Nedatirana fotografija hrvatske novinarke Melite Vrsaljko na radnom mestu u kancelariji Faktografa. Dana 16 jula, napadnuta je u svojoj kući zbog njenog izveštavanja. Fotografija: Faktograf, koristi se uz dozvolu.

Ovaj članak je zasnovan na izveštaju Meta.mk. Uređena verzija se ponovo objavljuje ovde u skladu sa ugovorom o podeli sadržaja između Globalnih glasova i Fondacije Metamorfozis. 

Članovi Evropske mreže standarda za proveru činjenica (EFCSN) osudili su napad na novinarku hrvatskog servisa za proveru činjenica Faktograf koji se dogodio 16. jula u blizini Zadra. Kako prenosi Faktograf, nagrađivana novinarka Melita Vrsaljko, kontrolorka činjenica koja radi na njihovom Klimatskom portalu, fizički je napadnuta dok je radila u selu Nadin.

Prvo ju je jedan stariji muškarac napao na javnom imanju u Nadinu dok je prolazila pored divlje deponije u nastajanju sa snimateljem koji je radio na izradi dokumentarnog filma. Kasnije je ponovo napadnuta, ovog puta u svom domu, takođe u Nadinu. Ćerka prvopomenutog napadača je, nakon što je Vrsaljko otvorila ulazna vrata, počela da je udara i pokušala da joj oduzme mobilni telefon.

Iz PU Zadarske objavili su sledeće:

Policijskim postupanjem je utvrđeno da je 36-godišnjakinja došla na adresu prebivališta oštećene, gdje ju je verbalno, a potom i fizički napala, pri čemu joj je mobitel iz ruke bacila na tlo.

Napadači Iva Perić i Ivan Vrsaljko, su sestra i otac moćnog lokalnog političara Darija Vrsaljka. Regionalni novinski portal jadranske regije Morski.hr, koji je ponovo objavio fotografije i video zapise napada, prvobitno podeljene putem Facebook-a, naveo je da su oboje donatori i istaknuti članovi vladajuće političke stranke HDZ.

Advokat Vanja Jurić je upozorila da „iako postoje svedoci i video-snimci, policija je, koliko je poznato, ove napade pogrešno okarakterizirala kao prekršaje protiv javnog reda i mira, u kojima je navodno ravnopravno učestvovala i sama žrtva“. Ona je rekla da će podneti prijavu protiv policije jer nije preduzela radnje koje su mogle i trebale da zaštite novinarku Vrsaljkovu u skladu sa odredbama Krivičnog zakonika.

Faktograf je zabeležio napad na svojoj veb stranici.

Slika članka iz Faktograf-a o napadu na novinarku Klimatskog portala koji pokriva ilegalnu deponiju u blizini Zadra, Hrvatska. Foto: Faktograf.hr. Koristi se uz dozvolu.

Evropska mreža standarda za proveru činjenica (EFCSN) odmah je objavila saopštenje za javnost u kojem osuđuje napad. Ana Brakus, suosnivač i izvršni direktor Faktograf-a je izjavila:

Faktograf – Udruženje za informisanu javnost godinama trpi nasilne pretnje.Naši novinari su više puta bili izloženi maltretiranju i napadima, ali ovaj fizički napad na Melitu Vrsaljko u njenom domu predstavlja neviđenu i zastrašujuću eskalaciju nasilja. Ona je nagrađivani novinar i filmski stvaralac, vredan i pošten radnik, potpuno posvećena pružanju najkvalitetnijeg novinarstva javnosti. Faktograf će ponuditi Meliti našu svesrdnu podršku, a mi vas pozivamo da nam se pridružite u osudi ovog užasnog čina.

EFCSN je istakao da je nažalost ovaj incident deo alarmantnog trenda pretnji i uznemiravanja usmerenih na provere činjenica širom sveta. U Hrvatskoj se Faktograf u prošlosti suočavao sa ovakvim pretnjama i uznemiravanjem, ali nikada uz fizičko nasilje, što je deo onoga što ovaj incident čini toliko zabrinjavajućim. EFCSN je naglasio:

Imperativ je da se ovom eskalirajućem pitanju pozabavimo sa ozbiljnošću koju zaslužuje. Kontrolori činjenica igraju ključnu ulogu u očuvanju javnog diskursa i obezbeđivanju da građani budu informisani sa tačnim informacijama. Pozivamo sve zainteresovane strane da podrže i zaštite provere činjenica dok nastavljaju svoju vitalnu misiju suočeni sa nedaćama.

Međunarodna mreža za proveru činjenica pridružila se kolegama u Evropi u osudi napada na novinarku Faktografa. Faktograf je verifikovani potpisnik IFCN Kodeksa principa.

Osudi se pridružio član EFCSN-a i IFCN-a Fondacije Metamorfoza Severne Makedonije, zajedno sa redakcijama servisa za proveru činjenica  Truthmeter.mk, novinske agencije Meta.mk i novinskog portala na albanskom jeziku PortAlb.mk.

Метаморфозис ги повикува хрватските државни институции експедитивно и недвосмилено да го истражат нападот на новинарите на Фактограф на кои им е потребна заштита од вакви напади бидејќи проверувачите на факти кои ги адресираат клучните прашања што ги засегаат нашите општества.

Metamorfoza poziva državne institucije Republike Hrvatske da ekspeditivno i nedvosmisleno istraže napad na novinarku Faktografa, kojoj je potrebna zaštita od ovakvih napada jer se proveravači bave ključnim pitanjima od javnog interesa koja se tiču društava u regionu Balkana, širom Evrope i širom sveta.

Tim Metamorfoze saoseća sa svim ciljevima uznemiravanja protiv slobode izražavanja, jer su bili izloženi sličnim napadima uključujući koordinisanu kampanju klevetanja, koja traje godinama. Intenzivirao se najnovijim talasom napada u februaru ove godine. Ovi napadi, kao i prethodni, izazvali su negodovanje novinarske zajednice i prijavljeni su Ministarstvu unutrašnjih poslova i Državnom tužilaštvu Republike Severne Makedonije. Međutim, nadležni organi do sada nisu preduzeli korake za rešavanje ovog pitanja.

Pročitajte ovaj članak: Globalni glasovi osuđuju napade na NVO Fondaciju Metamorfoza Severne Makedonije

Poljski centar za proveru činjenica Demagog je takođe izrazio podršku izjavi Faktografa i EFCN-a u Twitter/X postu na poljskom i engleskom jeziku.

Odbor za zaštitu novinara, uputio je zahtev hrvatskim vlastima da „brzo istraže dva napada na novinarku Melitu Vrsaljko u vezi sa njenim izveštavanjem o životnoj sredini i preduzmu korake da obezbede njenu bezbednost“. Međunarodna federacija novinara (IFJ), i Centar za demokratsku tranziciju (CDT) iz Crne Gore javno su iskazali podršku ugroženim novinarima.

U maju 2023. godine Faktograf je objavio rezultate istraživanja „Uznemiravanje medijskih kuća koje proveravaju činjenice u Evropi” koje pokriva 41 redakciju. „Proverivači činjenica često doživljavaju napade političkih i drugih javnih aktera, kao i uznemiravanje na društvenim mrežama. Izloženost kampanjama zastrašivanja, dezinformacija i podstrekavanja na mreži je znatna, ali uglavnom nevidljiva za bilo koga izvan ‘zajednice’. Donekle nesrazmerno cilja na žene [i] intenzivnija je u zemljama koje nemaju jake demokratije i živahno medijsko okruženje…” navodi se u anketi.  

Proverivači činjenica stoje na prvoj liniji borbe protiv dezinformacija, koje često idu ruku pod ruku sa govorom mržnje, marginalnom politikom, antidemokratskim i ekstremnim ideologijama. Prethodno istraživanje [ICFJ-a] je već utvrdilo da se izveštavanje o dezinformacijama „čini kao poseban okidač“ za uznemiravanje. Loši akteri koji koriste manipulativne taktike da bi postigli političke ciljeve i/ili radikalizovali svoju ciljnu publiku, već su od proverača činjenica napravili redovne i česte mete svojih onlajn kampanja. Slično važi i za aktere koji oportunistički koriste lažne ili obmanjujuće informacije, da bi profitirali od postojećih modela oglašavanja koji u velikoj meri favorizuju mogućnost klikovanja nego kredibilitet.

Međutim, ova ranjivost, koja dolazi sa „prvim reagovanjem“ u borbi protiv informacionog poremećaja i mnogih njegovih derivata, nije dovoljno prepoznata od strane relevantnih aktera koji imaju mogućnost da utiču na to. Anketa je zaključila da:

Uznemiravanje osoba koje proveravaju činjenice, stoga, mora biti prepoznato kao sistemski problem, uz punu svest o namerama da diskredituje i pojedinačne medije za proveru činjenica i opšte napore protiv dezinformacija”.

Zadar.