Он је превише скроман да би се сложио са мном, али ни на који начин не претерујем када кажем да је Портној Женг био инспирација за пројекат Лингва Глобалних гласова, (ради се превод) који је одабране чланке Глобалних гласова учинио доступним глобалној публици на арапском језику, бенгли, кинеском, фарсију, француском, јапанском, малгашком, португалском и шпанском.

Све је почело давне 2005. године, када су Глобални гласови тек били у полету на енглескон говорном подручју. Портној се заљубио у ту идеју и убрзо затим почео да преводи и објављује постове Глобалних гласова (ГГ) на свом кинеском блогу. Пројекат је убрзо пронашао свој дом и касније је ангажовао неке добровољце који говоре кинески да помогну у превођењу садржаја Глобалних гласоваа на традиционални и поједностављени кинески, трећи језик на блогосфери.

Сада људи са Мадагаскара могу да чују гласове из Кореје, а арапска блогосфера може да понови причу из Кине. То је превазилажење језичке баријере ГГ-а, захваљујући систему инспирисаном Портнојевом иницијативом, напорним радом и мотивацијом. Појављују се и немачки и хинди сајтови, и што се више веб локација поставља, свет више разговара и људи се разумеју.

Портној је почео да сарађује као преводилац волонтер за Лингву у јуну 2006. (након што је самостално превео више од 100 постова) и убрзо потом постао аутор Глобалних гласова, извештавајући о тајванској блогосфери, која је углавном фокусирана на путовања и технологију, са мало политике. Сада када има мало више времена након што је завршио обавезну 18-месечну војну службу коју пролазе сви тајвански младићи, планира да започне веома занимљив пројекат. Читајте даље!

Прославе Нове године на Тајвану

Срећна Нова година, Портној! Које су твоје жеље за Годину пацова?

Имам много жеља. Свим пратиоцима ГГ-а желим много среће у Новој години, желим да ГГ настави да ради одлично и желим да сви људи на свету имају више слободе изражавања. И свом тати желим добро здравље јер је он дечак од 70 година који се никада не придржава лекарског рецепта.

Реци нам, молим те, по чему се прославе Нове године на Тајвану разликују од оних у Кини? Има ли неки посебан укус?

На Тајвану људи славе лунарну Нову годину на много начина. Чланови породице ће се окупити у ноћи Нове године на обилној вечери. Старији дају младима „црвене коверте“ са новцем као симбол среће за наредну годину. У поноћ ватромет и петарде обасјавају улице и небо иако је већина њих илегална. Првог дана људи почињу да посећују или зову или шаљу поруке или е-поруке свим својим пријатељима да им пожеле срећну Нову годину. Другог дана ће удате ћерке доћи кући да посете своје породице….

Међутим, атмосфера славља брзо нестаје након тога. Све више људи Нову годину узима као уобичајени 5-дневни одмор. Нема више змајева и лавова који плешу на улици. Нема посебних ТВ програма осим поновног емитовања холивудских филмова и ријалити емисија. У ствари, ако не купујете у робној кући, можда нисте свесни да је Нова година ту. Немам искуства у континенталној Кини током новогодишњег периода, али претпостављам да би осећај Нове године требало да буде јачи тамо.

Још увек има много људи (и путничког бизниса) који се труде да врате осећај Нове године на Тајвану или га једноставно поново створе. Међутим, нисам имао прилику да посетим ове сајтове, тако да… па, надам се да ће ове године бити нови укус за мене, јер планирам да посетим један од сајтова за путовања.

Хајдемо на посао. Колико дуго пишеш блог и зашто?

Почео сам да пишем блог у јануару 2005. Тада сам био на првој години мастер студија из области телекомуникација и новинарства и видео сам да се вести блоговањем брзо шире интернетом, па сам почео да копам по овим темама и писао извештаје о блоговању. Касније сам помислио да бих требао сам да покренем блог пошто сам га истраживао. Постепено сам открио да је блог веома моћно средство да упознам свет и да свет упозна мене. Научио сам много о нашем друштву, нашем политичком хаосу и активистима који покушавају да направе неке промене. Никада нећете приступити овом знању на тајванским мејнстрим медијима. И ја сам сада такође постао активиста радећи са многим друштвеним групама или невладиним организацијама да им помогнем да шире своје идеје.

О чему пишеш блог? Како би описао свој блог на кинеском некоме ко не може да га чита?

Главна тема мог блога су медији, посебно нови медији (теорија, бизнис, смернице и искуство). Такође водим блог о својим размишљањима о политици, технологијама, вестима и животу. Понекад само постављам смешне и луде видео снимке са видео сајтова да увеселим своје читаоце.

Ја сам онлајн активиста који сања о светском миру – и верујем да мој блог то одражава.

У последње време ниси ажурирао Working Man, свој „хипер лични блог на енглеском“. Да ли је само питање проналажења времена?

Заправо, већину свог слободног времена проводим ажурирајући свој кинески блог или се играјући са новим веб 2.0 сервисима како бих открио везу која недостаје између високе технологије и ниског демократског нивоа на Тајвану, тако да је ВРЕМЕ велики проблем. Мањи проблем је што не желим да блогујем исте старе теме које су већ биле у мом кинеском блогу на мом блогу на енглеском… Претпостављам да једноставно морам да прекинем кинеско блоговање да бих покренуо блог на енглеском.

Можеш ли нам рећи нешто више о овим покушајима да се пронађе карика која недостаје између високотехнолошких и нискодемократских нивоа на Тајвану? О чему се ради?

Људи вероватно знају да је Тајван једна од земаља (или привредних субјеката ако не мислите да је Тајван држава) која ужива највиши ниво слободе изражавања у свету. А Тајван је такође најважнији 3Ц произвођач (рачунар, комуникација, потрошачка електроника) на свету. Имамо високе резултате на ранг-листи е-трговине и е-управе. Имамо веома високу пенетрацију широкопојасног приступа (око 70 процената) и можда највећу пенетрацију мобилних телефона на свету (изнад 100 процената већ дуги низ година). Имамо више од десет локалних 24-часовних канала вести које емитују на кабловској и дигиталној ТВ платформи. Али, резултат комбинације свега тога је да имамо доста потрошача, али нема грађана, барем не довољно. Многи блогери попут мене већ годинама раде експерименте грађанског новинарства, али наш успех је прилично мали у поређењу са хаосом који су направили наши МСМ и политичари. Чини се да постоји уско грло, и то је оно што покушавам да схватим.

Као истраживач у грађанском новинарству, како би описао разлику коју то чини Тајвану? Колико су тамо мејнстрим медији поуздани?

Грађанско новинарство на Тајвану суочава се са две препреке које би другима могле звучати језиво. Једна од препрека је то што су наши мејнстрим медији култивисали Тајванце превише дубоко да не знају чему да верују и стога третирају вести као забаву. Да, људи овде на Тајвану воле да гледају канале вести јер воле забаву и забава је једина ствар коју добијају. Људи се према вестима и новинарима не односе озбиљно, па зашто би људи покушавали да се сами баве новинарством? Друга препрека је што мејнстрим медији не третирају озбиљно грађанско новинарство. Дакле, идеја грађанског новинарства се не шири тако брзо као у другим земљама са сличном демократијом и пенетрацијом интернета.

Да ли постоје још неки проблеми са којима се блогери суочавају на Тајвану, као што је слобода говора? Знам да кинески блогери не могу приступити тајванским блоговима…

Тајванским блогерима слобода говора није проблем. Постоје нека законска ограничења као што су „није дозвољена промоција алкохола и цигарета“, „веб сајтови који садрже садржај само за одрасле треба да ставе знак“…. ништа заиста озбиљно и нико не схвата ова ограничења озбиљно. Већина тајванских БСП-а је претерано блокирана од стране ГФВ из Кине јер се највећи део блогосфере бави животом, путовањима, емоцијама, смешним шалама и цртаним филмовима… као што је ситуација у свакој блогосфери другде у свету. Велика је штета што блогери прекопута не могу да прихвате пуну везу преко веба. Међутим, сасвим је у реду да тајвански блогер посећује кинеску блогосферу (ако није блокиран у сопственој земљи), тако да охрабрујем тајванске блогере да чешће приступају већем броју кинеских блогера и да се друже. Ја сам се лично на овај начин упознао са многим блогерима са седиштем у Кини.

С обзиром на то да Тајван добија само мало медијске пажње у међународној штампи, колико је важно да тајванска блогосфера покаже свету мало више о својој земљи?

Тајванци су веома забринути због тога. Кинеска влада потискује наш међународни статус. Забрањено нам је да будемо део УН, В.Х.О. и свих глобалних организација којима је потребна лична карта државе. Тајванци се увек осећају тужно и понекад узнемирено јер се Тајван никада не помиње у међународној штампи осим када се у нашем Конгресу дешава нова крвава борба.

Али тајвански медији су такође одговорни за ову ситуацију јер не едукују своју публику о свету. Наши комерцијални канали вести су понекад чак и ограниченији од онога што међународна штампа ради Тајвану. Дакле, многи тајвански блогери преузимају ту одговорност да својим читаоцима кажу много више о свету – на кинеском. Већина ових блогера су студенти, путници, имигранти и друштвени активисти. Међутим, мали број блогера ради супротно – да каже свету како је стварно у Тајвану. Заправо, не познајем ниједног тајванског блогера ван кинеског лингва тима који се бави таквим послом. Постоји неколико блогера који говоре енглески као матерњи језик и имају тајванску личну карту или студирају на Тајвану и раде сјајне послове попут Мајкла Туртона, али комуникација између две тајванске блогосфере је веома ограничена због језичких ограничења, претпостављам.

Које је твоје најважније блогерско искуство?

Рекао бих да је последњи изборни период за градско веће Тајпеја у децембру 2006. године моје најнезаборавније блогерско искуство. Неколико пријатеља блогера и ја (већина су преводиоци Лингве на кинеском) покрећемо добровољну изборну кампању за Зелену странку, веома малу политичку партију за еколошку и социјалну правду. Окупили смо скоро сваког блогера са А листе на Тајвану да јавно подржимо кандидате Зелене странке на његовом или њеном блогу. Иако је резултат разочаравајући, ово је прва веб 2.0 кампања икада у политичкој историји Тајвана.

Мислила сам да ћеш рећи да је то превођење ГГ постова! Шта те је мотивисало да то урадиш?

У ГГ сам се заљубио на први поглед. Али тада нисам имао идеју о превођењу. Када сам га прочитао, понадао сам се да ће га више Тајванаца на интернету прочитати, јер сам веровао да ће све док више Тајванаца зна више о свету, о људима света, о мислима ових људи, да ће бити ослобођени из кавез који је изградио језиви МСМ на Тајвану и због тога расте саосећање и срећа попут онога што сам доживео. Једног дана, један истакнути блогер inertia, писао је о ГГ у свом блогу, дао ми је идеју о преводу. Мене је лако мотивисати па сам почео да преводим.

И из твоје идеје настао је Лингуа део ГГ-а. Шта мислиш о пројекту и каква су твоја очекивања од преведених сајтова Глобалних гласова?

Нећу да кажем да је Лингва моја идеја. Ја сам само човек који жели да више људи у мојој заједници зна о ГГ. Ово је једноставна и директна мисао коју би свако могао изрећи. Лингва је рођена са снагом и марљивошћу оних сјајних људи које сам упознао у Делхију–Итана Закермана, Ребеке Мекинон, Дејвида Сасакија, Алис Бејкер… итд.–Они остварују мој сан. Волим Лингва каква је сада. Међутим, волео бих да сваки сајт Лингве постане темељ грађанског новинарства у свакој језичкој заједници. Можда би Лингва ближе сарађивала са пројектом Подизање гласова или другим пројектом грађанског новинарства у различитим регионима.

Да ли је тачно да су енглеска и тајванска блог заједница у великој мери независна једна од друге? Постоје ли други блогови-мостови који би могли бити од интереса за нашу јавност?

Чињеница је: да. Увек очекујем и охрабрујем да се појави још блогера за сарадњу. И ја очекујем да то будем. Међутим, то није лако. Имам још много лекција које морам научити од ГГ заједнице.

Сада си управо завршии војни рок и имаш више слободног времена, имаш ли неки занимљив пројекат у џепу?

Имам срећу да нађем посао одмах након одслужења војног рока. Тако да ћу копати по томе неко време да се навикнем. Међутим, и даље сам лако мотивисан блогер (ха), па ћу покренути нови блог пројекат под називом „Плави камп“ који се фокусира на Информациону политику и дигитална решења. Председнички избори Тајвана се захуктавају и желим да ти кандидати мени и свим људима којима је стало до ових тема дају своје одговоре. Да ли ће им заиста бити стало до идеја блогера? Не знам, али ћу то учинити.

Портној говори на конференцији о грађанском новинарству у Тајпеју, Тајванn