Ovu priču napisali su Sarah Fernandes, Žaklin Marija da Silva i Artur Fereira i prvobitno je objavljena 4. juna 2024. na veb stranici Agência Mural. Globalni glasovi ponovo objavljuju uređenu verziju u skladu sa ugovorom o partnerstvu.
U Pirapora do Bom Jesus, država Sao Paulo, informacije se uglavnom dele od usta do usta. Automobili sa zvučnicima, WhatsApp grupe, veb lokacija lokalnih vlasti, nalozi na društvenim mrežama i crkvena saopštenja su sredstva pomoću kojih vesti i najave dopiru do 18.370 stanovnika, prema IBGE (Brazilski institut za geografiju i statistiku).
Zamislite da živite u gradu bez pristupa pouzdanim informacijama o javnoj upravi. Kako biste znali kuda ide javni novac ili šta rade gradonačelnici i odbornici?
Ovo su sumnje 26,7 miliona Brazilaca u skoro polovini (48,7 posto) opština koje Atlas vesti (Atlas da Notícia), studija koja procenjuje izveštavanje štampe u datoj oblasti, smatra pustinjom vesti. U ovoj situaciji je 2.712 gradova. Ukupno, Brazil ima 5.565 opština.
Mesto se naziva pustinjom vesti kada mu nedostaje nezavisno lokalno novinarstvo, koje prati i nadgleda život u gradu – suštinske karakteristike štampe u demokratiji.
Pirapora do Bom Jesus, jedna od najsiromašnijih opština u metropolitanskoj regiji Sao Paulo, pojavljuje se u studiji. Tim Agencia Mural proveo je pet dana tamo da bi shvatio kako se informacije kreću na takvom mestu.
„Teško je biti informisan jer grad nema svoje novine. Ako ne idete u crkvu ili na sednice Gradskog veća, niste obavešteni. Imamo pristup informacijama samo preko crkve i gradske kuće“, rekao je Antonio Huarez de Oliveira, lokalni biznismen.
Pirapora do Bom Jesus je osnovana nakon izveštaja o čudima; postao je verska destinacija i ima istorijsko i kulturno nasleđe. Godine 1725. dvojica porobljenih ljudi pronašla su sliku Bom Isusa u reci u regionu. On je postao lokalni svetac zaštitnik, ali je opština postala samostalan entitet tek 1959. godine.
Danas se grad i dalje suočava sa socio-ekonomskim izazovima, sa niskom stopom formalne zaposlenosti i njegovim svetištima je potrebna obnova.
Pored neformalnih izvora informacija, kao što je WhatsApp, direktan kontakt sa poznanicima ili obaveštenja u crkvama, kanali za kontakt sa odbornicima služe kao sredstvo za žalbe i istrage.
Među devet odbornika u Gradskom veću je samo jedna žena. U opoziciji sa gradonačelnikom Dani Vilian Floresti (PSD) su Helton Bananinha (republikanci), Elias Araujo (republikanci) i Roge Baudičon (Unija), pre-kandidat za potpredsednika na izborima 2024. i poznat kao „inspektor naroda“.
Sa svojim „mobilnim kabinetom“ putuje gradom snimajući video-snimke u kojima osuđuje nedostatak lekova i probleme sa sanitarnim uslovima i medicinskom negom, i objavljuje svoje društvene aktivnosti.
„Sve u gradu čujemo iz usta odbornika. Ne dobijamo vesti koje nisu od političara,” požalio se Žanderson Gomes dos Santos, građevinski radnik i stanovnik kvarta Park Pajol, najnaseljenijeg Pirapori.
Ovo nervira veliki deo stanovništva. Dizajner i stanovnik Mario Rodrigez je rekao: „Primetio sam da u susednim gradovima ljudi imaju aktivniji glas da naplaćuju javno upravljanje; Mislim da je to zato što imaju veći pristup informacijama.”
Dubes Sonego, istraživač Atlasa, ističe da ljudi kada žive u pustinji informacija počinju da odustaju od traženja „činjenične istine“ i odlučuju se da veruju onome što vide na društvenim medijima.
„Nemate izvor novinarskih informacija koji pravi razliku između činjenice i mišljenja, a to slabi grad i pogoduje širenju lažnih vesti“, objasnio je on.
Novinska pustinja tokom izbora
Kada se neko pita o novinarstvu u Pirapori, jedna od medija koju ljudi pominju je Radio Pirapora FM, lokalni radio.
Po zakonu, kako je objasnio Agert (Udruženje radio i TV emitera iz Rio Grande do Sula), ovu vrstu usluge mogu da vode samo „neprofitna udruženja i fondacije zajednice, sa sedištem u tom mestu“. Radio-uređaji „moraju imati pluralistički program, bez ikakve vrste cenzure, i moraju biti otvoreni za glasove svih stanovnika regiona kojima se služi“.
Uprkos tome, u Pirapori, izgleda da lokalni emiter nema nepristrasnost i da je pod imenom udruženja kojim predsedava majka bivšeg gradonačelnika, koji je upravljao gradom u dva mandata.
On je Gregorio Maglio (MDB), političar koji ove godine namerava da se ponovo kandiduje za tu funkciju. Maglio ima radio emisiju u kojoj intervjuiše saveznike koji nameravaju da se kandiduju za javne funkcije. Uprkos tome, on tvrdi da emisija sadrži razgovore o svakodnevnom životu grada.
Podeljen grad
Pirapora je mali grad, ali je podeljen. Stanovnici Parka Pajol, na periferiji, imaju više poteškoća u dobijanju informacija nego oni u drugim naseljima. Često moraju da idu u centar grada, udaljen četiri kilometra, da potvrde informacije o kampanjama vakcinacije ili vannastavnim aktivnostima za decu.
Javni prevoz je ograničen na međugradske autobuske linije koje povezuju Piraporu sa drugim gradovima, a samo jedna linija prolazi kroz Pajol. Naselje ima prometnu lokalnu trgovinu, najveći broj birača, a takođe podnosi i glavne socio-ekonomske probleme.
„Moja ćerka je učestvovala u Projovemu (Nacionalnom programu inkluzije mladih), dobila je prvi posao, studirala je i sada je u Portugalu“, objasnila je Marija de Fatima, stanovnica centralne četvrti.
S druge strane, Žozijan Roša dos Santos, stanovnica Pajola, se požalila: „Moj sin se nije upisao u program jer je ponestalo mesta pre nego što sam saznala za tu mogućnost
Ova razlika u pristupu informacijama nije izuzetak u pustinji vesti. Postoje i druge poteškoće. Vlada ima obavezu da obezbedi transparentnost, u skladu sa Zakonom o pristupu informacijama. U Pirapori, i portal transparentnosti Gradske kuće i Gradskog veća imaju nedostatke.
Do objavljivanja ovog članka, najnoviji finansijski izveštaji i izveštaji o fiskalnom upravljanju bili su dostupni iz 2022. godine, a poslednji bilans stanja za izvršnu vlast koji je bio dostupan za javne konsultacije na veb stranici bio je iz 2018. godine.
Svetac u novinama
Uprkos tome što nema lokalnih novina, na istoriju Pirapore uticalo je novinarstvo. Godine 1884, novine iz Sao Paula su izvestile o slici Bom Jesusa koja je tamo pronađena i da je činila čuda, pretvarajući grad u jedno od glavnih verskih lokacija u državi.
Ovo je privuklo turiste i pretvorilo grad u mesto okupljanja samba zajednica, džonga (afrički ples) i bubnjanja, dajući tom području status kolevke Paulista sambe.
„To je razlog što ovo mesto postoji i prestalo je da bude farma, koju je preuzeo grad Santana de Parnaiba, da bi postao grad koji imamo danas“, rekao je otac Marselo Magalhaes, rektor svetilišta Senhor Do Bom Jesus De Pirapora.
Od 1980-ih, turizam je opao. Trenutno samo 15,52 odsto stanovnika ima formalno zaposlenje. Uprava svetilišta radi na prikupljanju sredstava i restauraciji lokaliteta i njegovih umetničkih dela. Novine O Anhanguera, iz obližnje Santane do Parnaíba, u suštini pokrivaju Piraporu.
„Na nama je da pratimo odbornike da saznamo o problemima grada i šta se radi. Lokalne vlasti nas ne obaveštavaju o svemu što se dešava“, požalio se Žanderson Gomes dos Santos.
Eugenio Buci, profesor na ECA-USP (Škola komunikacija i umetnosti Univerziteta u Sao Paulu), objasnio je da novinarstvo može biti korak ka rešavanju problema, ali ih ne rešava u potpunosti.
„Novinarstvo ne upravlja, ne donosi zakone, ne donosi presude, ne vrši sudsku vlast. To je samo društvena institucija koja doprinosi posredovanju u javnoj raspravi i kontroli moći“, rekao je on. „Ako novinarstvo pruža kvalitetne informacije, to već mnogo pomaže”.