Slika: Arzu Gejbulajeva

Ovaj članak je prvi put objavljen na Meydan TV. Uređena verzija se ponovo objavljuje ovde pod ugovorom o partnerstvu za sadržaj. 

Prema izveštajima lokalnih medija, parovi u Azerbejdžanu će morati da sačekaju da se venčaju dok se COP29 ne završi. 29. zasedanje Konferencije UN o klimatskim promenama (COP29) održaće se u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana ove godine, između 11. i 22. novembra.

Reporteri televizije Meydan su razgovarali sa šefovima brojnih sala za venčanja kako bi potvrdili da li su ograničenja tačna. I jesu. Nekoliko sala za venčanja potvrdilo je za Meydan TV da im je rečeno da odbiju rezervacije od 8. do 22. novembra kako bi se usredsredili na udobnost dolazećih međunarodnih gostiju i sprečili saobraćajne gužve.

Ekonomisti koje je intervjuisala televizija Meydan kažu da bi država trebalo da nadoknadi privremeni nedostatak sala za venčanja i ponudi poreske olakšice. Natig Džafarli je u intervjuu za Meydan TV rekao:

Država bi trebalo da ponudi nadoknadu za 14 dana izgubljenih prihoda jer su oni koji tamo rade radnici na dan. Njihova situacija će biti teška, ako ne budu radili pola meseca. Nažalost, mislim da upravnici neće postavljati takve zahteve, s obzirom da vlasništvo nad ovim halama pripada funkcionerima.

Džafarli je takođe rekao da svadbene sale „imaju pravo da zahtevaju odštetu. Ali samo pitanje poreskih olakšica nije rešenje problema. I država treba da plati njihov izgubljeni prihod”.

Stručnjak za poljoprivredu Vahid Maharamli gleda na nedavnu odluku sa stanovišta kapaciteta, tvrdeći da zemlja ima ograničen kapacitet za sprovođenje globalnih događaja takvog obima i da, kao rezultat, šteti egzistenciji ljudi. On je upitao zašto je Azerbejdžan morao da bude domaćin takvih događaja u intervjuu za MedanTV:

Već postoje brojna ograničenja koja su uvedena kao rezultat COP29. Zašto nam nije dozvoljeno da živimo normalno? Svaki put kada se u Azerbejdžanu održava međunarodni događaj, uvode se ograničenja. Zaustavljanje rada sala za svadbe ne utiče samo na njihove vlasnike, već i na zaposlene u njima.

U intervjuu za Abzas Media, advokat Asabali Mustafajev je rekao, pošto Azerbejdžan nema relevantno zakonodavstvo o upravljanju takvim situacijama, „nije jasno koje korake treba preduzeti [za pogođena preduzeća]. Tokom pandemije, vlada je rekla ljudima da ostanu kod kuće i obeštetila je kako pojedince tako i preduzeća”. Nametanje ograničenja tokom COP29 koja direktno utiču na preduzeća, trebalo bi da ima slične mere, primetio je Mustafajev.

Nije bilo zvaničnih izjava nadležnih vladinih institucija o potencijalnoj odšteti.

Povećanje cena i inflacija

Krajem juna, u zemlji su povećane tarife za benzin, dizel, javni prevoz i odvoz kućnog otpada. Kako je saopštio Tarifni savet, državna agencija zadužena za utvrđivanje lokalnih cena, odluka o povećanju cene dizel goriva je ekološka s obzirom na uticaj dizel goriva na životnu sredinu. Stručnjaci misle drugačije i kažu da su poskupljenja pokušaj vlade da nadoknadi opadanje prihoda od nafte i gasa kroz povećanje cena, dok ta povećanja cena predstavlja kao rešavanje „ekoloških problema“. U međuvremenu, glavni grad Baku se masovno renovira, a stanovnici grada se nose sa vrelinom, saobraćajnim gužvama zbog zatvorenih puteva i prašinom od rekonstrukcije.

Nezavisni eksperti predviđaju da će cena osnovnih prehrambenih proizvoda porasti kada vlada poveća troškove goriva. I porasla je. Na primer, farmeri kažu da je povećanje troškova goriva uticalo na sve, od oranja i transporta do žetve. Maharamli, stručnjak za poljoprivredu, predviđa povećanje troškova poljoprivrednika za 60 miliona AZN (oko 35,2 hiljade USD) na osnovu podataka koje je stavio na raspolaganje Državni komitet za statistiku, što će dovesti do povećanja troškova svih roba i proizvoda u narednom periodu.

Državni komitet za statistiku je 11. jula takođe zabeležio povećanje cena osnovnih namirnica kao što su brašno, testenine, crveno meso i jaja, kao i maslinovo ulje, voće i povrće.

Drugi nezavisni ekonomisti poput Rojšana Agajeva takođe predviđaju inflaciju kao posledicu nedavnih povećanja. U intervjuu za televiziju Meydan, Aghjev je rekao da s obzirom na mesečne troškove po domaćinstvu za javni prevoz i benzin koji su preko 10 odsto, na jesen treba očekivati dodatnih jedan odsto inflacije. Centralna banka Azerbejdžana predviđa inflaciju od 1,5 odsto kao rezultat povećanja tarifa.

Natig Džafarli takođe očekuje povećanje komunalnih usluga. „Rashodi rastu, prihodi se smanjuju, a ovo je samo početak. Komunalne usluge će takođe rasti, a do 2025. manat (prim.prev.: osnovna novčana jedinica Azerbejdžana i Turkmenistana) će gubiti vrednost“, rekao je Džafarli za televiziju Meydan TV.

Uoči COP29, glavni grad Baku je prošao kroz ogromne popravke i rekonstrukciju. Stanovnici koji su razgovarali sa Globalnim glasovima žalili su se na saobraćajne gužve i preusmeravanje ruta javnog prevoza i sada redovno putuju dva puta ako ne i tri puta duže. Ekonomista Natig Džafarli u intervjuu za Meydan TV rekao je da je oko AZN 470 miliona (otrpilike 277 miliona USD) izdvojeno za radove na renoviranju celog grada uoči COP29. „Ovi radovi ilustruju da je ovoj vladi više stalo da ostavi utisak na svoje međunarodne goste, a ne da impresionira svoje građane“, rekao je Džafarli za Meydan TV. Zvanično nadležni i organizacioni odbor nisu objavili ukupan budžet izdvojen za ove projekte renoviranja niti za finansiranje čitavog događaja.

Neki stručnjaci procenjuju da će indirektni troškovi za COP29 premašiti milijardu dolara, uključujući troškove za infrastrukturu, hotele, transport, logistiku, komunikaciju i bezbednost.