Fotografija Jasmine Horić, uz dozvolu Balkan Diskursa.

Ovaj članak Jasmine Horić prvobitno je objavljen na Balkan Diskursu, projektu Centra za postkonfliktna istraživanja (PCRC). Globalni glasovi ponovo objavljuju uređenu verziju prema ugovoru o podeli sadržaja.

Mediji u Bosni i Hercegovini (BiH) zavise od javnog, stranačkog i vladinog finansiranja. U međuvremenu, novinarima u BiH nedostaje institucionalna zaštita, pa im je stoga potrebno poboljšanje medijskog zakonodavnog okvira. Ovo pokazuje istraživanje sprovedeno među 80 novinara iz cele Bosne i Hercegovine, različitih uzrasta i pola, koji rade u štampanim i elektronskim, privatnim i javnim medijima.

Istraživanje je sprovedeno za publikaciju „Integritet novinarstva i transparentnost medija u Bosni i Hercegovini“ 2021. godine, autora Enesa Osmančevića i Adise Šušnjare.

Medijski stručnjaci tvrde da bi unapređenje pravnog okvira javnosti pružilo raznovrsne i objektivne informacije i sprečilo koncentraciju medijskog vlasništva u rukama nekolicine aktera.

Velida Kulenović, potpredsednica Udruženja novinara u BiH, izjavila je da su 2018. godine izradili nacrt zakona koji za cilj ima regulisanje transparentnosti vlasništva u medijima, pluralizma informacija i oglašivačkog tržišta. Nacrt su pripremili Udruženje BH novinari, Veće za štampu i online medije, Mediacentar i nevladina organizacija JaBiHuEU.

Prema rečima Kulenovićeve, predloženim zakonskim rešenjem bi se regulisala transparentnost vlasništva nad medijima na svim nivoima, sa ciljem sprečavanja sukoba interesa i koncentracije medija.

Velida Kulenović, potpredsednica Udruženja BH novinari: Jasmina Horić, via Balkan Diskurs. Koristi se uz dozvolu.

„Državno ministarstvo saobraćaja i veza trebalo je da predloži ovaj zakon na usvajanje, ali mislim da nije bilo političke volje. Nažalost, ovaj nacrt je ostao na polici“, primećuje Kulenović.

Ministarstvo komunikacija i transporta Bosne i Hercegovine je u decembru 2023. godine u saopštenju za medije ocenilo da nacrt predstavlja veoma kvalitetnu polaznu osnovu za dalji rad koji bi doveo do toga da konačni nacrt bude upućen u proceduru usvajanja od strane Ministarstva. Do danas, ovo konačno podnošenje nije obavljeno.

„Ovo nije samo imperativ u kontekstu obaveza Bosne i Hercegovine na njenom evropskom putu, već i ključni element u postizanju slobode izražavanja i slobode medija u našoj zemlji. Konkretni materijal koji nam je dostavljen odnosi se i na štampane medije, što svakako nije u nadležnosti Ministarstva”, saopšteno je iz Kabineta ministra komunikacija i transporta Bosne i Hercegovine za media.ba.

Važnost donošenja propisa o transparentnosti vlasništva nad medijima, uključujući registar koji omogućava uvid u vlasničke strukture, istaknuta je i u mišljenju Evropske komisije o zahtevu Bosne i Hercegovine za članstvo u 2019. godini.

Delimično uređena javna svojina

Profesor Enis Omerović predaje međunarodno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zenici. Pojašnjava da je vlasništvo nad medijima u Bosni i Hercegovini trenutno delimično regulisano kroz proces registracije privrednih subjekata. Puno ime, prezime i adresa vlasnika pravnog lica su podaci koji se evidentiraju u registrima koje vode sudovi.

Omerović dodaje da se delimično regulisanje vlasništva nad medijima ogleda i u postojanju registra Regulatorne agencije za komunikacije (RAK), koja korisnicima izdaje dozvole za audiovizuelno emitovanje. Tokom ovog procesa registracije, postoji obaveza da se RAK obavesti o svim promenama u prvobitnom vlasništvu.

Profesor Enis Omerović, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zenici. Foto: Jasmina Horić preko Balkan Diskurs. Koristi se uz dozvolu.

„Prema članu 22 Uredbe 77/2015 o pružanju audiovizuelnih medijskih usluga, svaka promena prvobitnog vlasništva imaoca dozvole veća od pet odsto mora se prijaviti RAK-u“, kaže Omerović.

Registar RAK-a je javan i dostupan na njegovom zvaničnom sajtu.

Za razliku od RAK-a, koji je nadležan za radio i televiziju, štampani mediji su u nadležnosti entitetskih organa vlasti koji ih upisuju u „Registar javnih glasila“.

Registri štampanih i online medija se objavljuju na veb stranici Vijeća za štampu i online medije u Bosni i Hercegovini, nevladine organizacije (NVO) po pravnom statusu. Njen status NVO znači da nema nadležnost da zakonski reguliše transparentnost vlasništva nad medijima, čije bi odredbe postale pravno obavezujuće za sve štampane medije u Bosni i Hercegovini. Trenutno, NVO može da ima isključivo savetodavnu ulogu.

Prema Nacrtu zakona o transparentnosti vlasništva nad medijima, podaci o direktnim i povezanim vlasnicima elektronskih medija bili bi uvršteni u registar Regulatorne agencije za komunikacije (RAK), dok bi se isti podaci za štampane medije i portale evidentirali u registru Savet za štampu i onlajn medije.

Online mediji i dalje izvan zakonskog okvira

Broj medijskih portala u Bosni i Hercegovini se stalnom porastu. U istraživanju „Mapiranje medijskih portala u BiH” iz 2021. godine, Centra za promociju civilnog društva, utvrđeno je postojanje 615 medijskih web portala u Bosni i Hercegovini. Studija je naglasila da ovaj broj nije konačan jer je medijska scena web portala dinamična, nedovoljno vidljiva i netransparentna. Od 615 medijskih web portala, kako je utvrđeno istraživanjem, samo 167 poseduje potpun impresum koji sadrži podatke o osnivaču, glavnom uredniku i kontakt podatke.

Na veb stranici Vijeća za štampu i online medije Bosne i Hercegovine objavljena je lista od samo 63 online medijska portala u BiH.

Kulenović smatra da ima preko 500 online medija, a za najveći broj ne zna se ko je vlasnik i nažalost jedan dobar deo njih služi u političke svrhe. „Zato bi bilo dobro da se ovo pitanje što pre reguliše“, dodala je ona.

Novinar Nedim Pobrić, koji je autor istraživanja pod nazivom „Transparentnost vlasništva nad medijima u Bosni i Hercegovini” zajedno s Udruženjem BH novinari, naveo je da niko ne raspolaže tačnim brojem online medija u BiH.  Za veliki broj njih podaci o vlasničkoj strukturi, izvorima finansiranja i zaposlenima su potpuno nepoznati.

„Online mediji sa nacionalnom domenom [ba] nude određenu transparentnost zahvaljujući podacima Univerzitetsko-informatičkog centra nadležnog za taj domen. Na njihovoj stranici bilo je moguće utvrditi vlasništvo nad svakom stranicom sa nacionalnom domenom, ali te informacije ipak ne bude detaljan uvid u postojanje posrednih ili povezanih vlasnika“, navedeno je u analizi koju je uradio Pobrić.

Međutim, primenom Sistema registracije naziva ba domena, a po nalogu Agencije za zaštitu ličnih podataka od 29. decembra 2020. onemogućen je pristup ličnim podacima i na stranici Univerzitetsko-informatičkog centra.

Pobrić je naglasio da bi Zakon o transparentnosti vlasništva nad medijima trebao da obuhvatiti sve medijske sektore, od radio i televizijskih emitera, preko printanih medija i agencija do online portala, ali i sa medijima povezane sektore, poput agencija, koje rade na merenju gledanosti, odnosno slušanosti i čitanosti.

Zakon o transparentnosti medijskog vlasništva trebao bi da sadrži i odredbe o formiranju Fonda za pomoć medijima, koji bi, kako je kazala Kulenović, podsticao rast nezavisnih medija u Bosni i Hercegovini, te investirao u zaštitu nezavisnih medija od pritisaka.

Kulenović ističe da je ključno da ovaj zakon bude efikasan i dodaje da njegova izrada treba da uključuje konsultacije sa medijskom zajednicom i relevantnim udruženjima.