Slika: Arzu Gejbulajeva

Jedna od prvih stvari koje sam primetila kada sam prvi put probala turski čaj pre mnogo godina je koliko je bio gorak. Sada, pošto sam provela nekih 20 godina živeći u ovoj zemlji, uvek pitam dve stvari kada ovde naručujem čaj — da li je sveže skuvan i da li mogu da ga ublaže. Inače, ukus mi je previše gorak. Kod kuće, u Azerbejdžanu, čaj je svetao i lagan. Listovi čaja su takođe mnogo veći. U stvari, cela kultura čaja, od kuvanja do serviranja, je znatno drugačija.

Azerbejdžanski čaj

U Azerbejdžanu proces počinje ključanjem vode. Kada voda proključa, keramički čajnik se ispere sveže prokuvanom vodom. Slede listovi čaja – količina zavisi od toga koliko porcija spremate. Puna kašika listova čaja (ili više, u zavisnosti od broja gostiju) ide u čajnik. Sledeći korak je dodavanje sveže prokuvane tople vode i ostavljanje čajnika na laganoj vatri na šporetu.

Magija je u tome da se ne propusti tačka ključanja, što zahteva redovnu proveru čajnika. Čaj je skuvan kada svi listovi počnu da plutaju na površini.

Sveže skuvani čaj se zatim sipa u posebnu čašu za čaj (u zavisnosti od toga koliko jak čaj gosti vole) i puni se otprilike do pola. Ostatak čaše dopunite običnom prokuvanom vodom. Ali u Azerbejdžanu retko pijemo čaj samo po sebi, a uz čašu čaja često ide poslastica — obično bilo šta, od suvog voća i orašastih plodova do slatkiša. Sofisticiraniji čajni namaz (cay desti) uključuje razne džemove (najbolje su bele trešnje), orašaste plodove i suvo voće, kockice šećera, limun.

U Azerbejdžanu obično dodajete šećer u čaj tokom doručka. Ostatak vremena, ako morate da koristite kockice šećera, morate slediti sledeće korake: Uzmete jednu kocku šećera, stavite je na jezik, a zatim popijete gutljaj sveže skuvanog čaja. Pustite da se šećer otopi dok pijuckate čaj.

Posle preseljenja u Tursku, kad god imam goste popodne, obično se trudim da imam bar ono osnovno — slatkiše, suvo voće i, naravno, kriške limuna. Volimo krišku limuna u čaju. Ili malo timijana (kəklikotu).

Kada sam bila mala, moj omiljeni način da pijem čaj je bio ili sa džemom ili sa jednom kriškom limuna i jednom kockom šećera. Stavila bih kocku šećera na krišku limuna, zagrizla, pomešala slatko i kiselo, a zatim popila gutljaj čaja.

Turska kultura čaja

U Turskoj se kultura ispijanja čaja i tehnika kuvanja dosta razlikuju. Za početak, obično nema grickalica ili priloga, čaše su manje kada se serviraju na tradicionalan način (iako da budemo pošteni, na dosta mesta se čaj služi u čašama u svim oblicima i veličinama), čaj je mnogo tamniji i gorak, a kockice šećera se dodaju u čašu čaja pre nego što se popije. Šećer je apsolutno neophodan u turskom čaju – možda kao način da se ukloni gorčina.

Postoje, naravno, i alternativni listovi čaja ovih dana. Turska je prešla dug put u diversifikaciji proizvodnje čaja i ponudi šireg izbora. Ali na većini mesta ljudi i dalje daju prednost tradicionalnom crnom čaju.

Često pitam prijatelje koji posećuju Azerbejdžan da mi donesu čaj od kuće zato što je razlika ogromna.