Par pleše Darien bulerenge. Slika sa videa “Bullerengue de darien…” sa Asi Baila Panama YouTube kanala. Poštena upotreba.

Žene pevaju, par pleše, a bubnjari sviraju najveći afrički instrument. Ovo je veoma tradicionalni panamski ples – bulerenge.

Ples koji je proizvod bolne prošlosti nastavlja se i danas, ne više sa tolikim bolom iako su rane i dalje tu. Pesma plače i bubanj je teši. Visoka tradicija koja je sada čist ponos, znajući da je krv koju nosite u venama sveta.

Da bismo pričali o bulerengu moramo takođe da govorimo o bundeu. Oba su plesovi sa afričkim korenima usko povezani sa provincijom Darijen, koja se nalazi na jugu Paname. Bulerenge se takođe pleše u sestrinskoj državi Paname, Kolumbiji, ali je njen razvoj bio drugačiji u oba regiona.

Bulerenge je senzualni ples koji karakteriše radost i pokret. Pleše ga par, uglavnom muškarac i žena, njih dvoje plešu u ritmu bubnja koji je praćen pevanjem nekoliko žena dok plješću rukama.

Bunde je takođe ples istog porekla koji uključuje elemente katoličke religije i preovlađuje u Garaničeu, okrugu Čepigana koji se nalazi na jugozapadu zemlje. To je obred koji se peva u ritmu bubnja, a posvećen je bebi Isusu. U vreme ropstva, kada bi dečak ili devojčica umirali pre nego što su napunili sedam godina, onda su njega ili nju zgrtali, jer se verovalo da je dete umrlo u stanju nevinosti i da ide pravo u raj, u carstvo duhova.

Istorijat i izvođenje bulerenga

Bulerenge je ples praćen pevanjem i suštinski je deo darijenske kulture; to je ples koji simbolizuje žensku senzualnost. Međutim, u kolonijalno doba to je bilo povezano sa pogrebnim događajima; jer je to bila igra slavlja i veselja, pevali su i igrali mrtvima da bi otišli srećni. I danas, u čast poginulih velikih pevača, u njihovom domu se organizuje bulerenga kao oblik ljubavi i priznanja.

Bulerenga znači „suknja“ ili „suknja za trudnice“. Poreklo te reči potiče od afričkih reči „bulle” što znači „radost“ i „rengue” što znači „kretanje“. Moguće je da obe reči potiču iz zapadnoafričkih zemalja.

Igra po svom tradicionalnom poreklu predstavlja proslavu muža koji se vraća iz iscrpnog lova u džungli, pa žena organizuje zabavu jer joj se muž vratio, a doneo je i nekoliko ulovljenih životinja na leđima, što znači da će biti hrane. Zatim žena zove bubnjare i komšije da započnu proslavu bulerenga. Ona pleše, peva i svira bubnjeve.

Bubnjevi postavljaju ritam dok žene stoje jedna pored druge i plješću rukama uz muziku. One pevaju i tapšu, dok oni koji plešu u paru to čine tako što sklapaju noge i savijaju kolena.

Žena koja pleše izgleda ponosno, zadržavajući prisebnost i gracioznost prema paru. Dok on, savijajući kolena, igra pored nje, klanja se i pokazuje udvaranje, ali to nikada ne završava. Bulerenge Bulerengue je ples zavođenja koji se ne ostvaruje.

Ovaj ples postoji i danas zahvaljujući učenju od majke do ćerke, od bake do unuke i tako dalje, sa generacije na generaciju.

Iz tog razloga, važno je istaći afričko nasleđe koje je stiglo u Darijen kao rezultat transatlantske trgovine porobljenih ljudi koji su vremenom, nakon što su se oslobodili u pobunama u Bajanu (1548–1558), postali Maruni koji su naseljavali Mamonija i Mandinga palenue (slobodne afričke gradove).

Prema podacima sa poslednjeg popisa koji je u Panami 2023. sproveo Nacionalni institut za statistiku i popis stanovništva, 31,7 odsto panamskog stanovništva sebe smatra afro-potomkom.

Da bi se održao ovaj kulturni izraz karakterističan za pokrajinu, svake godine se održava Bunde i Bulerene festival<. Pored toga, pesme koje izvode renomirani pevači koji su doprineli razvoju Darijenovog folklora sakupljeni su na albumima, a sada i na digitalnim platformama kao što je Spotify.

„Važno je spasiti bulerenge da se ne izgubi, naučiti decu i mlade umetnosti bulerenge i naučiti njegovu istoriju i značenje“, kaže profesorka Dinja Emerita Karabaljo de Gomez, istraživač u Regionalnom univerzitetskom centru Darijen, u intervjuu objavljenom u La Estrella de Panamá 2018.

Profesorka Karabalo de Gomez poznata je po isticanju kulture Darijen, a čak je i nagrađena godišnjim festivalom posvećenim ova dva plesa. „Upotreba bubnja, pevanja i glasa su tipični za ljudska bića… Zato svaki put kada organizujemo ovaj festival slavimo život, veru i nadu“, rekla je ona.

Darijen danas

Cilj oba plesa je da se promoviše i istakne regionalna kultura ove provincije usko povezana sa afro-panamskim stanovništvom, trenutno u senci grada Panama. To je jedna od pokrajina čiji je razvoj i pristup kvalitetnoj infrastrukturi i osnovnim uslugama bio veoma spor.

Darijen je sa Kolumbijom povezan čuvenim Darijen prelazom, gustom i opasnom džunglom koja je služila kao ruta za hiljade migranata koji putuju peške iz različitih delova kontinenta i sveta.

Pokrajina se suočava sa problematičnom situacijom u pogledu prolaska migranata kroz ovu džunglu, toliko ekstremnom da se na kraju puta nalaze izbeglički kampovi i, naravno, mreže kriminalaca koji koriste džunglu da bi ostvarili nezakonit profit.

Edelmira Sančez, učiteljica, folklorista i pevačica, objašnjava da su Evropljani ušli na kontinent preko Darijena. Ona smatra da je pokrajina bila manje razvijena od ostalih pokrajina u zemlji jer je Darijen negostoljubivo područje puno geografskih barijera.

Ali to ne znači da tradicija Darijena nestaje, već pre da je regionu potrebna hitna pažnja vlasti; bunde i bulerenge su kulturni izrazi koji simbolizuju otpornost i služe kao olakšanje od svih tuga sa kojima se Darijenci suočavaju.

Ja, autor ovog članka, sam potomak Darijenovca i celog života sam slušala svoju baku kako govori da bi napustila grad da bi se vratila u rodnu Čepiganu, jer nema ništa slično zajednici i radosti njenog rodnog grada.

Uvek sam slušala i plesala bulerenge, ali nisam stručnjak za njegovo izvođenje. Moja baka definitivno jeste, svaki put kada čuje bulerenge, gde god da je, njeni kukovi počinju da se pomeraju.