Сцена из документарног филма “Небо изнад Зенице”. Фотографија Емира Џанана преко ОБЦ Трансеуропа. Користи се уз дозволу.

Овај интервју са режисерима документарног филма “Небо изнад Зенице” Златком Прањићем и Наном Франк Мøллер, те професором Самиром Лемешом из Еко Форума Зеница, водила је Анна Лодесерто, а први је објавио Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa (OBC Transeuropa). Глобални гласови поново објављују уређену верзију према уговору о дељењу садржаја.

Босна и Херцеговина (БиХ) се и даље суочава са озбиљном еколошком и друштвено-политичком деградацијом која проистиче из последица Балканских ратова, неконтролисане експлоатације ресурса, ограничене еколошке свести међу политичким елитама и слабе регулативе, што је све погоршано климатским променама, што се види у све бројнијим поплавама у средњој Босни. Индустријско загађење, реке зачепљене пластичним отпадом, уништавање станишта услед хидроенергетских пројеката и крчење шума древних локалитета угрожавају здравље људи и регионалне екосистемеs. Локалне еколошке организације и активисти су укључени у континуирану, често и опасну борбу против моћних загађивача и неактивности власти, а Зеница, град истакнут у хваљеном документарном филму “Небо изнад Зенице” постаје симбол ове борбе за еколошку правду.

На 30. Сарајево Филм Фестивалу, пројекције филма за Дан људских права 2024. у режији Златка Прањића и Нане Франк Мøллер (Данска, Босна и Херцеговина, 2024.), приказане су публици и добиле су похвале критике. Филм баца светло на индустријско загађење и занемаривање власти које муче Зеницу и њене становнике, док наглашава храброст локалних грађана који се боре за промене. О настанку филма, његовом утицају и ширем значају у светским размерама ОБЦ Трансеуропа је разговарала са редитељима и професором Самиром Лемешом, заговорником животне средине и предавачом Универзитета у Зеници, а такође и суоснивачем Еко Форума Зеница.

ОБЦ Трансеуропа (ОБЦТ): Зашто је “Небо изнад Зенице” тако важан филм за БиХ и свет?

Самир Лемеш (СЛ): Овај филм је неопходан за нас и свет јер пребацује питање са локалне на глобалну позорницу. Сада је доступан и на платформама за стриминг, што значи да људи широм света могу да уче о нашим борбама, које су паралелне са борбама других заједница које се суочавају са загађењем од стране мултинационалних корпорација на другим местима. Корпорација истакнута у филму, која има велике операције у многим другим земљама – попут Белгије, Немачке, Италије и Француске – придржава се строжих еколошких стандарда на другим местима због прописа ЕУ. Ипак, овде у Босни и Херцеговини загађење је далеко веће јер су прописи слаби. Такође, филм врши јасан притисак на инвеститоре и заинтересоване стране. Годишњи приход корпорације је скоро 20 пута већи од буџета наше земље, што је чини моћнијом од наше владе. Да бисмо донели промене, морамо да апелујемо јачим субјектима, као што су банке које финансирају ове корпорације. Истичући ово питање, филм подстиче финансијске институције да захтевају боље еколошке праксе.

ОБЦТ: Како је локални активизам порастао до овог нивоа и какав ће утицај имати?

Златко Прањић (ЗП): Локални активизам је био пресудан. Активисти у Зеници нису повезани са популарним међународним организацијама попут Амнести Интернашнала, Гринписа или сличних; они су обични људи са ограниченим ресурсима. Ипак, успели су да се супротставе глобалним корпорацијама и изазову политичаре саучеснике који предају наше ресурсе без заштите животне средине. Дакле, такав филм шаље снажну поруку обичним људима: упорност и колективна акција могу постићи ефективне резултате за глобално добро и заједнице укључене у борбу.

СЛ: То је такође контра наративу о апатији и нихилизму овде. Многи верују да се ништа не може променити, али наша порука је јасна: останите тврдоглави, останите упорни и наставите да се трудите. Користите сваки расположиви алат – медије, филм, правне канале и међународне споразуме. Овај филм показује у којој мери немилосрдни напор може довести до стварног напретка чак иу најизазовнијим ситуацијама.

Самир Лемеш испред коксаре. Фотографија Емира Џанана преко ОБЦ Трансеуропа. Користи се уз дозволу.

ОБЦТ: Шта вас је инспирисало да се фокусирате на Зеницу и са којим изазовима сте се сусрели приликом снимања ове приче?

Нана Франк Молер (НФМ): За Зеницу сам први пут чула од Златка Прањића, који је тамо одрастао. Први пут сам посетила ово подручје 2017. године и било је шокантно видети густ, црни дим на крововима фабрике без димњака, нешто што сам само видела на сликама из веома загађених региона на другим континентима. Од самог почетка смо знали да ће ово бити много више од краткорочног пројекта, тако да је рад на филму трајао седам година, уз партиципативни приступ. Златко и ја смо желели да детаљно прикажемо свакодневни живот људи у Зеници и да пратимо њихово путовање кроз време, омогућавајући публици да се директно укључи у борбу протагониста. Стајали смо уз Самира Лемеша и друге активисте Еко Форума који су неуморно притискали и локалне власти и челичану. Била је потребна упорност, али је утицај приче растао како су локалне власти и Министарство животне средине почели да спроводе нова мерења загађења, ојачавајући случај Еко Форума.Никада нећу заборавити ни прву пројекцију у Зеници… била је невероватно дирљива. Многи од присутних били су локални грађани који су учествовали или подржали филм, и изразили су искрену захвалност што су коначно њихова стварност и борбе препознате на великом платну.

ОБЦТ: Како мислите да је филм подржао локалну борбу против индустријског загађења у Зеници?

НФМ и ЗП: Документарни филмови имају јединствену моћ да се удубе у проблеме на начин на који дневне вести не могу, стварајући трајне емоционалне везе са публиком које могу довести до стварних промена. Шест седмица након наше премијере затворена је коксара у Зеници. Ово се догодило упоредо са текућом притужбом преко Европске банке за обнову и развој [ЕБРД], коју је у филму предводио професор Лемеш. Корпорација челика је навела економске и еколошке разлоге за затварање, али је јасно да је то био сложен резултат напора активиста и институционалног притиска. Такође се надамо да ће приказивање филма подстаћи даљу одговорност.

ОБЦТ: Молим вас, реците нам нешто о награди на Сарајево Филм Фестивалу и њеном значају за поруку филма?

НФМ и ЗП: Филм је на 30. Сарајево Филм Фестивалу добио Специјалну награду за еколошку свест, за коју је први пут спонзор био Развојни програм Уједињених нација у БиХ. Ово признање иде даље од Зенице, наглашавајући како заједнице широм света пате од корпоративног загађења. Филм заиста поставља кључно питање: да ли одговорност за животну средину и профит могу да коегзистирају без „екоманипулација?“ С обзиром на то да организације попут ЕБРД-а, које се делимично финансирају новцем пореских обвезника, подржавају ове корпорације, наша највећа нада је да ова награда скрене пажњу на потребу за уравнотеженом корпоративном одговорношћу широм света. Циљ нам је да инспиришемо и међународна тела и компаније да активно негују чистији, праведнији свет.

ОБЦТ: Који су следећи кораци за ваш покрет и еколошку правду у Зеници?

СЛ: Посао овде је далеко од краја. Док се квалитет ваздуха донекле побољшао, индустријски отпад остаје огроман проблем. Фабрике сада имају филтере, али они се морају доследно одржавати, што захтева стално праћење. На глобалном нивоу, декарбонизација је горуће питање и из тог разлога, придружили смо се неколико савеза фокусираних на декарбонизацију производње челика, а истовремено смо се укључили у кампање подизања свести као што су Shiny Claims, Dirty Flames, које води Fair Steel Coalition, како бисмо открили приватне компаније који тврде да користе зелену технологију, али занемарују утицај производње челика на животну средину, здравље и људска права. ArcelorMittal је, на пример, био спонзор олимпијске бакље у Паризу, промовишући да је направљена користећи зелену технологију. Међутим, стварност је далеко другачија: они још увек не испуњавају еколошке стандарде у местима попут Зенице. Подстичемо све да дубље проуче ове иницијативе како би разумели целу причу иза оваквих претерано означених „зелених“ тврдњи.

Небо изнад Зенице и даље има значајна признања на међународном фестивалском кругу. Премијерно је приказан на CPH:DOX 2024 у Копенхагену, заслуживши номинације и за Награду за људска права и за Данску Докс награду, а наставио је да се приказује на ДОКУФЕСТ-у Призрен, Косово, и ДокуМентал Софијa, Бугарска. Након што је 23. августа освојио специјалну награду за еколошку свест на Сарајево Филм Фестивалу, добио је и Специјално признање на шестом Раб Филм Фестивалу у Хрватској и награду на Међународном филмском фестивалу у Бергену у Норвешкој. Такође је добио два специјална признања на Фестивалу незгодних филмова у Литванији, а 3. новембра освојио је главну награду у конкуренцији Сведочанстава на Међународном фестивалу документарног филма Ји.хлава у Чешкој. Почетком 2025. биће приказан на Међународном филмском фестивалу у Трсту и Међународном фестивалу документарног филма у Будимпешти, где је номинован у категорији међународног такмичења.