Glavobolja. Foto Jose Navarro preko Flickr-a. CC BY 2.0.

Ovaj članak Amira Barlecija prvobitno je objavljen na Balkan Diskursu, projektu Centra za postkonfliktna istraživanja (CPI). Globalni glasovi ponovo objavio uređenu verziju prema ugovoru o deljenju sadržaja.

Ovako svoju priču počinje 58-godišnji radnik (koji je odlučio da ostane anoniman) iz Sarajeva. Za Balkan Diskurs priča kako je zbog izgaranja promenio posao i bio primoran da potraži medicinsku pomoć.

„Radio sam na mnogim poslovima, od rada u odeljenju koji mi je u početku bio glavni prioritet u karijeri, do kasnije obrade porudžbina, rada u magacinu, prekovremenih sati i tako dalje, sve za istu platu bez povišice. Naišao sam na maltretiranje od strane svog menadžera jer nije razumeo da ne mogu da se nosim sa toliko posla“, objasnio je radnik.

Dobio je i formalnu opomenu zbog kupovine u drugom tržnom centru u slobodno vreme. Stresno okruženje dovelo je do sagorevanja i nedostatka motivacije za rad.

Hronična izloženost stresu na radnom mestu poznata je kao sagorevanje, a njegove osnovne karakteristike uključuju umor, nedostatak motivacije, apatiju, opštu letargiju, gubitak interesovanja i snage volje i socijalno povlačenje. Iako se manifestuje individualno, uzroci su vezani za kolektivno radno okruženje. Stručnjaci u Bosni i Hercegovini (BiH) se ovim fenomenom bave posljednju deceniju.

Đana Lončarica, psiholog i psihoterapeut, objašnjava da je sagorevanje uglavnom iscrpljenost na poslu koja utiče i na druge aspekte života i ljudskog funkcionisanja. U nekim slučajevima je, kako naglašava, potrebna medicinska pomoć.

Sagorevanje je stanje umora i iscrpljenosti koje nastaje usled stalnog stresa i preopterećenja u profesionalnim ili drugim aktivnostima. U Bosni i Hercegovini se može dijagnosticirati samo u Tuzli. Fotografija Đane Lončarice, psihologa i psihoterapeuta, privatna arhiva, koristi se uz dozvolu Balkan Diskursa.

Ona objašnjava da su grupe ljudi posebno osetljive i podložne sindromu profesionalnog izgaranja oni koji rade na poslovima koji zahtevaju značajan napor i prekovremeni rad. Pored toga, osobine ličnosti igraju važnu ulogu, jer neki pojedinci po prirodi mogu biti perfekcionisti i stoga imaju visoka očekivanja od sebe. Lončarica kaže da su sagorevanju podjednako podložni i oni koji imaju poteškoća da uspostave jasne granice i balansiraju lične i profesionalne obaveze.

„Važno je biti svestan da se sagorevanje može desiti svakome, posebno u situacijama kada ne vodimo računa o svom mentalnom i fizičkom zdravlju“, dodaje ona, naglašavajući da nalazi neuronaučnih istraživanja pokazuju da je ljudskom mozgu potreban odmor i angažovanje u slobodno vreme.

Profesionalno sagorevanje u našim dvadesetim

Kada je naš 58-godišnji radnik iz Sarajeva video kako stvari izmiču kontroli, odlučio je, nakon konsultacija sa porodicom, da promeni radno okruženje i potraži psihološku podršku.

„Rad sa psihoterapeutom mi je pomogao da steknem nove uvide i postavim jasne granice kada je u pitanju rukovanje radnim zadacima“, rekao je on.

Međutim, nisu samo radnici u kasnim pedesetim u opasnosti. Osvrćući se na psihoterapijska iskustva sa klijentima, doktorka Lončarica kaže da joj se sve veći broj ljudi u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim obraća zbog sagorevanja.

„Problem profesionalnog sagorevanja reflektuje se i na privatni život, a ponekad utiče i na primarne potrebe. Klijenti najčešće imaju problema sa nesanicom, a to može negativno uticati na njihovo raspoloženje, što treba razlikovati od depresije“, kaže ona.

Ona je istakla da je ponekad potrebno tražiti i psihijatrijsku intervenciju, upravo zbog ove nesanice, koja postaje veoma izražena; kod nekih klijenata se zna da traje mesec dana ili duže, što je svakako nepovoljno uticalo na njihov privatni i profesionalni život.

Razlika između sagorevanja i stresa, kako objašnjava, leži u tome što je stres deo svakodnevnog života i ne samo da je negativan, već se može produktivno iskoristiti.

„Kod sagorevanja dolazi do nedostatka motivacije, smanjenja energije, kao i ukupnog umora koji negativno utiče na druge aspekte života“, dodaje Lončarica.

Višestruke faze sagorevanja

Postoji nekoliko faza sagorevanja. Dr. Lončarica kaže da sve počinje takozvanom fazom medenog meseca, tokom koje ljudi osećaju radost zbog novih zadataka i izazova. Nakon toga dolazi faza stvarnosti, u kojoj pojedinci počinju da primećuju svoje loše uslove rada i nategnute međuljudske odnose, uključujući loše odnose sa nadređenima, što je glavni faktor koji doprinosi nastanku sagorevanja. Faza razočaranja nastaje kada ljudi shvate da nemaju ono što žele ili kada su uslovi rada i odnosi potpuno ugroženi.

Konačno, dolazi do alarmne faze, tokom koje se simptomi manifestuju u svakodnevnom ponašanju, a dolazi do promena u kvalitetu kako profesionalnog, tako i ličnog života.

„Važno je da prepoznamo svoje potrebe, umor, iscrpljenost ili tugu i da znamo da ih verbalizujemo, a ako ne možemo, potrebno je potražiti stručnu pomoć“, naglašava Lončarica i ističe da je osnova izlečenja da budemo iskreni prema svojim emocijama i potrebama.

Dok je 58-godišnji radnik iz Sarajeva bio primoran da promeni poslodavca i potraži pomoć, postoje podaci koji govore da nije svaki poslodavac u BiH pretnja za svoje radnike.

Brojna istraživanja su poslodavca DM-drogerie market (DM) utvrdila kao jednog od najpoželjnijih poslodavaca u BiH. Ines Bajrić, menadžerka Sektora za razvoj ljudskih resursa u DM-u, kaže da su menadžeri i vođe timova fokusirani na individualni razvoj u skladu sa ciljevima i potrebama kompanije.

Ines Bajrić, rukovodilac Odeljenja za razvoj ljudskih resursa u DM. Fotografija: privatna arhiva, koristi se uz dozvolu Balkan Diskursa.

Ona je naglasila da kao menadžeri treba da grade poverenje i neguju transparentnost, kredibilitet i doslednost, jer to igra veoma važnu ulogu u otpornosti tima na nagle promene.

„Menadžeri treba da pruže podršku, razumevanje i ohrabrenje za individualni i timski rast. Smatramo da je ovo ključno da svi u timu budu nezavisniji i samoodgovorniji, a sve u cilju negovanja preduzetničkog načina razmišljanja u kolektivnom duhu“, kaže Bajrić.

Četvorodnevna nedelja: novi model rada?

Osvrćući se na temu četvorodnevne radne nedelje, po uzoru na kompanije u zapadnoj Evropi, Bajrić smatra da bi kroz procese automatizacije i digitalizacije ljudi trebalo da imaju više vremena za privatni život. Ona kaže:

U DM-u imamo svoje međunarodne inicijative u kojima radimo na novom modelu rada. Hibridni model rada ili rad na daljinu ne znači uvek rad od kuće; može da obuhvati i druge radne kontekste, kao što je boravak na plaži i postavljanje sopstvenog radnog tempa, ponekad rad četiri sata, a ponekad i više. Izuzetno je važno da imamo poverenje u naše kolege i da možemo da se oslonimo na njih da dosledno obavljaju svoj deo posla.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je uključila sindrom sagorevanja na radnom mestu u svoj priručnik za Međunarodnu klasifikaciju bolesti, što znači da zdravstveni radnici mogu da ga dijagnostikuju kao medicinski poremećaj. Sindrom sagorevanja na radnom mestu je od 1. januara 2022. godine priznata profesionalna bolest u Bosni i Hercegovini. Prema rečima stručnjaka, dijagnostikovanje sagorevanja je složeno i još uvek ima mnogo prostora za poboljšanje, posebno u obrazovanju specijalista. U BiH je dijagnoza moguća samo u Tuzli na Kliničkom odeljenju za profesionalne bolesti.