Слика: Уметност Глобални гласови. Слободна употреба. Kindle Media/Pexels

У историјској одлуци јуна 2024. године, Врховни суд Бразила (СТФ), највиши суд у земљи, одобрио је декриминализацију поседовања марихуане за личну употребу, што представља значајан корак у националној политици о дрогама.

Пресуда редефинише правни приступ конзумацији деривата конопље сатива постављањем јасних смерница за разлику између трговине и личне употребе. Према овом новом тумачењу, поседовање малих количина супстанце за личну потрошњу више се неће сматрати злочином, што је одлука која би потенцијално могла да утиче на милионе Бразилаца.

Према новом судском схватању, поседовање до 40 грама или шест женских биљака марихуане сада се сматра личном употребом, што одваја кориснике дроге од дилера дроге.

Закон 11.343, из 2006. године, који је успоставио Национални систем политике о дрогама и који је потписан током првог мандата председника Луиза Инасија Лулa да Силве, већ је признао разлику између корисника и трговаца или дилера. Међутим, без конкретних критеријума, одлука у појединачним случајевима је препуштена полицијским службеницима или правосуђу. Злочини повезани са трговином дрогом такође су довели до значајног пораста бразилске затворске популације.

Габриела Арима, адвокат из Правне мреже за реформу политике дрога (Реде Реформа), објаснила је за Глобалне гласове:

O que era para proteger o usuário teve o efeito contrário. Juízes e delegados decidiam se o sujeito seria enquadrado e processado como usuário ou traficante baseados em elementos subjetivos, como natureza e quantidade da substância em posse, local e condições em que se desenvolveu a ação, e condições sociais e pessoais, como antecedentes criminais. Isso permitia que moralismos e preconceitos pessoais influenciassem as decisões, em vez de critérios científicos e técnicos.

Оно што је требало да заштити кориснике имало је супротан ефекат. Судије и полицајци су одлучивали да ли ће неко бити третиран и кривично гоњен као корисник или трговац на основу субјективних фактора, као што су врста и количина супстанце, локација и услови у којима се радња одиграла, и лично и друштвено порекло, укључујући кривичне евиденције. Ово је омогућило да личне предрасуде и морални судови утичу на одлуке, уместо научних и техничких критеријума.

Према Ариминим речима, нова пресуда даје објективније смернице за утврђивање да ли је супстанца за личну употребу, што она сматра позитивном променом.

Истраживање из 2015. које су спровели Фиокруз (Фондација Освалдо Круз, један од главних научноистраживачких центара у Латинској Америци) и Бразилски институт за географију и статистику (ИБГЕ), објављено 2019. године, открило је да 7,7 одсто популације између 12 и 65 година старости су конзумирали марихуану. Међутим, подаци истраживачког института Датафолха из 2023. показују да је 1 од 5 Бразилаца пријавио да је користио супстанцу у неком тренутку свог живота.

Организације попут невладиних организација Конектас и Реде Реформа поздравиле су декриминализацију као кључни корак ка смањењу пренатрпаности у затворима и насиља у вези са трговином дрогом, која непропорционално погађа црнце и сиромашније регионе.

Ипак, стручњаци са којима су Глобални гласови разговарали истичу да се одлука не бави целокупном сложеношћу питања и истакли потребу да се оконча такозвани рат против дроге, прохибиционистичка политика која се сматра неефикасном.

Миро Ролим, друштвени едукатор који ради на смањењу штете код корисника дрога, директор Бразилског мултидисциплинарног удружења за проучавање дрога (АБРАМД), и члан Бразилске мреже за смањење штете и људска права (РЕДУЦ), опрезан је у погледу промена на терену. он каже:

[Одлука СТФ-а] је дошла прекасно, [за нешто што је] изазвало трајну штету бразилском друштвеном ткиву. Реалност видим на улицама, где се не улаже у образовање за самосталност, а забрана је и даље правило.

Демонстранти позивају на легализацију марихуане у Бразилу током марша у Сао Паулу. Фотографија: Пауло Пинто/Агенциа Брасил, користи се уз дозволу.

Декриминализација наспрам легализације

Министри СТФ-а су истакли да ова пресуда не легализује употребу марихуане. У пракси, потрошња је и даље незаконита, али декриминализација значи да је казна административна, а не кривична. То значи да ако неко буде ухваћен са до 40 грама марихуане, полиција би могла да га заустави, али не и ухапси.

Студија Института за примењена економска истраживања (Ипеа) истиче да би декриминализација канабиса могла имати утицаја између 1 и 2,4 одсто на бразилску затворску популацију, потенцијално уштедећи систему између 262 милиона БРЛ и 591 милиона БРЛ годишње (између 46,6 и 105 милиона долара).

Бразил има једну од највећих затворских популација на свету у апсолутном броју, надмашиле су га само Кина и Сједињене Државе. Више од 850.000 људи је затворено, а процењује се да је четвртина њих затворена због кријумчарења дроге. Око 19.000 је приведено због поседовања до 100 грама марихуане, а више од 8.500 због поседовања само 25 грама, према подацима из 2023. и 2024. године.

У Бразилу је казна за кориснике марихуане претворена у закон 1976. године. Чланак у новинама УОЛ наводи да је марихуана вероватно стигла у земљу још 1549. године и да је деценијама пре него што је класификована као производ „од интереса за колонију“ криминализован 1830. године од стране Градске коморе Рио де Жанеира, која је „кажњавала поробљене људе и друге“ тродневним притвором или бичевањем. Национална забрана уведена је тек 1938. године.

Председник Врховног суда Луис Роберто Барозо истакао је да се нова пресуда може применити ретроактивно када је у корист окривљеног, што значи да појединци који су тренутно у затвору због поседовања малих количина марихуане могу да траже преиспитивање својих казни.

У августу је пресудом Вишег суда правде (СТЈ) примењен нови преседан и ослобођена особа која је затворена због поседовања 23 грама марихуане.

Демонстрант држи натпис: „Марихуана је питање здравља“. Фотографија: Фернандо Фразао/Агенциа Брасил, користи се уз дозволу.

Едукација о дрогама 

Чак и након одлуке СТФ-а, стручњаци кажу да Бразилу још увек недостаје свеобухватна едукација о психоактивним супстанцама.

Иако ова одлука свакако означава напредак, кажу да Бразил и даље треба да регулише производњу и дистрибуцију канабиса, креира програме подршке за кориснике и развија образовне иницијативе које нису засноване на стигми. Ролим каже:

É inerente à sociedade o desejo de experimentar com a mente, mas é essencial educar sobre quem pode não estar apto para isso, os riscos envolvidos, as melhores formas de consumo e onde buscar assistência. A educação sobre o uso de drogas não deve ser direcionada apenas aos jovens, mas deve abranger toda a sociedade, incluindo profissionais de segurança, comunidades e trabalhadores da saúde.

Жеља да се експериментише са умом је урођена друштву, али је од суштинске важности да се образује о томе ко можда није прикладан за то, о ризицима који су укључени, најбољим начинима конзумирања и где потражити помоћ. Образовање о употреби дрога не би требало да буде усмерено само на младе људе, већ би требало да обухвати читаво друштво, укључујући полицију, заједнице и здравствене раднике.

Недавне промене у политици дрога у земљама попут Уругваја изазивају приступе засноване на забрани. Неке земље, попут Португала, промовишу алтернативе фокусиране на јавно здравље и људска права, док друге, попут Аустралије, експериментишу са терапеутском употребом класичних психоделика.

„Постоји конзервативна прича која каже да је марихуана главна дрога. Верујем да је дискусија о употреби марихуане, у ствари, била капија ка бољем разумевању употребе психоактивних супстанци за индивидуално и колективно здравље и добробит“, каже Габриелла Арима.

Недавна истраживања показују да психоделици могу бити ефикасни у лечењу стања као што су депресија, посттрауматски стресни поремећај (ПТСП), генерализована анксиозност и зависност од супстанци.

Уз одобрење бразилске здравствене регулаторне агенције (Анвиса), Бразил је од 2014. дозволио увоз лекова екстрахованих из конопље за лечење стања као што су напади, иако су ови третмани и даље скупи и недоступни за већину људи.

У децембру 2019. године, земља је направила још један корак тако што је, такође преко Анвисе, овластила производњу и увоз производа на бази конопље за медицинску употребу, постављајући смернице за маркетинг, прописивање, дистрибуцију, праћење и надзор, што је олакшало проналажење ових лекова у апотекама.