Ilustracija Melise Vida za Globalne glasove

Dana 10. maja 2024., sto godina nakon dekriminalizacije homoseksualizma u Peruu, vlada je predsedničkim dekretom zvanično kategorisala trans, interseksualne i nebinarne ljude kao „mentalno bolesne“.

Ova uredba, koju je potpisala predsednica i ministarka zdravlja i privrede Dina Boluarte, definiše „transseksualizam“ i „poremećaje rodnog identiteta u detinjstvu“ kao mentalne bolesti. „Transvestizam dvostruke uloge“, „fetišistički transvestizam“ i „drugi poremećaji rodnog identiteta“ su takođe uključeni u ovu kategoriju. Štaviše, ovaj dekret se odnosi na homoseksualnost kao na „ego-distoničnu seksualnu orijentaciju“, što je stanje mentalnog zdravlja.

Ova mera je deo Osnovnog plana zdravstvenog osiguranja (PEAS), koji navodi zdravstvene uslove osiguranja za polise osiguranja.

Vladin zvaničnik je naknadno objasnio da je ova reklasifikacija doneta kako bi se „obezbedila potpuna pokrivenost zdravstvenom zaštitom za mentalno zdravlje“ prema PEAS-u. Međutim, trans zajednica u zemlji smatra ovu meru zastarelom a i vraćanjem na takozvane „terapije konverzije“ kao što su seksualna orijentacija i napori za promenu rodnog identiteta i izražavanja (ECOSIEG).

Vlada u susednoj državi, Kolumbiji, takođe raspravlja o ovim praksama. Trenutno su u toku napori da se koriste nacrti zakona za zabranu torture i invazivnih praksi koje rade na promeni seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2019. prestala da mentalno obolele smatra onim čiji je rodni identitet drugačiji od onog sa kojim su rođeni. U najnovijoj verziji kataloga Međunarodne klasifikacije bolesti SZO, ICD-11, „rodna nepodudarnost adolescencije i odraslog doba“ i „rodna nekongruencija detinjstva“ zamenile su zastarele dijagnoze poput „transseksualizma“ i „poremećaja rodnog identiteta u detinjstvu“.

18. maja 2024. oko 200 demonstranata izašlo je na ulice da protestuju protiv ove mere. Za mnoge LGBTK+ osobe, ova mera ih stavlja u povećan rizik od nasilja i diskriminacije. Između 2012. i 2021. ubijeno je najmanje 88 LGBTK+ osoba. Međutim, zbog nedostatka zakona u Peruu koji kažnjavaju zločine iz mržnje, „nije bilo pravde za ubijene.

Kulturni direktor LGBTK+ filmskog festivala Jheinser Pacaia osudio je ovu meru na društvenim mrežama:

A 100 años de la despenalización de la homosexualidad el @Minsa_Peru no tiene mejor idea que incluir a las personas trans en la categoría de enfermedades mentales. Exigimos y no descansaremos hasta su derogaracion. pic.twitter.com/gKczZeq0OI

— Jheinser Pacaya 🏳️‍🌈 (@jheinserrr) 14 maj 2024.

Tvit: Sto godina nakon dekriminalizacije homoseksualizma, Ministarstvo zdravlja @Minsa_Peru je iznenada odlučilo da trans ljude smatra mentalno bolesnim. Zahtevamo da se ova mera ukine i nećemo mirovati dok se to ne reši.

Slika: STATEMENT

Građansko udruženje Outfestperu žali zbog odobrenja D.S.009-2024-SA, koji opisuje transseksualnost kao bolest. Ovakva gledišta stigmatizuju transrodne osobe i održavaju diskriminaciju

Umesto da transseksualnost posmatramo kao medicinsko stanje, trebalo bi da negujemo prihvatanje i poštovanje svih rodnih identiteta.

Zahtevamo da se ovaj zakon stavi van snage i da se MINSA fokusira na zaštitu osnovnih prava promovisanjem jednakog pristupa zdravstvenoj zaštiti.

Advokat i LGBTK+ aktivista Manuel Sika, koji je bio prvi otvoreno homoseksualni savetnik u Metropoliten savetu Lime, protivi se ovim merama. Sika apeluje na Kongres „da sprovede svoje nadzorne procedure i zatraži detaljne informacije od Ministarstva zdravlja o zaštitnim merama koje su na snazi kako bi se sprečila ova patologija i obezbedila sveobuhvatna i puna briga za LGBTK+ osobe u peruanskom zdravstvenom sistemu”.

Sika takođe apeluje na Zdravstvenu komisiju Kongresa da „otvori prostor za diskusiju i evaluaciju ove uredbe sa osnovnim tehničkim, političkim akterima i akterima civilnog društva, koje je trebalo konsultovati“. On smatra da je imperativ da se ovo zdravstveno ažuriranje ažurira sa ICD-11, čime se usklađuje sa „međunarodnim standardima i tačno odražava različita rodna i seksualna iskustva nanestigmatizujući način“.”

Boluarte, prva žena predsednica Perua, istakla je svoj društveni konzervativizam, koji ide ruku pod ruku sa konzervativnom većinom u peruanskom kongresu. Godine 2022, nakon kampanje koju je vodila grupa za borbu protiv prava „Ne kači se sa mojom decom“, Kongres je uklonio rodnu ideologiju” iz svih školskih udžbenika. Dana 5. marta 2024, ova mera je takođe imala dalekosežan uticaj u El Salvadoru, gde je Ministarstvo prosvete uklonilo takav sadržaj iz svojih vodiča, knjiga i drugih obrazovnih materijala predsedničkom direktivom.

Kolumbijska novinarka @VickyDavilaH je objavila anketu na X 21. maja 2024. kako bi ljudi odlučili da li se slažu ili ne sa odlukom da se trans, kros-oblačenje, nebinarni i drugi rodni identiteti smatraju mentalnim bolestima. Nevladina organizacija Temblores za praćenje nasilja policije podelila je njenu objavu, podsećajući je da je SZO prestala da kategoriše trans osobe kao mentalno bolesne 2018. Štaviše, takođe je navedeno da „nenormativni rodni identiteti nisu za javnu raspravu. Ova vrsta presude stavlja ljude sa različitim rodnim identitetima u povećan rizik od nasilja i diskriminacije, krćšeći na taj način višestruka prava i utičući na njihove živote na nekoliko frontova.”

10. maja 2024. godine, Hjuman Rajts Voč je izjavio da je ovaj zakon „bio duboko regresivan“ i „dalje pojačava predrasude prema lezbejkama, gejevima, biseksualnim i transrodnim (LGBT) osobama“ u Peruu, gde ne postoje politike o različitosti. On je pozvao peruansku vladu da ukine ovu „pristrasnu i nenaučnu uredbu i da ima za cilj da primeni ažuriranu klasifikaciju bolesti SZO u odnosu na seksualnu orijentaciju i rodni identitet“.

Prema dr Víktoru Zamori sa katedre za vladu i javnu politiku Papinskog katoličkog univerziteta u Peruu, ovaj dekret podriva svaki napredak koji je Peru postigao u pogledu prava i roda. Za Zamoru, „preostaje samo jedan način da se zdravstvene vlasti udalje od kulture pećinskih ljudi i vrate se u modernost“: ukinuti ovaj zakon koji je potpuno kršenje prava nediskriminacije LGBTK+ zajednice.

Organizacije za prava LGBTK+ pozivaju na marš 29. juna 2024. u okviru Meseca ponosa. To će omogućiti da njihova „vidljivost postane jača i da pokaže državi da nam je potrebna zemlja sa većom pravdom i jednakošću“. Ovaj marš bi bio simboličniji nego ikad.