Скупштина Републике Црне Горе у Подгорици по кишном јесењем дану. Фото: Глобални гласови. Користи се уз дозволу.

Организације цивилног друштва из Црне Горе упозоравају да новопредложени закон о „агентима страног утицаја” представља озбиљну претњу демократским процесима, слободи окупљања и активностима невладиних организација. Овај закон, инспирисан сличним прописима земаља као што је Русија, Грузија, Киргистан, и Мађарска, створио би правни оквир који би значајно отежао, па чак и онемогућио рад невладиних организација (НВО).

Предлог је 9. октобра представила владајућа коалиција за будућност Црне Горе (ЗБЦГ), коју чине просрпске и проруске политичке странке, међу чијим лидерима су и ослобођени оптужени за аферу „Државни удар“ 2016. у којој су учествовали руски шпијуни.

ЗБЦГ тврди да ће се нови закон заснивати на Закону о регистрацији страних агената САД-а (ФАРА). Иако су остали чланови Владе изразили противљење овој иницијативи, ЗБЦГ наставља кампању против невладиних организација.

Осврћући се на предлог за увођење тзв. закона о ФАРА-и, водећа црногорска продемократска организација Центар за демократску транзицију (ЦДТ) објавила је анализу под насловом „ФАРАвеј од суштине” (ДАЛЕКО прим.прев.), у којој се оповргава тврдња да је црногорски закон сличан ФАРА-и и констатује да ово није први покушај црногорске владе да напада цивилни сектор. ЦДТ је напоменуо да би овакав напад на цивилно друштво поткопао демократске процесе и европске аспирације Црне Горе, што би угрозило њен кредибилитет на међународној сцени.

Дигитални форензички центар, истраживачки центар фокусиран на смањење утицаја дезинформација, такође је упозорио да:

Позивање коалиције За будућност Црне Горе на амерички закон о регистрацији страних агената (ФАРА) је већ устаљена тактика дезинформисања проруских заступника широм Европе. Они користе постојање овог закона да у својим земљама реализују агенду која је у супротности са демократским вредностима, те спроводе тоталитарне тенденције, гуше слободу грађанског друштва и ограничавају деловање независних медија и невладиних организација.

Регионални трендови

Иако би предложени закон могао имати разоран утицај на црногорско цивилно друштво, они никако нису сами у коришћењу ове стратегије, јер је она наизглед део регионалног тренда. Босна и Херцеговина, сусед Црне Горе, безуспешно је покушала да донесе сличан закон, тврдећи да је заснован на америчком законодавству. У Босни, иницијатори су биле етничке српске или просрпске странке које воде ентитет Република Српска. Они се такође залажу за савез са Русијом, и подривају евроатлантске интеграције своје земље. ЦДТ је у својој анализи приметио:

У босанскохерцеговачком ентитету Република Српска требало је да се разматра о сличном приједлогу закона прољетос, али је повучен из процедуре. Предсједник ентитета, Милорад Додик, претоходно је рекаода ће се дословно преписати ФАРА и умјесто САД уписати Република Српска. Али, према увиду медија, приједлог закона није личио на ФАРА-у већ на онај из Русије. Згоб тога су реаговали из делегације ЕУ у БиХ, амбасаде САД и (ОЕБС-а).

Влада босанских Срба је у мају повукла свој контроверзни нацрт закона, који би од свих непрофитних група које примају међународна средства тражио да се региструју у националној бази података, чиме би их означила као стране агенте. Међутим, не постоје гаранције да то неће поново покушати. Уосталом, они такође одржавају блиске односе са владајућом странком у Мађарској, која је након неколико покушаја усвојила сличан закон.

Иако је чланица Европске уније, Мађарска је 2017. усвојила закон сличан руском закону о страним агентима који је требало да омета организације цивилног друштва које добијају средства из иностранства. Закон је укинут 2021. године након што је Европски суд правде утврдио да није у складу са ЕУ прописима.

Међутим, у децембру 2023. Мађарска је усвојила нови закон руског стила под називом Закон о заштити суверенитета, сличан по духу Закону о руским страним агентима. У оквиру тог акта, тада је основана „Канцеларија за заштиту суверенитета“ за прикупљање информација о групама и појединцима који примају страна средства. Европска комисија je објавила 3. октобра 2024. да тужи Мађарску због закона који предвиђа затворске казне за групе које прихватају страна средства за политичке сврхе.

Иако су политичари мађарске владе у почетку негирали да је закон о заштити суверенитета део кампање против цивилног друштва и независне штампе, истрага мађарске службе за проверу чињеница Лакмуш показала је да је јасно на кога се тај закон односи.

На пример, у јуну је Канцеларија за заштиту суверенитета покренула истрагу против истраживачке редакције Атлатсзо и антикорупцијске организације Транспаренси Интернашнал Мађарска. Канцеларија је такође објавила „студије“ сумњиве методологије у којима се наводе „проратне” новине и чланци који шире „дезинформације”. Канцеларија за заштиту суверенитета такође захтева од јавних тела да прикупљају информације на „основу заштите суверенитета“, укључујући податке о банковном рачуну одређених појединаца.

Десничарска популистичка владајућа странка у Словачкој је такође припремала закон по мађарском моделу, који би циљао на оне који би добили више од 5.000 евра из иностранства, етикетирајући их као „организације са страном подршком” и претећи им новчаним казнама или затварањем. ЕУ је осудила закон и упозорила да ће се Словачка суочити са сличним правним одговором као и Мађарска.

У Црној Гори, у изјави за лист Вијести, директорка Центра за демократију и људска права ЦЕДЕМ, Невенка Вуксановић, је напоменула да би иницијатива владајуће коалиције за нови закон о страним агентима могла бити „пробни балон“ који покушава да тестира ставове јавности док промовише иницијативе које тренутно немају подршку јавности јер су у супротности са примарним циљем земље да се придружи ЕУ.

Очигледно имају ширу агенду, те нам кап по кап испостављају дјелове који се временом у јавном дискурсу нормализују, до те мјере да свим грађанима дјелују познато, а онда ће и у једном моменту бити и прихватљиво. Која је то агенда, ипак није у овом моменту јасно.