Сиријац у Бразилу: Интервју са сарадником Глобалних гласова Рамијем Алхамесом
Млада сиро-бразилска породица Хамес. Фотографија се користи уз Рамијеву дозволу
Аутори и преводиоци волонтери Глобалних гласова вам доносе приче и портрете из целог света. Али занимљиво је да сваки од ових волонтера има своју причу коју вреди послушати.
Рами Алхамес је један од ових волонтера. Он себе описује у свом профилу Глобалних гласова кaо Сиријац у Бразилу, али има много више од овог плодног сарадника. Полиглота, пише и преводи на арапски, енглески и португалски. Има и свој блог и веома је активан на Твитеру. Такође је инжењер и отац двоје мале деце.
Разговарала сам са њим овог лета током грознице Светског првенства која је захватила Бразил (прим.прев.: пост је објављен 17 августа 2014).
Глобални гласови (ГГ): Реците нам нешто о себи и како сте се придружили Глобалним гласовима.
Рами Алхамес (РА): Ја сам сиријски машински инжењер који је живео и радио у четири земље Блиског истока пре него што сам изгубио посао у Бахреину 2011. и био приморан да пређем океане са бразилком/сиријком трудном женом у 5-ом месецу у највећу земљи јужне Америке. Упознао сам ГГ када сам прогуглао Амирино име (уредник МЕНА-е) која је моја пријатељица. Међутим, у Бразилу и током периода моје незапослености придружио сам се ГГ на португалском како бих обогатио бразилски речник, а затим сам се нашао као аутор, преводилац и ко-уредник у ГГ на арапском.
ГГ: Знамо да су Сиријци добро успостављени у Бразилу већ стотинама година. Процес се мало успорио последњих деценија 20. века. Шта нам можете рећи о свом искуству? Колико су слични, а колико различити Бразил и Сирија?
РА: Први сиријски имигранти стигли су у Бразил и Јужну Америку почетком 19. века, а дошло је и до другог таласа након Првог светског рата. Звали су их Турцима јер су имали турске пасоше. Као придошлица, упознао сам трећу генерацију ових досељеника; млади Арапи су поносни на своје корене, иако арапски знају само кроз називе хране. У Сирији можете пронаћи камен из 3000. године нове ере, док се Бразил сматра „земљом будућности“ у којој нећете наћи ову древну историју. Бразил је веома ослобођена земља у људским правима, политици и демократији. Сирија је ближа својој оријенталној култури и породичним везама где вас све време јуре забрањени слогани.
ГГ: Док је Бразил пионир у правима и слободи на интернету, Сирија је неславно позната по томе што је један од најгорих непријатеља интернета. Шта мислите да сиријски активисти могу или треба да ураде да би направили искорак?
РА: Да, Бразил је испред многих нација првог света које успостављају добра правила слободе интернета која нису настала из вакума. Сиријски активисти су открили своју креативност током сиријске револуције, али још увек могу да науче више од бразилских бранитеља права како да искористе своју интелигенцију у борби против надзора сиријског режима који је користио интернет као средство за затварање уста и задржавање мирних протеста. Ја сам присталица мирољубиве онлајн антивладине тактике која неће ризиковати животе људи. ГГ су написали гомилу чланака и поменули многе добре праксе у том погледу.
ГГ: Какви су ставови сиријске дијаспоре у Бразилу о томе шта се дешава у њиховој родној земљи? Да ли су они подељени као Сиријци изнутра? Да ли постоји организован покрет, посебно када је у питању каналисање хуманитарне помоћи и помоћи?
РА: Заправо, Сиријци у Бразилу су добро подељени између анти- и про-Асадове владе. Док налазите људе који бране бомбардовање владе у име „рата против терориста“, врло ограничене понуде су изашле у јавност због недостатка медијског извештавања које игра значајну улогу у подизању свести јавности. Штавише, већина Бразилаца мисли о сукобима на „Блиском истоку“ као о извору проблема који никада не престају, стога су немарни.
ГГ: Чини се да су ове године све очи упрте у Бразил јер је он био домаћин Светског првенства и НетМундиал састанка о управљању интернетом. Шта то по вашем мишљењу значи за државу?
РА: Док се НетМундиал сматра добитком и поносом на међународном нивоу у погледу људских права и технологије, Светско првенство није прошло тако глатко како је бразилска влада желела да буде. Од кашњења пројеката, урушених конструкција и протеста на улицама где су људи желели да изразе своје приговоре на корупцију коју влада и ФИФА желе да сакрију мимо популарне игре, готово религије у Бразилу. Нису сви Бразилци слепи фудбалски фанатици који опраштају и заборављају беле слонове које су довели похлепни политичари.
Рами говори током Cumbre Mundial de Indignados у Мексику у децембру 2012, догађаја који се фокусира на народне устанке широм света.
ГГ: Који су неки од ваших фаворита?
РА: Волим Габријела Гарсију Маркеса и његову „Сто година самоће“. Мухамед Ал Магхут је такође међу мојим омиљеним писцима. Слушам Фејруза и дивим се оријенталној музици као што волим џез Френка Синатре. Пица ми је омиљена, а њена земља Италија је мој тим на Светском првенству за који навијам. Путујем кроз свет Господара прстенова и уживам у сваком филму.
