Portreti ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika Severne Koreje Kim Džong Ila tokom Putinove nedavne posete Pjongjangu. Slika sa YouTube-a na kanalu NewsEnd. Pošteno korišćenje.

Odnosi između Rusije i Severne Koreje su postali bliži od ruske invazije na Ukrajinu, kako izveptava BBC. Prošle nedelje, Vladimir Putin je bio u svojoj prvoj zvaničnoj poseti zemlji od 2000. godine. Snimci državnih medija prikazuju desetine hiljada ljudi koji se nalaze na očišćenim ulicama glavnog grada dok je kolona lidera prolazila. Kako navodi državna novinska agencija, dvojica lidera su razgovarala o jačanju veza između svojih nacija nakon Putinovog dolaska tokom noći. Poseta i međusobna obećanja dvojice diktatora da će međusobno podržavati odbranu i vojsku izazvali su zabrinute izjave vodećih svetskih lidera.

Dok se dva diktatora zbližavaju, važno je da se setimo tragične istorije Korejaca u carskoj, a zatim sovjetskoj Rusiji i kakvo mesto imaju etnički Korejci u sadašnjoj Rusiji Vladimira Putina.  Korio-saram (korejski: 고려사람; ruski: Корё сарам), kako Vikipedija objašnjava, su etnički Korejci bivšeg SSSR-a, koji potiču od Korejaca koji su živeli na ruskom Dalekom istoku.

Migracija Korejaca u Rusko carstvo

Korejci su počeli da odlaze u Rusko carstvo u drugoj polovini 19. veka zbog ekonomskih teškoća i prirodnih katastrofa u Koreji.

Korejke u Primoriu. Druga polovina 19. veka. Slika Vladimira Lanina preko Vikimedia Commons. Javni domen.

Rani migranti su se naselili u Primorskom regionu i formirali prvo korejsko selo pod nazivom Tizen Hee. Do 1917. godine, oko 90.000 Korejaca se naselilo u Primorskom regionu, što se značajno povećalo sa 9.000 na kraju 19. veka.

Korejski dom u Nakhodki, Rusija (1893). Slika Экипаж крейсера preko Wikimedia Commons. Javni domen.

Deportacija i adaptacija

Godine 1937. oko 172.000 Korejaca je deportovano sa ruskog Dalekog istoka u Centralnu Aziju zbog političkog nepoverenja i sumnji u špijunažu tokom tenzija sa Japanom.

Korejci su bili prvi u SSSR-u koje je Staljin deportovao na etničkoj osnovi. Oko 172.000 Korejaca je deportovano u Kazahstansku SSR i Uzbekistansku SSR. Deportacija se odvijala teretnim vozovima; 11.000 ljudi je umrlo na putu.

Sovjetska propagandna fotografija Tri deportovana sovjetska Korejca u Uzbekistanu, septembar-oktobar. 1937. Korejcima je rečeno da se smeju dok stoje usred močvare. Slika nepoznatog fotografa preko Wikimedia Commons. Javni domen.

Pre deportacije 1937. godine, u Primorju (region Dalekog istoka Rusije) postojala su dva nacionalna korejska okruga i 77 nacionalnih korejskih seoskih saveta, oko 400 korejskih škola, korejski pedagoški koledž, korejski pedagoški institut u Vladivostok, i korejsko pozorište, a na korejskom je izlazilo šest časopisa i sedam novina.

1. aprila 1993. godine, rezolucijom Vrhovnog saveta Ruske Federacije, akti usvojeni od 1937. protiv sovjetskih Korejaca proglašeni su nezakonitim, a Korejci rehabilitovani kao žrtve političke represije

Prema popisu iz 1959. godine, 44,1 odsto svih sovjetskih Korejaca živelo je u Uzbekistanu, a 23,6 odsto u Kazahstanu. Od 2013. u Uzbekistanu živi 184.699 Korejaca.

Nakon raspada SSSR-a, Korejci iz centralnoazijskih republika su uglavnom migrirali u Rusiju, Ukrajinu i Južnu Koreju (pod uprošćenim vizama za Korejce).

Kulturno očuvanje

Dok je korejski jezik uglavnom izgubljen do treće ili četvrte generacije, obrazovna postignuća su ostala značajna, sa visokim procentom Korejaca koji su stekli visoko obrazovanje.

Korejci su sačuvali svoj kulturni identitet kroz rituale i praznike kao što su doljanči, prvi rođendan deteta i Festival hladne hrane. Prvi rođendan deteta uključuje ceremoniju proricanja sudbine na kojoj se postavljaju predmeti kako bi se predvidela budućnost deteta.

Doljanči ceremonija. Slika Jamsong preko Wikimedia Commons. CC BY-SA 3.0.

Korejska kuhinja, prilagođena lokalnim uslovima, odigrala je presudnu ulogu u održavanju kulturnog identiteta. Jela poput korejske šargarepe i raznog mariniranog povrća postala su popularna. Korejska šargarepa, adaptacija tradicionalnog kimčija koristeći lokalno dostupno povrće, postala je osnovna namirnica i primer kulturne adaptacije.

Tolkuchka Bazaar. Slika Kerri-Jo Stewart preko Wikimedia Commons. CC BY 2.0,

Istaknuti pojedinci kao Viktor Coj (legendarni rok muzičar), Julij Kim (pisac i bard), i Kostia Tsziu (sportista) dali su značajan doprinos ruskoj kulturi i sportu.

Pročitajte: Viktor Coj: Besmrtna ikona sovjetskog disidentnog roka

Korejci su učestvovali u Drugom svetskom ratu u okviru Sovjetske armije, a jedan od njih, Aleksandar Min, dobio je status Heroja Sovjetskog Saveza.

Danas je korejska dijaspora u Rusiji i dalje značajna, sa velikim zajednicama u gradovima poput Volgograda, Moskve i regiona Dalekog istoka. Korejci su nastavili da se integrišu u rusko društvo zadržavajući svoje kulturno nasleđe.

Tatjana Kim je najbogatija poslovna žena u Rusiji: suvlasnica je onlajn prodavca Wildberries, iako je u poslednje vreme postala kontroverzna, jer ju je Ukrajina sankcionisala zbog prodaje ruskih vojnih uniformi preko Wildberries-a. O njoj se u medijima govori i kao o ličnosti koja navodno pomaže Vladimiru Putinu da izgradi bankarski sistem alternativu SWIFT-u (iz kojeg je Rusija uglavnom bila isključena). Istovremeno, ruska policija je pretresla kancelarije Wildberries-a u vezi sa nedavnim požarom u jednom od njihovih skladišta: u savremenoj Rusiji niko ne može biti siguran šta će se desiti sa njima ili njihovim poslovima sledeće nedelje. Možda se dve diktature zaista zbližavaju, i u odnosu prema ljudima, bez obzira da li su korejskog porekla ili ne.