„zatvor“ od Khalida Albaiha je licenciran pod CC BY 2.0

Nemački list Bild je 2016. godine objavio članak pod naslovom „Diktator Erdogan: Gde se sve završava?” kritikujući Erdogana za sve veći autoritarizam. Priča je prevedena na turski i podeljena na nekoliko lokalnih medijskih platforma u to vreme. Među onima koji su podelili članak bio je i čovek po imenu Mehmet Šah Tekiner, 62. Pet godina kasnije, 27. septembra, Tekiner, je osuđen na godinu i tri meseca zatvora zbog navodnog „vređanja predsednika“, prema članu 299. turskog zakona. U svoju odbranu, Tekiner je rekao da je nevin i da nikada nije napravio nalog na društvenim mrežama. Međutim, rekao je da su račun na njegovo ime možda otvorila njegova deca ili unuci.

Ali njegovo svedočenje nije prihvaćeno, prema izveštaju Bianeta. „Direktor obezbeđenja je smatrao da je njegova izjava ‘u cilju izbegavanja kazne’ i nije akreditovao izjavu”, napisao je Bianet 27. septembra. Iako je izricanje presude odloženo, Tekinerov advokat Resul Tamur uložio je žalbu na odluku suda, prema Bianetu.

Iza uvreda

Otkako je izabran za predsednika 2014. godine, oko „100.000 ljudi je optuženo za klevetu predsednika”, i kršenje člana 299 Krivičnog zakona, odredbe koja se retko koristila ranije prema izveštaju Human Rights Watch-a it 2018.

Prema članu 299. Krivičnog zakonika, lice koje vređa predsednika može dobiti do četiri godine zatvora. Do sada su procesuirani ili je suđemo studentima, umetnicima, novinarima, advokati,a i običnim građamima. Prema podacima Ministarstva pravde, Generalnog direktorata za krivičnu evidenciju i statistiku, 2019. godine istražena je 36.000 osoba zbog navodnog vređanja predsednika, a 31.000 2020. godine. Poređenja radi, prema istoj bazi podataka, samo četiri osobe su istražene prema članku 2010. godine.

Vlasti u Turskoj objašnjavaju da povećanje broja slučajeva za „vređanje predsednika” odgovara porastu broja neopravdanih uvreda na račun šefa države, navodi se u mišljenju Venecijanske komisije iz 2016.

Od ustavne reforme 2007. godine, predsednik Republike se bira narodnim glasanjem i kao posledica toga se mnogo više bavi politikom od svojih prethodnika. Ova situacija navodno takođe povećava intenzitet i količinu napada na predsednika. Tako je, po oceni nadležnih, primarni razlog za nedavno povećanje broja krivičnih dela iz člana 299. povećanje broja neopravdanih uvreda na račun šefa države.

U svojim zapažanjima, Venecijanska komisija je spomenula da sloboda izražavanja garantuje „upotrebu uvredljivih, šokantnih i uznemirujućih reči, posebno u kontekstu debate o pitanjima od javnog interesa […] Osim toga, upotreba vulgarnih fraza sama po sebi nije presudna jer može jednostavno služiti u stilske, uključujući i sarkastične svrhe, koje su zaštićene kao sloboda izražavanja.” Tužilaštvo je „verovatno stvorilo zastrašujući efekat na društvo u celini“ i ne bi se moglo „smatrati proporcionalnim legitimnom cilju kojem se teži, tj. zaštiti časti honor i dostojanstva predsednika“.

Ovi zaključci su imali mali uticaj.

Na primer, u martu 2021, Selehatinu Demirtaşu, političaru i bivšem kopredsedavajućem Demokratske partije kurdskog naroda (HDP) koji je bio u zatvoru od 2016, produžena je kazna za 3 godine i 6 meseci zbog „vređanja predsednika“. Turska vlada je u aprilu 2021. godine zabranila studentima osuđenim za vređanje predsednika da žive u državnim domovima. U avgustu 2021, istaknuti glumac, Genco Erkal, je optužen da je uvredio predsednika na Twitteru zbog tri tvita koja je postavio 2016. i 2020. Ako bude osuđen, Erkal bi mogao da se suoči sa zatvorom do četiri godine i osam meseci.

U međuvremenu, predsednik Erdogan i njegova vladajuća Partija pravde i razvoja insistiraju da mora postojati tanka linija između kritike i uvreda.