њихових личних атрибута.

Прво и најважније, клијенти дају приоритет физичком изгледу – висини, тежини, светлијој пути и тену без мрља. Кинески клијенти углавном не воле младеже, пеге и црвену косу. Тетоваже, лажне трепавице и пунила такође смањују вероватноћу да буду изабрани. Модни трендови за изглед донаторке се развијају; тренутно се траже “љупкост” и “женственост”. Агенције подстичу жене да шаљу фотографије у хаљинама, уз осмех.

Веће исплате се нуде донаторкама са престижним универзитетским дипломама, познавањем страних језика или уметничким талентима, јер се клијенти надају да ће њихова деца наследити ове особине.

Нису само жене те које зарађују: према Ани, њен агент је зарадио 2.000 УСД за сваку донаторку који је завршила програм.

Зашто расте кинеско подземно тржиште јаја

Кинески лист The Paper објавио је 2020. да су студенти узнемирени огласима за донацију јајних ћелија на зидовима женских тоалета. Новинарка се представила као потенцијална донаторка и контактирала је агенцију наведену у огласу. Објаснили су да су „девојке са јајима“ или „сестре са јајима“ категорисане по квалитету. Жене са врхунских универзитета могле су да зараде до 40.000 ЦНИ (5.500 УСД), док су донаторке просечног изгледа и без високог образовања добијале 10.000–20.000 ЦНИ (1.400–2.800 УСД). 

Уговори се не потписују са донаторима јер је куповина и продаја јајних ћелија у Кини нелегална. Међутим, посао и даље траје, упркос напорима власти да уклоне рекламе. То је зато што је легална набавка јајних ћелија за ИВФ скоро немогућа у земљи.

Према циркулару кинеског Министарства здравља из 2003. године, могу се користити само заостале јајне ћелије пацијената вантелесне оплодње и то само удате жене са документованом неплодношћу. Ово је створило дуге листе чекања, приморавајући многе породице да се обрате подземним агенцијама. До 2021. године у Кини је постојало више од 400 тајних агенција, према кинеској медијској станици CCTV.

Преузимање јаја и здравствена заштита

Анин програм се одвијао у Чунгкингу, граду од 32 милиона људи на југозападу Кине. Одсела је у хотелској соби са панорамским прозорима на 18. спрату. Млада кинеска помоћница коју је ангажовао њен агент возила ју је на све састанке, комуницирајући преко апликације за превођење.

Када је Анина менструација почела, посетила је клинику ради низа тестова. После тога, медицинска сестра је свакодневно посећивала њен хотел у 16 часова да јој да хормонске ињекције. Програм је ограничавао алкохол, пушење, вежбање и секс, али је Ана иначе била слободна.  

Хормонска стимулација је трајала 10 дана. На дан узимања јајета, Анин помоћник ју је одвео у стамбено насеље уместо у клинику. Одузети су јој телефон и документи, а на руку јој је стављена налепница са кинеским словима. Поред четири Кинескиње, Ана је ушла у затамњени бели комби. Пошто није могла да види ништа напољу, осећала се забринуто.

„Почела сам мало да паничим, мислећи да ће ми продати органе. Али сам се смирила кад сам видела да локалне жене ћаскају и смеју се. Мислила сам да ако и оне иду, све ће бити у реду“, рекла је.

Комби се зауставио директно на улазу у зграду, који је водио до степеништа. На врху, Ана је пронашла операциону салу и одељења за опоравак. „То је била нека врста импровизоване клинике – дефинитивно под земљом. То ме је уплашило јер су прегледи обављени у добрим болницама. Претпостављала сам да ће се узимање тамо догодити“, рекла је она.

Под анестезијом, Анина јаја су извучена помоћу игле вођене ултразвуком. Пробудила се пола сата касније и враћена је да се састане са својим агентом. Њене ствари су враћене, а њој су дате ИВ течности у легитимној болници. Међутим, касније те ноћи појавио се јак бол у стомаку.

Повратак у болницу

„Нисам могла да се померим – само сам лежала у страшном болу. Стомак ми је био натечен, једва сам дисала. Била је то најгора ноћ у мом животу. У Москви бих се одмах након процедуре вратила у нормалу. Никада нисам искусила овако нешто“, присећа се Ана.

Следећег јутра је одвезена у болницу, где је повратила док јој је провераван крвни притисак. Након још једне рунде ИВ течности, њени симптоми су почели да попуштају, а до вечери се осећала боље. 

Четири дана након процедуре, Ана је одлетела у Москву. И поред тога што није потписала никакве уговоре са агенцијом, по повратку је добила обећаних 7.000 долара у готовини. 

Кинески лекар је сугерисао да су Анини озбиљни симптоми можда били реакција на анестезију, али је Ана сумњала на синдром хиперстимулације јајника (СХЈ). 

Чак и минимално инвазивне процедуре као што је вађење јајета носе ризике. „Могу постојати алергијске реакције, крварење након преузимања или хиперстимулација јајника. Може ли донор бити потпуно сигуран да ће добити одговарајућу хитну помоћ? А ко ће преузети одговорност за компликације ако се донорка врати у своју домовину? Она завршава сама са својим проблемима“, рекла је специјалиста за репродукцију Надежда Верјаева.

Ана је разговарала о свом стању са својим агентом, који је рекао да су благи облици СХЈ-а уобичајени у Кини, вероватно зато што лекари користе веће дозе лекова како би осигурали резултате. Људи са Бајкала нису пронашли извештаје о томе да су руске донаторке претрпеле озбиљне компликације у Кини. Међутим, постоје документовани случајеви који укључују кинеске донаторе. На пример, 2017. године средњошколка је умало умрла након што је продала 21 јаје на црном тржишту. 2019. године, студенткиња је хоспитализована са тешким СХЈ-ом након што је покушала да искористи новац за куповину новог ајфона.

Конкуренција међу донаторкама 

У последње време, конкуренција међу донаторкама се појачала, што је довело до пада цена. Током пандемије ЦОВИД-19, када су међународна путовања била ограничена, агенције су плаћале највише долара за донаторке из Русије. Али са Кином која је поново отворила своје границе 2023. године, прилив нових кандидата изазвао је пад накнаде.

Постоје и донаторске агенције у Камбоџи, Лаосу, Кипру и Грузији, а ова друга постаје жариште за туризам сурогат мајчинства након што је забрањена странцима у Русији. Већина клијената у овим земљама су такође Кинези. Тржиште се шири на Киргистан и Казахстан, где су сурогат мајчинство и донација јајних ћелија легални.

Упркос свом претходном непријатном искуству, Ана је поново отишла у Кину. Овог пута јој је обећано 8000 долара – сума коју никада неће добити у Русији – па је, чак и уз ризике, Ана одлучила да ће то поновити.