Na Jamajci se uživaju u različitim vrstama čajeva. Fotografija Eme Luis, koristi se uz dozvolu.

Čaj je značajan deo jamajčanske kulture — i to ne samo zato što je poznato da ga njegovi bivši kolonizatori u velikoj meri konzumiraju. Da, gasi žeđ u vrelim danima. Da, to je „dobar fi juh“, ali takođe povezuje Jamajčane sa njihovim precima.

„Žbun čaj“, biljni čaj koji se pije iz zdravstvenih razloga, ali u kojem mnogi takođe uživaju, ugrađen je u tradiciju i istoriju Jamajke, uključujući njeno afričko nasleđe. „Žbun“ znači selo, a pijenje čaja od grmlja ostaje u velikoj meri norma u ruralnim oblastima. To je takođe praksa koja se prenosi s generacije na generaciju, što je vidljivo i u stihovima narodne pesme, „Elena”:

Elena an her mumma go a grung
Elena start cry fe her belly
Go home, Elena, go home, Elena
Go bwile cerasee fey u belly

Elena i njena majka idu na svoju zemlju
Elena počinje da plače jer je boli stomak
Idi kući Elena, idi kući Elena
Idi prokuvaj carase za svoj stomak

Cerase (Momordica charantia), takođe nazvana gorka dinja, je uobičajena tropska loza koja se naširoko koristi kao „čaj od žbunja“. Zaista je gorko. Iako se često koristi za stomačne bolesti, poput bolova u stomaku jadne Elene, veruje se da pomaže u smanjenju šećera u krvi i snižavanju krvnog pritiska — a dijabetes i hipertenzija su veoma česta hronična oboljenja na Jamajci.

Dva srodna korenasta useva, đumbir i kurkuma, uzgajaju se u hladnijim predelima ostrva. Iako se oboje koriste kao sastojci za kuvanje, često se kuvaju u čaju, obično ne u prahu, već narendani i kuvani na šporetu.

Za jamajčansku aktivistkinju za ljudska prava i ljubiteljku čaja Suzan Gof, ovi aromatični koreni čine dva njena omiljena čaja. Ona zgnječi komad korena kurkume i doda ga u šolju drugog čaja koji pije:

Volim miris i ukus, a takođe ima i divnu boju. Ali ovo pijem i zbog njegovih lekovitih svojstava. Kažu da ima antiinflamatorna, antioksidativna i pomaže u smanjenju rizika raka.

Đumbir je popularan sastojak u kuvanju na Jamajci i može se fermentisati na suncu da bi se napravilo najjače pivo od đumbira ikada. Poznato je po svojoj sposobnosti da smiri probavne smetnje i stomačne tegobe, ali je takođe popularan topli napitak.

Drugi čajevi od grmlja imaju direktne veze sa afričkim nasleđem Jamajke. Bisi (kola orasi), na primer, igraju važnu ulogu u tradiciji i duhovnosti nigerijskog naroda Igbo. Ceremonija kola oraha ukratko je opisana u hvaljenom romanu Činua Ačebea, „Svet koji nestaje“. Donesen kao seme od strane porobljenih naroda iz Zapadne Afrike tokom Srednjeg prolaza (prim.prev. put od Afrike do novog sveta Amerike bio je nazvan Srednji prolaz. Brodovima sa robovima je obično trebalo 6 do 11 nedelja za to putovanje), čaj se često pije kada je osoba možda pojela nešto loše ili „neupotrebljivo“. Takođe sadrži kofein, tako da se smatra efikasnim „osveženjem“.

Na jeziku Tvi, kola orah se zove bisè, a na Evebisi, kao što ovaj tvit iz Gane objašnjava (Kako se na vašem lokalnom jeziku zove kola orah? Eve ga zove Bisi):

Kako se na vašem lokalnom jeziku zove kola orah?

Eve ga zove Bisi pic.twitter.com/LMgF0QT4zp

— The Ghanaian Farmer (@EnyonamManye) 24 mart 2024.

Na Jamajci, Gofe se priseća: „Moja baka je uvek pazila da ponesem bisi kada sam išao na koledž“ – za svaki slučaj.

Nunun Bali (Sveti bosiljak) u prvom planu i Duh korov (Chadon Beni) koji raste u saksijama. Fotografija Velme Polard, koristi se uz dozvolu.

Postoje i „veze za čaj“ sa hinduističkim tradicijama. Preko WhatsApp, jamajčanska autorka, pesnikinja i penzionisana prosvetna radnica Velma Polard rekla je za Globalnim glasovima:

„Nunnu Baazley“, moj favorit iz detinjstva se pojavio kada sam stigla do Trinidada i Gvajane, a to je bio tulsi sveti bosiljak koji raste u podnožju hinduističkih stubova za molitvu. Na kraju sam ga naterao da raste u saksijama u mom području sa začinskim biljem i dopunjavam ga egzotičnijim kesicama čaja iz prodavnice zdrave hrane. Sviđaju mi se „Tulsi Masala čaj“ i „Tulsi kurkuma đumbir“.

Uspomene na moju baku ipak dolaze uz noćnu užinu od toplog slatkog čaja od limunove trave i domaćeg hleba. Ta aroma je neverovatna! Sada ga kombinujem sa mentom i sećam se svog pokojnog prijatelja sa Trinidada koji me je upoznao sa kombinacijom.

Inače, Nunnu Baazley/Tulsi se pojavio kao „Nunum“ u ganskom tekstu o lekovitom bilju.

Napomenula je da je takođe zavolela „duhovnu travu“ ili „chadon beni” kada je bila na Trinidadu. U Portoriku se zove kulantro, i miriše na kilantro. Znala je duhovnu travu kao „dobar čaj za bolesne bebe“.

Dakle, koji je omiljeni čaj Jamajčana? Svaki Jamajčanin koga pitate može vam dati drugačiji odgovor, ali vrlo je verovatno da bi čaj od peperminta bio na vrhu liste. Još jedna biljka koja se lako uzgaja u saksiji, prisutna je u većini jamajčanskih domaćinstava i radnih mesta.

Gofe slepi miševi za limunsku travu, ili travu za visoku temperaturu kako je obično zovu na Jamajci, jednostavno zbog njene ukusne arome i ukusa. Ona ubere list iz svoje bašte — prilično lako raste — potopi ga u vruću vodu i pije nezaslađeno.

Zanimljivo je da se svaka vrsta toplog napitka na Jamajci tradicionalno naziva „čaj”. Čaj od ribe, na primer, je vrsta čorbe koja se pije iz šolje.

Da citiram jednu od najpoznatijih narodnih pesama Jamajke, „Vreme manga”,:

Mi nuh pijem kafu čaj, vreme manga,
Pazite koliko je lepo, vreme za mango.
Na visini useva manga;
Kad voće sazre kap,
Operite lonac, smanjite vreme za mango.

Iako ovo može izgledati malo zbunjujuće, pesma — oda raznim vrstama manga — čak i samu kafu opisuje kao „čaj od kafe!”