Slika od Connectasa, koristi se uz dozvolu.

Članak napisao Leonardo Oliva za CONNECTAS. Globalni glasovi ponovo objavljuju uređenu verziju prema ugovoru o medijskom partnerstvu.

Platforme društvenih medija poput TikTok-a prepune su video zapisa u kojima korisnici rekreiraju film Inside Out 2 (Naopačke) sa svojim ljubimcima. Za ove kreatore, njihovi psi, mačke, zečevi, pa čak i koze se smeju, plaču, sanjaju, nerviraju se, postaju depresivni… baš kao ljudska bića, ili, tačnije, tinejdžerski protagonista uspešnog Pikar filma.

Ove slike brzo postaju viralne, čemu pomaže trenutna situacija: briga o životinjama i poštovanje njihovih prava sve više postaju žarište zakona i vladinih odluka, kao odgovor na društveni trend koji se čini nezaustavljivim. Ovo posebno važi za Latinsku Ameriku, gde je u poslednje vreme učinjen veliki napredak u tom pogledu.

U Kolumbiji, na primer, Kongres je odlučio da prekine borbu s bikovima od 2028. U Kostariki je vlada zatvorila državne zoološke vrtove. A u Argentini, je trenutno u raspravi zakon koji bi uveo strože kazne za zlostavljanje životinja, nazvan po sada preminulom psu predsednika Mileija .

Svi ovi slučajevi podvlače filozofski i pravni argument da životinje imaju osećanja, kao živa bića, i da, kao rezultat, imaju prava. I sama nauka podržava ovu ideju: 2012. godine grupa neuronaučnika potpisala je Kembridžsku deklaraciju o svesti, koja je zaključila da ljudi i druge životinje dele iste veze u našem mozgu koje nam daju svesna iskustva. Drugim rečima, svi imamo sposobnost da osećamo strah, bol ili stres.

Laura Velasko, direktorka Instituta za prava životinja u Argentini, objašnjava:

Eso cambia nuestra perspectiva en el planeta. O sea, somos una especie más, no somos más la especie dominante.

Ovo menja našu perspektivu na planeti. Mi smo samo druga vrsta; mi više nismo dominantna vrsta.

Ovo bi bila naučna osnova zašto se životinje sada moraju smatrati neljudskim subjektima sa pravima.

Što se tiče pravnog napretka, Velasko ističe koncepte kao što su „perhijos,” španski izraz koji kombinuje „perro” (pas) i „hijos/as” (sinovi/ćerke) koji se odnosi na „porodicu više vrsta“ koju čine ljudi i psi, ili mačke. Ona takođe napominje da postoje zakoni koji to uzimaju u obzir:

Es muy interesante considerar esa conexión con los animales como si fueran un miembro más de la familia, considerando que la familia es un concepto cultural y que cualquier especie puede integrarlo.

Veoma je interesantno razmotriti ovu vezu sa životinjama kao da su još jedan član porodice, s obzirom da je porodica kulturni koncept i da svaka vrsta može da igra ulogu u tome.

Oskar Melado, advokat za krivične poslove koji se specijalizovao za odbranu životinja, takođe priznaje napredak, ali upozorava na kontradikciju:dok zakon priznaje životinje kao živa bića, građanski zakoni ih i dalje tretiraju kao stvari. On kaže:

La doctrina y la jurisprudencia es la que ha hecho un trabajo importante, porque ha podido ‘perforar’ el Código Civil… Ha podido introducir casos muy importantes, empezando por Sandra.

Doktrina i sudska praksa su obavili važan posao jer su uspeli da „probiju“ u Građanski zakonik. Uspeli su da uvedu veoma važne slučajeve, počevši od Sandre.

On misli na orangutanku Sandru koju je argentinski pravosudni sistem zvanično smatrao neljudskom osobom 2014. godine, što joj je omogućilo da napusti zoološki vrt Buenos Ajresa i živi u rezervatu prirode na Floridi u Sjedinjenim Državama.

Ova sudska praksa je bila veliki korak napred za prava životinja. Nekoliko latinoameričkih zemalja je od tada u svojim ustavima proglasilo životinje bićima sa osećanjima, kao što su Kolumbija, Gvatemala i Peru. Međutim, za razliku od ovoga, borbe petlova ostaju legalne u Kolumbiji, kao iu Hondurasu, Nikaragvi, Panami i Portoriku.

Veganstvo i karnizam

Kokoške u bekstvu je veoma popularan animirani film. Iako je puna smešnih trenutaka, priča o grupi kokošaka zarobljenih na farmi, pod sličnim režimom kao u nacističkom koncentracionom logoru. Okruženi bodljikavom žicom i prinuđeni da polažu jaja pod oštrim pogledom grubog, lošeg čuvara, provode dane pokušavajući da pobegnu na bilo koji način.

Da li je ispravno porediti način na koji tretiramo kokoške nosilje (ili svinje i krave) sa nacizmom? To je pitanje koje postavlja ovaj film iz 2000. godine, i pitanje koje postavlja sve više ljudi širom sveta: prehrambena industrija se užasno ponaša prema životinjama, zlostavlja ih i tera da pate kao da su stvari. Ako i nauka i zakon kažu drugačije, da li je vreme da stanemo na kraj sa ovom praksom? I još radikalnije pitanje: da li moramo da prestanemo da jedemo meso?

Vegani daju najekstremniji odgovor. Oni uopšte ne konzumiraju nikakve životinjske proizvode: ne jedu ih, ne nose ili koriste životinje za zabavu. Poput aktivistkinje za prava životinja Laure Velasko, oni tvrde da svaka aktivnost koja uključuje zlostavljanje, okrutnost ili nasilje nad živim bićem treba da bude zabranjena.

Ova filozofija je dovela do zabrane borbi bikova u Kolumbiji, dugogodišnje tradicije nasleđene iz španskih kolonijalnih vremena. Teri Hurtado, bivši odbornik grada Kalija, vodi proteste protiv ove prakse od 1990. godine. On tvrdi da, pored stradanja bikova, trpe i konji koji su korišćeni tokom borbe bikova. I dok su ove akcije zabranjene tek od 2028. godine, Hurtado napominje da odobreni zakon takođe uključuje zahtev kojim bi se deci od sada zabranilo da prisustvuju. On tvrdi:

La Comisión de los Derechos del Niño de la ONU califica esto como una forma de violencia psicológica.

Konvencija UN o pravima deteta ovo klasifikuje kao oblik psihičkog nasilja.

Hurtado takođe ima još jedan razlog za borbu protiv borbi s bikovima:

Es un evento altamente especista, es decir una forma de discriminación basada en un prejuicio moral por razones de especie, que corresponde a esa tradición antropocéntrica en la cual se desprecia y no se valoran las otredades que no sean lo humano.

U međuvremenu, ljubitelji borbe bikova brane tu praksu tvrdeći da ovi bikovi uživaju privilegovan život u odnosu na one koji žive na farmama i poljoprivrednim imanjima, i napominju da se ne žrtvuju uvek u areni.

S druge strane, nilski konji u reci Magdaleni u Kolumbiji mogli bi da budu zaklani. Narko-bos Pablo Eskobar ih je uvezao i od tada su se razmnožili do te mere da se sada smatraju invazivnom vrstom. Vlada je stoga odobrila plan upravljanja za kontrolu njihove populacije, što je razbesnelo mnoge grupe za prava životinja.

Aktivisti se fokusiraju i na industrijsku proizvodnju mesa. Prema njihovim rečima, svakog minuta se širom sveta zakolje, 117,000 kokošaka, 3000 svinja, 2.600 zečeva i 1.100 krava, a sve su namenjene za police supermarketa. Međutim, Karlos Maríja Urijarte, bivši ministar poljoprivrede Urugvaja pod predsednikom Luisom Lakalom Pouom, brani ovu industriju. On kaže CONNECTAS-u da:

Svaki sistem proizvodnje mesa je u skladu sa potrebom da budemo verni prirodi ljudskih bića koji su svejedi: jedemo i meso i povrće.

Prema podacima koje deli Urijarte, poljoprivreda je najveći izvozni sektor Urugvaja, sa 3,148 milijardi dolara u 2023. Takođe zapošljava oko 80.000 ljudi. Urijarte, čije dosadašnje iskustvo uključuje stočarsku proizvodnju i predvodi seosko udruženje svoje zemlje, priznaje da je ta aktivnost „protiv prava životinja da budu slobodne“, ali naglašava da je poljoprivredna proizvodnja u zemljama poput Urugvaja, Argentine i Brazila manje intenzivna jer je široko rasprostranjena pristup pašnjacima, čineći poljoprivredu „izvodljivom i održivom“. On napominje da je u štalama „uobičajeno videti da životinje izgledaju srećno jer imaju društvo i sigurnost hrane“.

Međutim, on priznaje da se:

…životinje maltretiraju u svakoj fazi proizvodnje mesa i to bi se moglo poboljšati. Moramo da pazimo na nivoe stresa životinja, jer one pate kada stignu u klanicu, iz očiglednih razloga.

Za one kao što je advokat Melado, koji kaže da je „na putu ka vegastvu“, ako „prvo moramo da ubijemo živo biće“ da bismo jeli meso, jasno je da stočarstvo ne bi trebalo da postoji. I iako priznaje da su njegova uverenja „oštra“, on tvrdi da:

Najbolji scenario je da se prekine eksploatacija životinja svake vrste, bilo da se radi o našim tanjirima, (…) radi zarade, zabave, zabave, takmičenja… Da rezimiramo: poštovanje životinja kao bića sa osećajem i subjekata sa pravima.

Sam Melado nije vegan, ali prema strogom veganizmu, „karnizam“ je kulturno ponašanje, a ne biološko, kako veruju njegovi sledbenici. Kao rezultat toga, možemo zameniti meso u našoj ishrani. Čak i Akademija za ishranu i dijetetiku Sjedinjenih Država potvrđuje da je zamena biljnih proteina životinjskim proteinima savršeno zdrava.

Urijarte se ne slaže, navodeći da će „mesni proizvodi i dalje biti veoma važna hrana za čovečanstvo“. Umesto zabrana, on veruje da je rešenje da se koncepti poput toga kako životinje imaju pravo na dostojanstven život ugrade u industrije poput njegove. Ovo je nešto o čemu u prošlosti nisu razmišljali ni kauboji ni farmeri, a definitivno ni toreadori, uzgajivači borbenih petlića ili vlasnici cirkusa, koji su ne tako davno koristili životinje da zabavljaju milione ljudi.