Колаж на коме се налази Биг Мама, Аделина Тахири, Саранда Имери Стафаи и Калтрина Зеколи Шакири. Илустрацију уредио Порталб.мк (фотографије преузете са њихових друштвених медија); користи се уз дозволу.

Овај чланак Фјоле Златкуа је први пут објавио Порталб.мк на албанском, а Мета.мк превео на енглески. Уређена верзија је поново објављена овде у складу са уговором о подели садржаја између Глобалних гласова и Фондације Метаморфозис. 

Упркос видљивом напретку у борби за права жена, повећању заступљености жена у политици и већој пажњи на питања која се тичу жена, и даље постоји тенденција изражавања презира и вређања жена. Тачније, ови напади циљају на жене које су све више изложене говору мржње због своје професије, посебно на платформама друштвених медија као што су Фацебоок, Инстаграм и X (раније Твитер). У већини случајева, овакав говор се користи као средство за подривање њиховог достојанства и друштвеног положаја, наводи Порталб.мк.

Студија Националног демократског института (НДИ) открила је да је у првој половини 2024. идентификовано 3.380 коментара са сексистичким језиком који су били намењени женама у политици. Они имају тенденцију да достигну врхунац током предизборних периода. Проблем је додатно погоршан неадекватном регулацијом друштвених платформи, које често не успевају да се ефикасно позабаве текућим кршењима над женама у јавном сектору, као и некажњивости коју уживају починиоци од стране надлежних органа. Овај недостатак одговорности негативно утиче како на жене које су мета, тако и на шире напоре да се промовише поштовање јавног дискурса.

Укорењени стереотипи о женским улогама у друштву често представљају оружје против жена које оспоравају традиционалне норме или преузимају лидерске позиције. Стога се ВИП особе обично нађу у тешкој позицији у којој њихов професионални живот представља претњу њиховом приватном животу. За разлику од мушкараца, који су обично критиковани због својих професионалних вештина, жене су често мета напада који укључују неправедан напад на њихову приватност. Без обзира на њихову професију – било у политици, медијима, бизнису или забави – њихове вештине и достигнућа често су засјењени нападима на њихов морал као жена. Постоје бројни примери који илуструју ово друштвено питање.

„Инциденти“ говора мржње у медијима усмерених на жене у јавној сфери

Пре месец дана, Аделина Тахири, популарна албанска певачица из Скопља, постала је мета говора мржње. Објава АТВ-а на Фејсбуку у којој је приказан интервју у којем је разговарала о својим брачним и породичним односима био је преплављен увредљивим коментарима на основу пола. Тахири се и раније суочавала са сличним критикама, посебно због брака са етничким Македонцем, брака њеног брата са етничком Македонком, као и због њеног учешћа на митингу политичке партије ВМРО-ДПМНЕ, која заступа ставове македонског национализма. Ови напади на њене личне изборе не само да умањују њена уметничка достигнућа, већ и наглашавају упорне родно засноване стереотипе у патријархалном друштву.

Други пример тиче се певачице Биг Мама која је постала мета говора мржње након што је ТикТок видео на којем пева српске песме у ресторану снимио Балкан.инфо, а пренео портал ин7.тв. Коментари који су се односили на њу били су комбинација увреда заснованих на роду и етничких увреда, који оснажују птетне стереотипе и продубљују етничке поделе.

Недавно се Калтрина Зеколи Шаћири, актуелна заменица министра саобраћаја Северне Македоније, суочила са тешким онлајн нападима због својих политичких ставова. Она је у интервјуу за ТВ21 изразила захвалност свом партијском лидеру Изету Меџитију, који је, према њеним речима, имао велики утицај на њену политичку каријеру, подржавајући њену одлуку да га прати у новој подели политичке структуре. Ово је искривила медијска кућа Екплус, која је то повезала са контроверзном сликом Зеколијеве како седи за столом пуном новца у видео посту под насловом „Калтрина Зеколи са пуно новца на столу Изета Меџитија у општини Чаир“. Овај пост, који користи говор мржње, изазвао је поплаву сексистичких, мизогинистичких и погрдних коментара о њој.

Слично томе, посланица Коалиције политичких партија етничких Албанаца ВЛЕН, Саранда Имери суочила се са коментарима мржње након интервјуа на ТВ21 у којем је говорила о томе да је уметница и политичарка, као и о својој дипломи из енглеског језика. Ове увредљиве опаске показују како наше друштво често сумњичаво гледа на достигнућа жена, подривајући њихов напоран рад и улагања.

Ови случајеви илуструју како такви напади одвраћају жене од бављења политиком и јавним животом, стварајући непријатељско окружење које подрива родну равноправност у овим просторима. Утицај родно заснованог говора мржње и клевете превазилазе уништавање угледа појединаца; подстиче климу страха и обесхрабрења која одвраћа друге жене од учешћа у јавном, политичком и културном животу. Овај феномен продубљује родну неједнакост у јавној сфери, што доводи до тога да су жене мање присутне и заступљене.

Говор мржње према женама је „нормализован“

Стручњаци тврде да се насиље над женама на интернету увелико нормализује.

Кристина Дода, истраживач са Института за људска права, поделила је налазе недавне студије о још узнемирујућој теми родно заснованог насиља на мрежи (тј. сајбер малтретирања) усмереном на средњошколце у Северној Македонији.

Дода је објаснила да су младе девојке најчешће жртве овог облика узнемиравања:

Родни стереотипи, предрасуде и традиционалне улоге појачавају културне (насилне) облике понашања, како онлајн тако и офлајн, док се узнемирујући наратив за дечаке углавном налази на профилима који се разликују од распрострањених норми о хетеронормативности. Наше анализе показују да наратив усмерен ка девојкама углавном садржи сексуалну компоненту, са мизогиним и сексистичким коментарима.

Ови налази одражавају ширу друштвену склоност да се суди о женама које постижу успех у јавној сфери, тенденцију која се култивише од раног детињства.

Активисткиња НВО Инфоцентар, Биљана Бејкова, која се залаже за права новинара и жена, додала је да, поред негативних коментара, родно засноване дезинформације треба сматрати кључним фактором у Антиродном покрету, који подрива права жена. Бејкова додаје:

Ови штетни наративи имају за циљ дискредитацију, обезвређивање и застрашивање жена. Дезинформације о роду не само да ограничавају учешће жена у јавној сфери, већ и подстичу културу нетолеранције и мржње, што је у супротности са основним демократским принципима једнакости и правде. Узимајући ово у обзир, изузетно је важно препознати ове наративе и дезинформације као део ширих напора да се подрива родна равноправност и да се развију стратегије за њихову превенцију и искорењивање.

Императив је озбиљно схватити ситуацију и захтевати хитну акцију и од власти и од медија. Власти треба да ојачају законске оквире и осигурају да се закони против родно заснованог говора мржње ефикасно спроводе, уз одговарајуће казне за кршење. У међувремену, медији морају промовисати јавни дискурс који поштује и не толерише нападе на жене. Они треба да одржавају професионалне стандарде у извештавању и контролишу коментаре на релевантним платформама. Само кроз овај приступ можемо створити сигурније окружење са више подршке у којем се жене осећају оснаженим да активно учествују у јавном животу, доприносећи родној равноправности и друштвеном напретку.

Сара Миленковска, истраживач родне равноправности и суоснивач мреже Стела, објаснила је да се говор мржње према женама толико нормализовао у Северној Македонији да је сада део стандардне реторике коју користе поједини политичари, медији и грађани када разговарају о женама у политици, јавном животу, па чак и њиховом приватном животу. Она каже:

Погледајте само резултате анализе говора мржње према политичаркама на прошлим изборима, што директно утиче на вољу и могућности да се више жена укључи у заштиту својих права кроз политику. Међутим, жене у политици нису једине жртве говора мржње који такође циља на женска тела и њихово постојање у јавности. На пример, Олимпијске игре и начин на који се говори о различитим женама показује да говор мржње није само родно заснован већ и на неједнакости у смислу расизма, ксенофобије и исламофобије. Неједнакост са којом се жене суочавају је интерсекторска, односно на више нивоа.

Миленковска истиче и да антиродни покрети, уз институционално деинвестирање у борбу за слободнији и равноправнији свет, само још више отежавају напоре за промене.

Кажњиво дело 

Северномакедонски правни оквир забрањује дискриминацију и узнемиравање на основу пола. Кривични закон Северне Македоније наводи неколико злочина мотивисаних говором мржње, укључујући и оне почињене на интернету. Закон о аудио и аудиовизуелним медијским услугама забрањује дистрибуцију медијског садржаја који подстиче или промовише дискриминацију, нетолеранцију или мржњу.

Анализа портала Порталб.мк објављена крајем 2023. године истакла је да је у Северној Македонији број случајева онлајн говора мржње у порасту последњих година, при чему су жене, посебно јавне личности, примарне жртве. Нажалост, институције не чине довољно на решавању овог проблема упркос сталним упозорењима цивилног друштва и међународним извештајима.