Dunja Bahtijarević je pesnikinja, pevačica i prevodilac. Izvodi tradicione pesme i istražuje muzičke kontekste koji im udišu nov život. Foto: Lav Turski preko Balkan Diskurs-a, koristi se uz dozvolu.

Ovaj članak Bojane Radić prvobitno je objavio Centar za postkonfliktna istraživanja na Balkan Diskurs-u iu okviru prvog izdanja MIR Magazina. MIR je godišnja publikacija i platforma za mlade inventivne ljude. Globalni glasovi ponovo objavljuju uređenu verziju prema ugovoru o deljenju sadržaja.

Sevdalinka (poznata i kao sevdah) predstavlja narodni muzički izraz u Bosni i Hercegovini. Reč sevdalinka potiče od arapske reči sawda što znači crna žuč — jedna od četiri telesna ‘humora’ — za koju se veruje da određuje melanholično stanje.

U bosanskoj verziji, sevdah dobija značanje čežnje, ljubavnog žara i ljubavnih jada. Ne može se odrediti tačan period nastanka sevdalinke, ali se pretpostavlja da je nastala osmanskim osvajanjem srednjovekovne Bosne kada niču prva gradska naselja. Osmanlije naseljavanjem donose određene orijentalne melodijske grupe, zastupljene posebno u Maloj Aziji. Ove grupe su deo melodijskog sistema koji se naziva makam i ima svoje osobine koje su narodi Balkana svojim pevanjem prilagođavali svojim emocijama. Sevdalinka je prvenstveno gradska narodna pesma Bošnjaka, ali je popularna i širom jugoistočne Evrope.

U muzičkom pogledu sevdalinku odlikuje lagani, spori tempo i bogata harmonija koji ostavljaju melanholičan osećaj kod slušaoca. Svojom strukturom su to veoma kompleksne pesme, prožete emocijama, a tradicionalno se izvode sa mnogo strasti i duševnosti. Kao i svaka umetnička forma, tradicionalna muzika ovih prostora ima svoje zakonitosti, istoriju ali i budućnost. Mnogi izvođači se odlučuju za savremenije izvedbe starijih verzija dodavanjem ličnog pečata.

„Sevdah kojim se bavim je jedan predivan žanr koji kombinuje poeziju i muziku na čudesan način. Ja na njega gledam kao polje novih mogućnosti“, otkrio nam je Damir Imamović, bosanskohercegovački muzičar, izvođač tradicionalne muzike i kantautor sevdalinki.

On je nastupao u više sastava, a od 2012. je u bendu Damir Imamović Sevdah Takht. Takođe piše svoje pesme i kaže da ga ništa više od neobjašnjive lepote teksta ili melodije neće naterati da snimi pesmu. Pesma „Pjevat ćemo šta nam srce zna” koju izvodi Amira Medunjanin upravo je njegovo delo. Album “Singer of Tales“ („Pevač bajki”) dobio je priznanje „Najbolja u Europi“ nakon što je mesecima bila na prvom mestu „Transglobal“ top-liste. Od 100 najboljih „svetskih muzičkih“ albuma zauzeo je šesto mesto. Ovaj album je i nemačko udruženje muzičkih kritičara proglasilo najboljim u kategoriji tradicionalne muzike.

Damir Imamović Damir Imamović je poznati muzičar na području bosanskohercegovačke muzike, poseduje stručnost kao muzičar, pevač, kompozitor i vodeći autoritet za tradicionalne melodije Bosne i Hercegovine, posebno evokativnu “sevdalinku” ili “sevdah”. Foto: Almin Zrno preko Balkan Diskurs-a, koristi se uz dozvolu.

Kada smo kod najboljih u svetu sevdalinki, svakako moramo pomenuti Bilju Krstić iz Srbije. Nakon karijere u pop muzici, 2001. godine osniva bend Bistrik sa kojim i danas promoviše etno-muzikološko nasleđe. Do sada su objavili četiri albuma: „Bistrik”, „Zapisi,” „Tarpoš,” i „Izvorište.”

Album „Tarpoš” je dospeo na listu „Najboljih na svetu“ najreferentnijeg časopisa svetske muzike u Engleskoj, „Songlines’, a osvajio je i nagradu „Bravos“ francuskog časopisa TRAD’Mag za tekst meseca.

Pored mnogih drugih brojnih nagrada, Biljana Krstić i Bistrik dobili su 2009. godine nagradu „Vitez srpske muzike“, a 2015. godine Krstićeva i Miki Stanojević su osvojili Grand Prix za muziku iz filma „Branio sam mladu Bosnu” .

Krstić kaže:

„Te pesme dalekih predaka me u isto vreme raduju i leče. Kada se samo setim koliko sam vremena provodila uz stare notne i audio zapise, arhivske i terenske snimke, preslušavala ih po ko zna koliko puta, analizirala i učila da pevam. Izvor tradicionalnih tekstova je uvek bistar i snažan. Te prelepe pesme udaraju direktno u srce i zapljuskuju obale svih naših čula. Osećate kao da vreme ne postoji, što je upotpunjeno neizmernim zadovoljstvom i radošću“.

Vera Josifovska-Miloševska iz Makedonije navodi kako je tradicionalna muzika za nju „živa stvar“. Ona je vokal jednog od najistaknutijih i najreprezentativnijih bendova tradicionalne muzike, pod nazivom Ljubojna. Ovaj bend je formiran 2001. godine, a 2005. godine snimaju debitantski album „Parite se otepuvačka” (Novac je ubistvo — makedonska poslovica i pozorišna predstava).

Vera Miloševska je 2012. godine izabrana među 12 najboljih vokala s Balkana koji su učestvovali u projektu Veća za regionalnu saradnju „Les femmes des Balkans“ (Žene Balkana).

„Ono što mene vezuje sa tradicionalnom muzikom jeste ljubav i autohtoni muzički modeli koje kroz moje pevanje dobiju savremenu progresiju i izražaj“, dodala je.

Vera Miloševska Josifovska jedna je od najznačajnijih savremenih izvođačica Makedonije. Foto: Vlatko Chachorovski preko Balkan Diskurs-a, koristi se uz dozvolu.

Među novijim izvođačima tradicionalne muzike ističe se zagrebačka etno grupa Kazan. Grupa je oformljena 2012. godine, i njihov debitantski album „Ružo” objavljen je 2018. godine. Pevačica Dunja Bahtijarević kaže kako joj je važno da tradicionalna muzika bude u savremenim okvirima.

„Iako ima raznih pristupa, mislim da se tradicionalna muzika čuva stavljanjem u savremeni kontekst prilagođavanjem i reinterpretacijom. U početku nisam ni sama znala otkud želja za tradicionalnom muzikom i bavljenje njom. U prvi mah su mi te pesme jednostavno bile lepe, a onda mi se svidela mogućnost da pronađem nešto mnogo staro u sebi i nešto mnogo univerzalno, ili čak moderno u tim pesmam. Sve su pesme preživele jer se ljudi stolećima prepoznaju u onome o čemu govore“.

Za Bahtijarevićevu, kao i za ostale umetnike, najveća inspiracija je dimenzija vremena i put koji su pesme prešle od nastanka do današnjeg oblika.

Za plejlistu sevdah muzike, pogledajte link ispod i proverite Spotify nalog Globalnih glasova za više eklektične muzike iz celog sveta.