Ilustracija Melise Vide za Globalne glasove koja prikazuje simbol Gvatemale, pticu kvecal, i simbol Palestine, lubenicu.

Ovaj članak je napisala Susan Garcíja na ContraCorriente. Globalni glasovi ponovo objavljuju uređen članak u skladu sa medijskim ugovorom

Protekli meseci su dodatno razotkrili farsu „zapadnog“ svetskog poretka u kojem živimo. Država Izrael je ubila više od 30.000 Palestinaca, uz podršku severnoameričkih i evropskih „demokratija“, dok ljudi širom sveta svedoče beskrajnim masakrima i dehumanizaciji koji se prenose uživo na platformama društvenih medija. Svedoci smo kako se razvijaju međunarodne koalicije koje su strukturisane duž kolonizatora i kolonizovanih, dok se potlačene zajednice širom sveta identifikuju sa dehumanizacijom neistorijskih narativa, fašizmom, poricanjem genocida i terorom koji Palestinci doživljavaju od strane Izraela i Sjedinjenih Država.

Izrael je decenijama, u partnerstvu i kao zastupnik Sjedinjenih Država, podržavao, naoružavao i obučavao nasilne fašističke diktatore u Centralnoj Americi. Oni su aktivno suzbijali demokratske procese i ciljali otpor Centralne Amerike, koji su na sličan način označeni kao „teroristi“. Dok je Izrael raseljavao, etnički očistio, diskriminisao i masakrirao Palestince u njihovim domovinama, Izrael nastavlja da izvozi svoje „borbeno testirane“ tehnologije u Centralnu Ameriku kroz vojna i obaveštajna partnerstva i izvoz oružja. Palestinska oslobodilačka borba je stoga blisko povezana sa centralnoameričkom u traženju kraja izraelske ratne mašinerije, američkog imperijalizma koji je pokreće i nasilnog svetskog poretka koji to omogućava.

Baš kao što Sjedinjene Države usmeravaju sredstva, oružje i vojnike u Izrael i drugim fašističkim vladama, Izrael je postao produžetak američke ratne mašinerije. Tokom Hladnog rata, Sjedinjene Države su bile jedne od glavnih snabdevača oružjem, finansiranjem i obukom za fašističke režime u El Salvadoru, Gvatemali i Hondurasu. Kako su zločini koje su počinile ove vlade postali previše očigledni, Sjedinjenim Državama je bilo zakonski zabranjeno da ih dalje podržavaju do 1974. godine, a Izrael je naložio da to i dalje čine sa njihove strane.

U El Salvadoru, Izrael je obezbedio 83 odsto oružja između 1975. i 1979. i pomogao u obuci Nacionalne bezbednosne agencije Salvadora (ANSESAL), tajne policije koja je kasnije trebalo da formira okvir zloglasnih odreda smrti koji će ubiti desetine hiljada civila. U okviru obuke i tehnologije koju je obezbedio Izrael, fokus je bio na protivpobunjenicima i nadzoru usmerenim na gerilske grupe. Jedna takva tehnologija bio je kompjuterizovani sistem koji je obezbedio listu imena za desničarske odrede smrti, koji se koriste i u Gvatemali i u Salvadoru. Pukovnik Sigifredo Očoa Perez, glavni akter koji je intenzivirao protivpobunjenički rat, izrazio je da želi da salvadorska vojska traži „izraelsko rešenje“ za podršku Nikaragve salvadorskim gerilcima; tako je Nikaragvu video kao „Liban Centralne Amerike“

Nikaragva nakon Sandinističke revolucije, antikomunistička noćna mora i priča o uspehu za revolucionare u regionu, bila je meta Sjedinjenih Država, Izraela i desničarskih lidera Centralne Amerike. Ranije su odnosi između Nikaragve i Izraela bili topli i pre postojanja Izraela. Diktator Anastasio Somoza Garsija je obezbedio agentima Hagane, cionističke paravojne organizacije koja će postati uključena u izraelsku vojsku, diplomatska pokrića neophodna za kupovinu oružja u Evropi. Do 1970-ih, Izrael je činio 98 posto uvoza oružja Nikaragve. Kada je Sandinistička revolucija uspešno zbacila Somozu, Izrael je umeo da naoruža i obuči Kontraše tokom 1980-ih u Kostariki i Hondurasu koji su povezani sa SAD, sa ciljem da zbaci sandinističku vladu i da ih zameni antikomunističkom desničarskom vladom. Uz te napore išle su i izraelske šeme naseljavanja koje su imale za cilj da izoluju Nikaragvu, što je dovelo do razvoja naselja antikomunističkih farmera duž granice Nikaragve i Kostarike; ovaj isti pristup koristio je Izrael duž svojih granica, i posebno Liban.

U Gvatemali, Efraín Ríos Mont, vojni general koji je organizovao državni udar 1982. da bi postao predsednik, prepoznao je instrumentalnu ulogu izraelske obuke za njen uspeh; njegov načelnik štaba je rekao da je „izraelski vojnik model za naše vojnike“. Ríos Mont je takođe modelirao svoju agrarnu strategiju „Pasulj i meci” protiv pobunjenika u visoravnima prema izraelskom programu Nahal, koji obučava vojnike o poljoprivrednim tehnikama kako bi uspostavili i proširili granična naselja. Vladavina Ríosa Monta je priznata kao najkrvavije godine oružanog sukoba i on je osuđen na gvatemalskim sudovima 2013. za genocid nad grupama starosedelaca Maja .

Izrael danas obučava policajce u Belizeu i Panami, pri čemu je ovaj drugi program bio posebno oštro kritikovan 2021. godine nakon što su fotografije sa obuke koje su objavili Panamska nacionalna policija i Izraelska privredna komora pokazale kako muškarac uperi pištolj u slika naoružane osobe koja nosi palestinsku kefiju. Panamski komitet solidarnosti sa Palestinom kritikovao je događaj kao promociju rasizma i nasilja i pozvao vladu da otkaže takve intervencije Izraela. Panama, istorijski nepokolebljivi pristalica Izraela i pouzdan bastion politike Sjedinjenih Država u regionu, nastavlja da nudi podršku Izraelu i zvanično negira patnje Palestinaca. Baš kao što se Panama suočila sa zvaničnim pretnjama da će primorati zemlju da ostane u redu, Belize je dočekao javne pretnje Izraela o smanjenju izraelskog turizma i manje ulaganja cionističkih investitora nakon što je zemlja objavila suspenziju diplomatskih odnosa sa Izraelom u novembru 2023.

Uspon hrišćanskog cionizma ponudio je kulturno i versko sredstvo za dobijanje podrške u Centralnoj Americi, čak i ukorenjeno u Salvadorovom predsedniku palestinskog porekla, Najibu Bukeleu. Pre svog predsedničkog mandata i kao gradonačelnik San Salvadora, Bukele je bio u poseti Jerusalimu pod sponzorstvom Izraela, tokom koje se susreo sa gradonačelnicima Tel Aviva i Jerusalima, proglašen je oprijateljem Izraela“ od strane ovog drugog i pomolio se na Zapadnom zidu.

Izraelska tehnologija i oružje ugrađeni su u alarmantne neustavne i kriminalizacione poteze salvadorskog predsednika. Bukele je koristio špijunski softver Pegasus da ilegalno nadgleda i prati kritički nastrojene novinare, koji je razvio bivši vojni i obaveštajni oficir Janiv David Zangilevič, a u Latinskoj Americi distribuirala Mosad, izraelska obaveštajna agencija. Pegasus je bio pod istragom zbog toga što ga vlade koriste za kršenje ljudskih prava nezakonitim praćenjem političara, disidenata i novinara.

Što se tiče Bukeleovih oskudnih komentara koji izražavaju ponos na njegove palestinske korene i reklamnu tehnologiju i poslovanje kao put napred za moguću naciju, akademik i pisac Josef Aljamal je rekao: „Za Bukelea, Palestina je samo daleka uspomena. On je deo političkog sistema koji želi da bude u skladu sa krajnjom desnicom, da ima dobre veze sa Izraelom, da poboljša odnose sa drugim desničarskim vladama u Latinskoj Americi i da ima dobre veze sa SAD”.

U zemljama poput Hondurasa i Salvadora, Palestinci su „dugo vremena činili ekonomsku elitu, koju često karakteriše politički konzervativizam“. Za njih su palestinski revolucionarni borci „opasno slični latinoameričkim gerilskim pokretima“, što Bukele čini delom tradicije, a ne anomalijom. Posle 7. oktobra, Bukele je požurio da oštro osudi Hamas, rekao da oni ne predstavljaju Palestince i založio se za njegovu eliminaciju. On ih je uporedio sa članovima bande MS-13 koji su glavna meta njegove kampanje protiv nasilja i kriminala bandi, što je dovelo do toga da je više od 70.000 ljudi u zatvoru bez odgovarajućeg postupka. Lokalne zajednice i grupe za ljudska prava su kritikovali njegove napore kao još jedan način da se napadnu novinari, aktivisti i druge grupe koje ga kritikuju.

U Centralnoj Americi takva „palestinizacija“ određenih grupa nije nova, i u njoj se grupe otpora i neslaganje pod nasilnim fašističkim režimima okarakterišu kao pretnja nacionalnoj bezbednosti i terorizmu. Što se tiče vojne strategije za gađanje gerilskih grupa 1971. godine, predsednik Gvatemale Karlos Arana je rekao, „Ako je neophodno da se zemlja pretvori u groblje da bi se pacifikovala, neću oklevati da to učinim“, jezivo ponavljajući istu retoriku koju su izraelski zvaničnici nedavno izrazili, kao i deklaracija Ujedinjenih nacija koja navodi da je Gaza postala „groblje za decu“. Oba ova genocidna projekta u Gvatemali i Palestini ne bi se mogla desiti bez podrške Sjedinjenih Država. Centralna Amerika je dugo bila pod dominacijom interesa Sjedinjenih Država, baš kao što je to bila Palestina. Kao što je više puta rekao aktuelni predsednik SAD Džo Bajden: „Da nije bilo Izraela, morali bismo da izmislimo Izrael… da zaštitimo interese SAD u regionu. Ovo je loza američke spoljne politike za održavanje kontrole širom sveta, kojoj je Centralna Amerika bila podložna otkako je proglašena pre 200 godina.
Savez između Sjedinjenih Država i Izraela nije od juče; on je nastao nakon rata 1967. kada su Sjedinjene Države prvi put identifikovale Izrael kao moćnog saveznika na Bliskom istoku. Ovo je preraslo u punu imperijalističku saradnju između njih širom sveta. Kao takva, sve dok je Palestina podložna izraelskom teroru koji podržavaju SAD, Centralna Amerika je podložna istom teroru, jednostavno izvezenom i „testiranom u borbi“. To znači da međunarodni svetski poredak kojim dominiraju imperijalistička nadnacionalna tela i savezi deluje i omogućava i podstiče takve projekte.

Centralnoamerikanci u borbi za oslobođenje moraju da se uzdignu do trenutka podrške palestinskoj borbi i otporu; moramo osuditi cionizam, aparthejd i sve kolonijalne ideologije naseljenika; i moramo podstaći naše zajednice, institucije i vlade da učine isto. Kao što je Martin Luter King Jr. objasnio: „Nepravda bilo gde je pretnja pravdi svuda”. Takođe moramo učiti od Palestine jer nas ona oslobađa iluzija, straha i politike poštovanja koja nastavlja da ograničava našu praksu i koristi to da nastavimo da se borimo za oslobođenje za sve, svuda – od Centralne Amerike do Palestine i šire.