Заставе револуције у Сирији. Слика коју је направио Рами Алхамес преко Canva Pro.

8. децембар 2024. је дан који ће заувек одјекивати у срцима Сиријаца као светионик наде и поновног рођења. Данас славимо дуго очекивани пад Башара ел Асада, тиранина који је држао Сирију у свом гвозденом стиску више од 13 мучних година од устанка 2011. и након што је његова породица владала земљом 54 године. Овај тренутак, натопљен крвљу, знојем и сузама безбројних храбрих Сиријаца, означава зору нове ере за нацију жељну слободе и правде.

Вест о Асадовом бекству у Русију проширила се попут пожара, изазивајући весеље широм Сирије и међу Сиријцима у егзилу. То је дан о којем смо сањали, за који смо се молили и борили се да га остваримо. Предуго смо били сведоци разарања наше отаџбине, губитка наших најмилијих и незамисливих страдања невиних цивила. Данас се те године муке претварају у колективни уздах олакшања и талас наде.

Размишљање о 13 година борбе

Пут до овог историјског тренутка није био ништа друго до напоран. У марту 2011, када је сиријски народ први пут изашао на улице захтевајући достојанство, слободу и реформу, суочили су се са режимом који је одговорио мецима и бомбама. Мирне демонстрације Арапског пролећа дочекане су грубом силом диктатуре која је очајнички желела да се ухвати за власт. Током година, сукоб је ескалирао у разарајући грађански рат који је однео стотине хиљада живота и расељавао милионе.

Асадов режим је 54 године симболизовао угњетавање, страх и уништење. Читави градови су претворени у рушевине, а последњих 13 година породице су биле разорене бомбама, хемијским нападима, и масовним затварањима. Ипак, усред мрака, отпорност сиријског народа је блистала. Активисти, новинари и обични грађани ризиковали су све да документују злочине режима, да одрже дух отпора живим и да подсете свет на невољу Сирије (Превод текста испод: Афра.хасхем: Ова наша револуција. Ова #дараја град од 1000 под мученицима. 27. јула 2018. године ).

This our revolution
This #daraya the town of 1000 under torture martyrs pic.twitter.com/12c9JSDGRA

— Afraa.hashem (@3fra2_hashem) July 27, 2018

Одговор међународне заједнице често се колебао између равнодушности и неефикасности. Савези Асадовог режима са Русијом и Ираном, Хезболахом, па чак и арапско ћутање ојачали су његову власт, продужавајући патњу сиријског народа. Али Сиријци никада нису одустали. Од избегличких кампова у суседним земљама до улица ослобођених градова, сан о слободној Сирији остао је непоколебљив.

Пад тиранина

„Хамза Ал-Кхатиб хвата Асада“. Рад бразилског политичког карикатуристе Карлоса Латуфа, јавно власништво, преко Wikimedia Commons. Ал-Кхатиб је био 13-годишњи сиријски дечак који је убијен док је био у притвору сиријске владе у Дари у априлу 2011. Његова смрт је изазвала масовне демонстрације против режима.

Као Сиријци, знамо да ова победа није дошла лако. То је резултат вишегодишњих жртава наших мученика, неуморних напора бораца за слободу и непопустљивих гласова активиста који су одбијали да буду ућуткани. То је тријумф из јединства, солидарности и непоколебљиве вере у принципе слободе и људског достојанства.

Са одласком Асада, Сирија стоји на прагу новог почетка. Пут који је пред нама неће бити без изазова. Обнова нације разорене ратом захтева време, ресурсе и, изнад свега, помирење. Али, по први пут после више од деценије, можемо да замислимо будућност у којој Сиријци могу да живе у миру, ослобођени страха и угњетавања.

Овај тренутак је прилика да се залече ране прошлости и крене на пут ка демократском и инклузивном друштву То је шанса да поново изградимо наше институције, обновимо владавину закона и осигурамо да се гласови свих Сиријаца — без обзира на етничку припадност, веру или политичку припадност — чују и поштују.

Повратак избеглица у њихову домовину биће дирљив симбол обнове Сирије. Породице које су биле присиљене да побегну коначно ће моћи да се уједине, да поврате своје домове и да допринесу обнови своје земље. Деца која су одрасла у логорима или изгнанству сада ће имати прилику да напредују у слободној и стабилној Сирији.

Идемо напред

Док славимо ову значајну прилику, подсетимо се да рад на обнови Сирије почиње сада. То је задатак који захтева учешће свих Сиријаца, како у земљи тако и у иностранству. Заједно можемо поставити темеље за нацију укоријењену у правди, једнакости и слободи.

Посветимо се будућности у којој се ужаси прошлости никада не понављају. Хајде да обезбедимо да наша деца одрастају у Сирији где могу слободно да сањају и остваре свој пуни потенцијал. Преобразимо свој бол у сврху и нашу наду у акцију у „Сирији, домовини слободних људи и слободе“, навео је Малек Јандали, сиријско-амерички композитор и пијаниста, у својој комеморативној химни 8. децембра.

ســـــــوريـا ســــــــــوريـا وطن الأحرار والحرّية pic.twitter.com/2ggxK6t4V3

— Malek Jandali | مالك جندلي (@MalekJandali) December 8, 2024

Сирија! Отаџбина слободних људи и земља слободе.

Сирија, Сирија! Земља златног зрна.

О моја земља, колевка цивилизација, Њено наслеђе је надахнуло писаре.

Отаџбина часног, почивалиште мученика.

Наше сунце јарко сија, наш орао лебди у највишим небесима.

О моја земља, реко врлина. Њена слава је урезана у плоче и камење. Домовина пророка, писма и музике.

Молимо се Богу, да се никада не растајем од своје земље, моје породице, маслињака мојих дедова, и дечијих руку.

Земља слободних људи и дом слободе.

Сирија Сирија! Отаџбина слободних људи и земља слободе.