Поље памука у Таџикистану. Слика са Flickr, фотографије Светске банке. Лиценца CC BY-NC-ND 2.0.

Иако се Таџикистан сматра пољопривредном земљом, само шест одсто њене територије је обрадиво земљиште, а остало је планинско. Упркос томе, пољопривреда обезбеђује 20 процената таџикистанског БДП-а, и више од 45 процената послова у земљи. 

Таџикистан је један од највећих светских извозника сировог памука. У 2022. Таџикистан је извезао сирови памук у вредности од 212 милиона долара , што га чини 12. највећим извозником на свету. 

Међутим, сектор памука у Таџикистану пати од застарелих машина, неквалитетног семена, недовољне државне подршке локалним пољопривредницима и недостатка страних инвеститора вољних да развију памучну и текстилну индустрију Таџикистана. Штавише, правни оквир Таџикистана, корупција и структуре моћи одозго надоле чине ову земљу непривлачном за западне инвеститоре. 

Кина је пружила Таџикистану руку помоћи и уложила преко 3,8 милијарди долара у последњих десет година, углавном у рударство и агробизнис. Кинеска улагања у памучну индустрију Таџикистана одражавају ширу стратегију за унапређење пољопривредне производње и обезбеђивање сировина за своју текстилну индустрију.

Кинеска дипломатија памука

Док су међународни донатори и страни инвеститори били опрезни према улагању у Таџикистан, кинеске компаније су биле спремне да се крећу кроз компликовану политичку мрежу Таџикистана.

Прогнани члан таџикистанске опозиције који је разговарао са Глобалним гласовима под условима анонимности рекао је да било ко, било да је то страна или домаћа компанија или бизнисмен, мора да има неку врсту „крова“, односно покровитељства од локалних или државних службеника у циљу обезбеђења пословања. А ова врста заштите се често наплаћује или се даје мито.

Један од адвоката међународних адвокатских фирми који раде у кинеској дипломатији памука у Таџикистану каже: „Кинези.. њихова правила пословања се разликују од других [инвеститора]. У првој фази они блиско сарађују са нама, али … после 15 дана контактирају … званичнике и отворени су за мито, да им наше услуге нису потребне осим [за] службенике.”

Закуп земљишта

Председник Кине Си Ђинпинг и председник Таџикистана Емомали Рахмон. Слика са ЈуTјуба.

Таџикистан има око 724.000 хектара обрадивог земљишта, од којих се све у великој мери ослања на наводњавање због планинског терена земље. Од 2012. године, Таџикистан је дао у закуп око 18.000 хектара своје земље Кини за узгој памука, пиринча, житарица и кукуруза по 49-годишњем уговору. Споразум је био део шире иницијативе за јачање економских веза између две земље. 

Главни проблем овог споразума је што његови услови и одредбе нису објављени. Није јасно који су — ако уопште и постоје — системи примењени у погледу инспекције и регулисања земљишта које су кинески фармери закупили. 

У интервјуу за Радио Озоди, портпарол Министарства пољопривреде Нарзуло Додобојев рекао је да је земљиште издато кинеским пољопривредницима „напуштено земљиште погођено ерозијом“. Такође је рекао и да ће кинеске компаније улагати како би обновиле ово земљиште и започети узгој усева. 

Регионални стручњак који је разговарао са Глобалним гласовима под условом да остане анониман рекао је да „Кина има много стручности у претварању земљишта захваћеног ерозијом у плодно земљиште, путем ‘методе тераса’, што успорава ерозију тла.” 

И заиста, резултати које су дали кинески фармери су прилично изванредни. Заменик министра пољопривреде Таџикистана Сидјовудин Исроилов похвалио је 2015. године кинеску компанију Ксинкиан Инхаи која је закупила 6.300 хектара земље у области Кхатлон у Таџикистану. У једном од својих округа, група је узгојила највећи принос житарица и памука у земљи.

Међутим, регионални стручњак који је разговарао са Глобалним гласовима под условом анонимности истакао је да је „природа пољопривреде у Таџикистану заснована на наводњавању и да вода доноси коров против кога се мора борити употребом пестицида. Пестициди улазе у тло и на крају завршавају у воденим басенима, највероватније у реци Амударја, која протиче кроз Таџикистан, Узбекистан, Туркменистан и Авганистан.

Иницијатива Појас и пут

Кина жели да помогне кинеским компанијама да развију свој рад у иностранству у оквиру „Иницијативе Појас и пут” (ИПП), њеног огромног међународног развојног плана. 

Кина је у протеклих осам година инвестирала у више од 820 пољопривредних пројеката у партнерским земљама, са инвестиционим залихама од преко 17 милијарди долара. У 2020. укупан обим трговине пољопривредним производима са партнерским земљама достигао је 95,79 милијарди долара.

У Таџикистану су ови напори били благодат за кинеске компаније, јер су ослобођене плаћања ПДВ-а када увозе опрему и семенски материјал из Кине. Таџикистанска влада не открива услове и одредбе ових уговора о закупу.

Шеф Удружења корисника воде (УКВ) у јужном Таџикистану састаје се са фармерима памука како би разговарали о захтевима за наводњавање. Слика са Flickr. Лиценца CC BY-NC-ND 2.0.

С друге стране, независни таџикистански фармери су остављени у веома неповољном положају у поређењу са добро финансираним кинеским пољопривредним компанијама. Они имају малу или никакву подршку државе Таџикистан. Такође им је тешко да добију банкарске кредите за куповину савремене опреме, јер им се нуде искључиво краткорочни кредити по високим каматама, због чега је пољопривредницима готово немогуће да их отплате.

Ђубрива и пестициди

Иако Кина можда има користи од својих пољопривредних инвестиција, она би могла оставити опасно наслеђе у земљама домаћинима, наиме: дуготрајно загађење.

Кинеска државна агенција Синхуа објавила је 2018. године причу о кинеском фармеру Дуан Лију, чија је компанија Хунфанк из кинеске провинције Хенан уложила преко 31 милион долара у пољопривреду у Таџикистану. Преко 6.000 хектара земљишта које је ово предузеће изградило постало је загађено и неподесно за пољопривреду. Провинција Хенан је главна пољопривредна и главна прехрамбена провинција у Кини, а неке студије показују да огромне количине хемијских ђубрива која се тамо користе изазивају загађење земљишта и воде. 

Кина, највећа пољопривредна земља на свету, обично користи 1,5 до 4 пута више пестицида по хектару од светског просека. Пестициди играју важну улогу у повећању продуктивности, смањењу губитка усева сузбијањем деструктивних штеточина и смањењем болести. Међутим, пестициди се често повезују са ризицима по здравље земљишта, контаминацијом воде, тровањем људи и угрожавањем екосистема. 

Пољопривредници у Кини се такође у великој мери ослањају на пољопривредну фолију као покривач за загртање биљака, синтетичку полимерну смешу која ће остати у земљишту ако се не очисти или покупи током пољопривредне производње. 

Овај проблем није изолован само у Таџикистану. Регионални стручњак који прати кинеску пољопривредну праксу у Русији, који је разговарао за Глобалне гласовес под условом анонимности, каже да су „кинески фармери постизали изузетне усеве у Русији, али су користили пестициде и друге хемикалије, што је на крају учинило земљу неупотребљивом.” Бројни извештаји у руским медијима о штетним последицама кинеских пољопривредних пракси у Русији поткрепљују ову тврдњу.

Забринути стручњаци

Глобални гласови су разговарали са неколико пољопривредних стручњака у Таџикистану и са новинарима који пишу о пољопривреди. Међутим, нико од њих није могао да прокоментарише каква ђубрива и пестициде користе кинески фармери или колики је обим њихове примене на усеве. Не постоје јавно доступне информације о томе, а пошто је цивилно друштво дубоко потиснуто у Таџикистану, и мало је вероватно да је могуће било какво независно истраживање на ову тему.

Један регионални стручњак, који је под условом анонимности разговарао са Глобалним гласовима, каже да је споразум између Таџикистана и Кине о закупу земљишта „требао да садржи документ о систему контроле пољопривредних метода. Али врло је вероватно да такав документ не постоји и да је Таџикистан управо дао у закуп пољопривредно земљиште Кини и скреће поглед са онога што се дешава”.

Пошто је пољопривреда Таџикистана у великој мери заснована на наводњавању, на крају, хемикалије и пестициди који се користе за побољшају усеве завршавају у реци Амударја. Међутим, локални стручњаци за пољопривреду истичу да „ни кинески ни таџикистански фармери нису превише забринути због поштовања еколошких прописа и да то доводи до алкализације земљишта“.”

Неоспорно је да је кинески закуп пољопривредних поља у Таџикистану довео до неколико позитивних исхода. Закуп је донео улагања у пољопривредни сектор Таџикистана који је у тешком стању, обезбеђујући преко потребан капитал за локалне фармере. Кинеске компаније доносе савремену пољопривредну технологију која је помогла да се повећа продуктивност у сектору памука у Таџикистану. Побољшане методе и ресурси су такође довели до већих приноса, од користи су локалној привреди и доприносе извозном потенцијалу Таџикистана. Међутим, недостатак транспарентности у вези са ђубривима и пестицидима представља велику еколошку и друштвену претњу — ону коју тек треба у потпуности истражити или разумети због репресивног окружења Таџикистана према медијима и цивилном друштву.