Džekson, pas lutalica iz Istanbula udomljen 2020. Slika ljubaznošću autora.

Turska ponovo izaziva kritike aktivista za prava životinja zbog predloženog zakona koji cilja na životinje lutalice. Državni zakon o pravima životinja poslednji put je izmenjen 2021. Promene koje su uvedene u to vreme uključivale su obavezno mikročipiranje kućnih ljubimaca, kažnjavanje napuštanja kućnih ljubimaca i odredbu o sterilizaciji lutalica. Dok su zakonodavci prvobitno uključili odredbu koja dozvoljava eutanaziju neusvojenih lutalica, ona je na kraju ukinuta zbog reakcije javnosti. Međutim, ovo drugo je ponovo na dnevnom redu, u kontroverznom novom predlogu koji je pripremila vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP).

Prema predlogu, lutalice će biti fotografisane i objavljene na veb stranici vlade do 30 dana. Ako ih niko ne zatraži ili usvoji, biće eutanazirani injekcijom.

Vladajuća stranka tvrdi da je trenutni sistem sterilizacije nedovoljan da kontroliše populaciju pasa lutalica i da ne rešava probleme javne bezbednosti. Takođe je naveo zemlje poput Velike Britanije, Portugala i Italije kao primere u kojima su takve mere na snazi. Aktivisti za prava životinja i obični građani se ne slažu. Oni pozivaju vladu na odgovornost optužujući je da nije uspela da reši ovo pitanje na miran način uprkos prethodnim obećanjima.

Postojeće mere

Turska je usvojila svoj prvi zakon o zaštiti životinja 2004. godine. U to vreme je legitimizovala metodu ulova, sterilizacije, vakcinacije i vraćanja (CNVR). Zakonom je zabranjeno ubijanje pasa iz slobodnog uzgoja osim „u slučajevima navedenim u Zakonu o zdravlju i inspekciji životinja 3285“. Eutanazija je bila zabranjena osim ako pas ne pati od „neizlečive bolesti i stanja kao što je terminalna bolest“.

Lokalne opštine su imale zadatak da brinu o uličnim psima, uključujući sterilizaciju, vakcinaciju i rehabilitaciju u skloništima kojima upravlja zajednica. U skloništu, psima su dodeljeni identifikacioni brojevi sa čipovima za praćenje postavljenim na ušima.

Vladajuća AKP je 2012. godine predložila zakon „da bi se životinje lutalice uklonile sa ulica i smestile u utočišta van gradova“. Predlog zakona je podnet nakon masovnih protesta.

2018. godine, nakon što je obezbedio pobedu na predsedničkim izborima, predsednik Redžep Tajip Erdoğan je obećao da će pojačati zakone o zaštiti životinja. Turski parlament je 2021. godine usvojio novi zakon o pravima životinja. Zakon je zabranio prodaju svih mačaka i pasa u prodavnicama kućnih ljubimaca, klasifikujući ih kao „živa bića“, a ne kao robu, a zlostavljanje životinja je kažnjivo do četiri godine zatvora. Prema novom zakonu, zabranjeno je uzgajanje i prodaju pitbulova, tosa i drugih stereotipno opasnih rasa pasa. Oni koji su proglašeni krivima za kršenje zakona bili su kažnjeni. Zakon je takođe zahtevao od vlasnika kućnih ljubimaca da registruju svoje ljubimce sa digitalnim ličnim kartama. 7. decembra 2021. godine izmenjen je zakon o zaštiti životinja, koji zahteva od vlasnika psa koji je klasifikovan kao „opasan“ da ga steriliše i registruje kod nadležnih organa pre januara 2022. godine.

Erdogan je decembra 2021. godine pozvao sve gradske opštine širom zemlje da skupe pse lutalice i pošalju ih u skloništa. Predsednik je takođe zahtevao da vlasnici kućnih ljubimaca koje je nazvao „belim Turcima” — termin koji se koristi za pojedinace koji su sekularni, zapadno orijentisani i uglavnom levičari — paze na svoje ljubimce. U to vreme, kontroverza je bila uzburkana kada su četvorogodišnju devojčicu napala dva pitbula bez povodca u turskoj provinciji Gaziantep, što je izazvalo pozive da vlasnik dva psa bude oštro kažnjen. Nakon što je Erdogan govorio u Ankari, mnoge opštine su počele da sakupljaju pse lutalice sa ulica, često nasilno.

Ali pitanje pasa lutalica ponovo se vraća na politički dnevni red sa predlogom koji se očekuje za raspravu u naredne dve nedelje pre nego što parlament ode na letnju pauzu.

Nedovoljne i nehumane mere

Kritičari novog predloga kažu da je pribegavanje eutanaziji kao rešenju nehumano. Oni takođe podsećaju vlasti da su postojeća skloništa u lošem stanju, nedovoljno finansirana i da imaju ograničenu dostupnost. Štaviše, bilo je previše slučajeva nehumanog postupanja prema lutalicama u skloništima. Jedan od najpoznatijih primera bio je snimak koji je izazvao kritike javnosti nakon što je postao viralan, zaposlenog u skloništu za životinje u turskoj provinciji Konja ubio je psa lutalicu udarajući ga po glavi lopatom u novembru 2022.

Prema članu 28/a Zakona br. 5199, okrutno postupanje prema životinjama i namerno ubijanje životinja smatra se krivičnim delom. Dvoje zaposlenih koji se vide na snimku iz skloništa u Konji tada su uhapšeni, ali to teško da je rešilo problem jer je i dalje suština problema nedovoljno budžetirana skloništa i nemar vlasti koje su na tom mestu više od dvadeset godina.

Postojeći zakon o pravima životinja nalaže svakoj opštini da vodi sklonište. A prema rečima dr Gulaja Erturka, predsednika Udruženja veterinara, opštine tek treba da ispune ove obaveze. Samo 294 od 1.394 opština imaju skloništa, a onima koja imaju još uvek nedostaje efikasna sterilizacija. Kao takav, prema Hajdaru Ozkanu, potpredsedniku Konfederacije za prava životinja na život (HAYKONFED), novi predlog nije bio ništa drugo do „masakr pod maskom eutanazije“.

„Jedino rešenje je održiva kampanja sterilizacije uz učešće svih opština. Sve opštine treba da osnuju centre za sterilizaciju, da uposle dovoljan broj veterinara i pomoćnog osoblja i da istovremeno pokrenu kampanju održive sterilizacije u skladu sa medicinskim i etičkim pravilima“, rekao je Ozkan za Gazete Duvar.

U skladu sa izmenama zakona o pravima životinja 2021. godine, opštine su dobile obavezu da u zavisnosti od veličine lokalnog stanovništva koje opštine prehranjuju, izdvajaju određeni iznos iz svojih finalnih budžeta za skloništa za životinje i rehabilitacione centre. Za dr Gulaja Erturka, predsednika Udruženja veterinara, ostaje nejasno da li su ova izdvajanja izvršena u svim opštinama od 2021. godine, s obzirom na nedostatak transparentnosti opštinskih budžeta i njihove potrošnje. Ali čak i da ima dovoljno skloništa, to nije rešenje prema Erturku koji je Duvar Inglišu u intervjuu rekao da je sterilizacija, vakcinacija i puštanje životinja nazad tamo gde su pronađene način da se krene napred. Međutim, izuzeci bi trebalo da se odnose na pse koje su volonteri za dobrobit životinja identifikovali kao opasni. Ove pse treba smeštati u susedne centre za negu, a ne ubijati, objasnio je Erturk.

Osim opština, ni Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva nije sprovelo delotvorne mere.

U intervjuu za list Bir Gun, Alper Karmıš, lokalni službenik za zaštitu životinja u Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva i predsednik Udruženja za održavanje uličnih životinja u životu, rekao je „Javnost često ne prepoznaje šta znači uspavljivati životinju. Tek kasnije shvataju da to znači da ih ubiju. Vlasti znaju da većina naših ljudi neće usvojiti pse bez rase. Pa misle da će ih ubiti. Ne prihvatamo ovu logiku.”

Primeri zemalja poput Velike Britanije, Italije i Portugalije su takođe navedeni, tvitovao je novinar Nevşin Mengu. Pozivajući se na studiju studenta master studija političke filozofije na Univerzitetu Pompeu Fabra, Mengu je napisao da iako slične mere možda postoje u Velikoj Britaniji, u zemljama poput Portugalije i Italije postoji potpuno drugačiji pristup lutalicama. „U Portugaliji i Italiji se zdravi psi ne ubijaju (poslednjih 30 godina). Posebno u Italiji, proces revizije i donošenja konačne odluke o eutanaziji nije jednostavan postupak. Treba pokazati da nijedan trenutni tretman neće biti od pomoći za bolesne pse. Zato se pokazuje kao jedan od najuspešnijih primera, uz Nemačku i Holandiju“, objasnio je Mengu.

Ponovo je 1910.

Nedavni predlog podsetio je aktiviste za prava životinja na 1910. kada je 80.000 pasa u Istanbulu poslato u napuštenu Sivrijadu na Mramornom moru, gde su stradali od gladi i žeđi. Ovu politiku je sproveo tadašnji sultan Mehmed V u pokušaju da grad bude „zapadnjački” neposredno pre pada Osmanskog carstva.

Mnogi aktivisti za prava životinja i kritičari predloga kažu da se predlog vladajuće stranke da se lutalice masovno uspavljuju ne razlikuje mnogo od toga.

Ne postoje noviji statistički podaci o broju lutalica u Turskoj. Međutim, prema izjavi tadašnjeg ministra poljoprivrede i šumarstva iz 2022. godine, tada se procenjivalo da je broj bio oko 10 miliona.

U Turskoj je prilično uobičajeno videti ljude kako se brinu o uličnim životinjama tako što ih hrane i grade im kućice na ulici. Neke od ovih uličnih životinja imaju svoje statue, dok su se druge pretvorile u popularne maskote lokalnih opština. I postoje najmanje dva dokumentarna filma, „Kedi” i „Lutalica,” koji prikazuju živote uličnih životinja u zemlji. Nakon razornog zemljotresa u februaru 2023., jedan vatrogasac je usvojio spasenu mačku i zagrejao je srca širom zemlje.