Krupni plan rečnika sa fokusom na reči cenzura. Fotografija Mika Haupta preko Unsplash-a. Koristi se pod Unsplash licencom.

Ovaj članak Omara Zahirovića prvobitno je objavljen na Balkan Diskursu, projektu Centra za post-konfliktna istraživanja (PCRC). Globalni glasovi ponovo objavljuju uređenu verziju prema ugovoru o podeli sadržaja.

Tokom rane istorije, zakoni o slobodama počeli su da se oblikuju, pošto su oni na vlasti imali kontrolu nad govorom, situacija koja je uglavnom ostala nepromenjena sve do srednjeg veka. Odmah nakon toga, javni diskurs je bio pod dominantnim uticajem crkve. Prve rasprave o slobodama pojavile su se u periodu humanizma i renesanse. Literatura iz ovog doba ilustruje jasniji i otvoreniji dijalog koji se pojavljuje. Od renesanse do modernog doba, cenzuru su oblikovali feudalci, vladari i bogati pojedinci. Ono što je najviše alarmantno je da se malo toga promenilo. Danas javni diskurs još uvek u velikoj meri oblikuju moćni pojedinci i sistemi u kojima govornici deluju.

Da bismo razumeli fenomen moderne cenzure, razgovarali smo sa istraživačem komunikacija i sociologom o ovom hitnom pitanju.

Cenzura u savremenom svetu

Amina Vatreš je asistent i istraživač na Odseku za komunikologiju Univerziteta u Sarajevu. Razumevanje savremenih oblika cenzure, prema Vatrešovoj, zahteva analizu složenih i višedimenzionalnih karakteristika informacionog prostora. To uključuje ispitivanje uloge tehnologije, društvenih medija, političkih i ekonomskih pritisaka, kao i (ne)postojanja individualne i društvene odgovornosti među medijskim profesionalcima i drugim kreatorima medijskih sadržaja.

„Ona [cenzura] često deluje potpuno latentno i implicitno, postavljajući na taj način nove i složenije izazove očuvanju slobode izražavanja, nezavisnosti rada medija i održavanju uloge medija čuvara“, kazala je Vatreš.

Zamenjujući konvencionalne metode cenzure koje podrazumevaju eksplicitno blokiranje određenog sadržaja iz jednog ili više centara, Vatreš objašnjava da noviji teoretičari komunikacije novi oblik cenzure nazivaju „cenzurom kroz buku“. Ovaj fenomen je usko povezan sa preopterećenjem informacijama, ključnom odlikom skorašnjeg informaciono-komunikacionog ekosistema.

Amina Vatreš, asistentkinja u nastavi i znanstveni istraživač na Odseku za komunikologiju Univerziteta u Sarajevu. Privatna arhiva preko Balkan Diskursa, koristi se uz dozvolu.

Vatreš smatra da se cenzurom zamagljuje razlika između izveštavanja zasnovanog na činjenicama i potpuno fabrikovanih informacija što dovodi do svojevrsnog gušenja istine u moru laži i pojave mnoštva fragmentiranih, dekontekstualiziranih i subjektivnih istina. Na taj način, kako dodaje, brojnost medija stvara iluziju pluraliteta mišljenja, što je posebno evidentno u domenu društvenih medija.

Vladimir Vasić, sociolog, podvlači ulogu uredništva u savremenoj cenzuri.

„Opasna je činjenica da određeni mediji kao ʻprozor u svetʼ zbog političke uređivačke politike guše slobodu govora umesto da na tome temelje svoj rad što im u osnovi nalažu etički i naučni principi bitisanja“, dodao je Vasić.

„Sloboda govora prestaje onog trenutka kada narativ koji pokušava da se uklopi u okvir slobode govora ugrozi integritet druge osobe ili druge vrednosti“, rekao je on.

Vladimir Vasić, sociolog. Privatna arhiva preko Balkan Diskursa, koristi se uz dozvolu.

Cenzura danas je nešto suptilnija, blago se razlikuje od tradicionalnog i ima svoje prikrivene moduse.

Vasić nastavlja objašnjavajući ulogu mentaliteta stada: „Pojedinci pokušavaju nametnuti takav vid javnog delovanja u okvirima cenzure – svako ko misli suprotno od mene protiv je mene – što se u nauci jasno zna kako se zove. Cenzura se u njihovom slučaju odnosi na transparentnost rada i načina raspolaganja javnim sredstvima“.

Autocenzura u kulturi straha

Danas istina i slobodno izražavanje često dolaze po cenu društvenih sankcija. Poslednjih godina svi smo svedoci kako većina ljudi bira tiši način odbrane. Mnogi mladi ljudi ignorišu ili prihvataju generacijske tabue koji su savremeni u našem vremenu. Pod uticajem društvenih medija, biraju autocenzuru.

Prema Vatrešovoj, autocenzura je način da se izbegnu negativne posledice koje mogu proizaći iz izražavanja ideja, stavova i kritičkih promišljanja o društvu. U onlajn sferi, pitanje cenzure poprima nove dimenzije.

Vatreš Vatreš tvrdi da je ovo manifestacija modernog oblika cenzure koji u suštini ostvaruje iste krajnje ciljeve kao i tradicionalna cenzura.

„Ovo je dodatno komplikovano činjenicom da je u obilju informacija, delimičnih informacija i lažnih vesti teško napraviti jasnu razliku između činjenica i fikcije, dok u isto vreme nismo u potpunosti svesni suštinske promene u načinu na koji se kontrolišu informacije“, rekla je Vatreš.

Osvrćući se na društvene stavove prema nesuglasicama i sukobima, sociolog Vasić kaže: „Dobro je dok se ne puca! Tom sentencom prikrivaju svoju pasivnost i njihovu nesposobnost. Njihovu – mislim na sve one koji su nas naveli na razmišljanje da je vrhunac komoditeta – dobro je dok se ne puca – i ne samo to – oni su nam stvorili takve uslove za život. Dokle god ćutimo – biće nam gore jer – dok ćutimo – za bolje nismo“..

„Dobro je dok se ne puca“

Ako ljudi žele da postanu aktivni potrošači informacija, moraju se zapitati da li treba da filtriramo ono što vidimo. Vasić odgovara potvrdno.

„Smatram da je filtriranje javno dostupnog sadržaja dobra, ali je neophodno da svi imamo mentalne filtere u našim glavama koji rade po principu želim, ne želim. Važno je naučiti čitati vesti i kritički primiti informaciju jer nije tačno sve što je napisano u novinama ili na televiziji“, kazao je Vasić.

Cenzura koja narušava slobodu i sloboda koja atakuje na tuđi integritet, prema Vasiću, dva su brata od istih roditelja – loših.

Kroz razgovor sa Aminom Vatreš i Vladimirom Vasićem, upoznali smo se s osnovnim principima moderne cenzure i njenom uticaju na mase i pojedince. Vreme je da naučite kako da transformišete svet komunikacije i informacija u bezbednu zajednicu koja funkcioniše na stimulativan i bezbedan način.