Статуете Драже Михаиловића, Јосипа Броза Тита и Николе Тесле у туристичкој сувенирници у Нишу, Србија. Фотографија Глобални гласови, CC-BY 3.0.

Предлог градоначелника Београда Александра Шапића да се из града уклони гроб југословенског антифашистичког вође Јосипа Броза Тита и подигне споменик његовом највећем непријатељу, нацистичком сараднику Дражи Михаиловићу, подстакао је талас критика у Србији и на простору бивше Југославије.

„Ја на то не могу да утичем јавно, нити град Београд може формално да утиче правно, али сматрам да је измештање гроба Јосипа Броза из Музеја Југославије изузетно важна ствар за српски народ и будућност ове земље, рекао је на градској скупштини 17. септембра.

Маузолеј покојног југословенског лидера, назван Кућа цвећа, главна је туристичка атракција Београда и привлачи 120.000 посетилаца годишње, пренео је AФП.

У маузолеју Куће цвећа налазе се гробови југословенског председника Јосипа Броза Тита и прве даме Јованке Броз. Део је Музеја Југославије у Београду и главна туристичка атракција. Фото: Глобални гласови, CC-BY 3.0.

У изјави за Балканску истраживачку мрежу (БИРН), историчар Милован Писари је рекао да је тај потез „нажалост још један чин у континуитету политике која се на званичном нивоу води већ 20 година, а која подразумева рехабилитацију тих ратних злочинаца, ту националистичку идеологију и заправо пројекат који су сами четници имали о стварању Велике Србије“, као и „брисање сваке везе са Југославијом, са комунизмом, са тим периодом који је ипак донео између осталог велики напредак не само Србије него и за све народе на територији те земље“.

Грађани Србије и опозициони политичари окривили су Шапића за покушај одвраћања пажње од стварних проблема.

Podržaću Šapićevu ideju podizanja spomenika Draži Mihailoviću, čim budem video slike četnika koji oslobađaju Beograd.

Do tada:
– spomenik četničkim koljačima u Beogradu – neće moći;
– skretanje pažnje građana sa poskupljenja osnovnih životnih namirnica na istorijske teme – neće… pic.twitter.com/wZfgFdmJvE

— Kosta Konstantinović 🇪🇺🇺🇦🇬🇪 (@KostaKonstan) 17 септембар 2024.

Фотографије: Београдска операција против нациста од стране југословенских партизана и Црвене армије.
Текст: Подржаћу Шапићеву идеју да се подигне споменик Дражи Михаиловићу, након што видим фотографије четника који ослобађају Београд. До тада
– нема споменика четничким убицама у Београду
– нема коришћења историјских тема за скретање пажње грађана са повећања цена основних животних намирница
Но пасаран!

Драгана Ракић, заменица председника Демократске странке, каже за лист Данас да „када Шапић не може да понуди Београђанима функционалан и безбедан јавни превоз или да обезбеди редовно финансирање најосновнијих институција града, он покреће вековну дебату – четници или партизани.“

BNE Intellinews је пренео да је Шапићев предлог наишао на критике и његових коалиционих партнера. Ивица Дачић, министар унутрашњих послова Србије и лидер Социјалистичке партије Србије, оградио се од плана, рекавши да његова странка „неће подржати уклањање комунистичких обележја“.

Реакције су стигле и из иностранства, бројним објавама на друштвеним мрежама, као и званичним изјавама антифашиста из Црне Горе, која осуђују ту идеју.

Ово није први пут да Шапић предлаже уклањање Титовог гроба. Када је у априлу 2024. предложио слање Титових посмртних остатака у његово родно место Кумровец у Хрватској, званичници из Босне и Херцеговине су узвратили да би Сарајево, као антифашистички град, преузео посмртне остатке. Поновљена реакција је показала да напори националиста за историјски ревизионизам, који су на власти у Србији од 1990-их, нису били у потпуности успешни.

Дебату је „решио” председник Србије Александар Вучић, који је за Политику рекао да се „то неће догодити”. У интервјуу објављеном 23. септембра, цитиран је да је рекао:

Никада нисам био велики фан комуниста и комунистичког режима, али Јосип Броз је део наше историје, овде је живео и овде је сахрањен, и остаће део српске и југословенске историје.

Након тога је градоначелник Шапић наизглед паузирао своју иницијативу за уклањање Титове гробнице. Међутим, он је 26. септембра званично поднео предлог за подизање споменика Дражи Михаиловићу у центру Београда Комисији за споменике и називе тргова и улица Скупштине града Београда.

Зашто је Дража Михаиловић толико контроверзан?

Током Другог светског рата Михаиловић је био вођа српског националистичког четничког покрета (који се такође називају и четници), који је с једне стране тврдио да су се борили против окупатора у име краља Петра другог и југословенске владе у егзилу, који су побегли у Велику Британију почетком 1941. док су у пракси сарађивали са немачким нацистима и њиховим локалним заступницима против антифашистичког покрета отпора који су предводили југословенски комунисти.

Историјска изложба Музеја Југославије о Другом светском рату приказује плакат из 1941. године нацистичких окупационих власти, који нуди награде од 100.000 рајхсмарака за Дражу Михајловића и Јосипа Броза Тита као вође отпора. Михаиловић је касније своје четнике претворио у нацистичке сараднике. Фото: Глобални гласови, CC-BY 3.0.[/caption]

Док су сарађивали са нацистима, четници су тражили подршку и од западних савезника и учествовали у спасавању оборених британских и америчких пилота (касније их је амерички председник Труман одликовао постхумним медаљама). Међутим, до 1944. године, британске мисије за утврђивање чињеница и други многобројни докази о четничким службама нацистима довели су до тога да су савезници одустали од веза са Михаиловићем и другим српским издајицама.

После рата, међународно признате југословенске власти осудиле су га и погубилe за издају и ратне злочине 1946. године.

У веома популарној колумни за Радар, историчар Писари је објаснио како је „четничка идеологија, као и многе друге националистичке идеологије, па чак и фашистичке, преживела Други светски”, а српска дијаспора је „наставила да гаји култ ројалистичких антикомунистичких снага“ и идеју „успостављања Велике Србије“.

Крајем 1980-их већина политичких партија у Србији окренула се национализму, док су током ратова у Југославији 1990-их, српске екстремистичке групе које су се означавале као „оживљени“ четници биле одговорне за акте агресије и ратне злочине почињене у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову.

Писари је приметио да када су најрадикалније странке у потпуности преузеле власт 2000. године, „национализам је тада заузео државу, а тиме и власт” што је довело до пуне рехабилитације четништва у политичкој и јавној сфери Србије. Процес Михаиловићеве рехабилитације, укључујући поновљено суђење завршено 2015. године, формално је поништило пресуду из 1946. године.

Кампања величања Михаиловића као хероја наставила се у српском политичком дискурсу и медијима, наилазећи на осуду организација за људска права попут Хелсиншког одбора као „морално неприхватљиве” и као провокацију против српских комшија који су страдали од етничког чишћења и геноцида у разним ратовима које су извршили четници.

Најновије ревизионистичке иницијативе градоначелника Београда показују да су политичке снаге које су починиле ратне злочине 1990-их и даље на власти у Србији. Популистичко позивање на четничко наслеђе додатно поларизује српско друштво и шаље негативне ратнохушкачке сигнале широм региона Балкана, ометајући напоре за помирење, правду и миран суживот.