Pacifičke zajednice nastoje da zaštite kavu dok ona dobija globalnu popularnost

Kava

Priprema kava napitka na Fidžiju. Fotografija sa Flickr stranice Dejva Lonsdejlea. CC BY 2.0 DEED

Kava (Piper methysticum) je biljka poreklom sa pacifičkih ostrva. Njeno korenje se suši, drobi i meša sa vodom, što je pretvara u bezalkoholno piće sa sedativnim i ublažavajućim efektima. Kava se koristi ne samo u ceremonijama, već iu svakodnevnom životu pacifičkih zajednica.

Zahvaljujući zajednici pacifičke dijaspore, pacifička kava je postala popularno alternativno zdravstveno piće širom sveta. U međuvremenu, regionalni lideri i zajednice rade na zaštiti malih farmera i obezbeđivanju zaštite intelektualne svojine za korenaste useve predaka.

Tokom proteklih nekoliko godina, globalna potražnja za kavom je porasla jer sve više ljudi traži piće zbog dobrobiti za raspoloženje i zdravlje. Ekstrakti kave se prerađuju i prodaju kao pića u prahu, uključujući čaj.

Izvoz kave je procvetao kao odgovor na potražnju. Vanuatu je 2023. izvezao 351 tonu kave u Sjedinjene Države. u 2020, Ministarstvo trgovine Fidžija prijavilo je preko 25 miliona dolara izvoza kave. Tokom iste godine, kava je činila oko 28 procenata izvoza Tonge.

Kava barovi i saloni koji nude piće iznikli su širom Sjedinjenih Država. Vesti da su Amerikanci počeli da uzgajaju sopstvenu kavu izazvala je pomešane reakcije na Pacifiku. Izvoznici su to pozdravili, ali neki farmeri i naučnici su to nazvali „kulturnim prisvajanjem.”

Premijer Fidžija Sitiveni Rabuka podsetio je zainteresovane strane da unaprede uzgoj i preradu kave.

To će sigurno imati uticaja ako se Fidži ne pomeri sa rasta izdržavanja, pripreme, marketinga/promocije i oslanjanja na klijente iz fidžijanske i fidžijske dijaspore.

Ako proizvođači kave na Fidžiju i Pacifičkim ostrvima žele da zadrže ili povećaju svoje kupce, moraju da istraže više nizvodne prerade kako bi proširili tržište izvan „prilagođenih“ potrošača ili stanovnika Pacifičkog ostrva.

Stalni sekretar Ministarstva trgovine Fidžija Šahen Ali predložio je uvođenje geografskih indikatora za izvoz kave.

Kao pacifička zajednica, takođe moramo ubrzati rad na zaštiti kave, a posebno geografskih oznaka za zaštitu kave kao pacifičke robe, za dobrobit naših malih farmera kave koji zavise od ove kulture za život.

Bivši generalni sekretar Foruma pacifičkih ostrva, Henri Puna, kritikovao je upotrebu naziva „kava” za proizvode napravljene izvan Pacifika.

Nije za svakog drugog da je koristi.

Ako prodaju sličan proizvod, mogu koristiti drugačije ime. Ali moramo biti realni i prihvatiti da postoje i druge tropske zone na svetu u kojima se uzgaja ovaj proizvod.

Timoti Tumukon, generalni direktor Ministarstva poljoprivrede, stočarstva, šumarstva, ribarstva i biološke sigurnosti Vanuatua, rekao je za Fiji Times u intervjuu da kava barovi u SAD ne nude tradicionalno piće kava, već imitaciju.

Kava barovi koji se pojavljuju u SAD i šire koriste ekstrakte kave. To nije čisto kava kakvu poznajemo. I tu se javlja zabrinutost. Da treba vrlo brzo da definišemo taj prostor, definišemo šta je to. Meša se sa drugim proizvodima i to zaista nije kava. To je nešto drugo.

Za Praven Naraian, izvozniku kave sa Fidžija, vesti o sadnji kave u SAD trenutno ne bi trebalo da alarmiraju lokalne uzgajivače.

Biće im potrebne godine da savladaju ono što je urađeno na Pacifiku u poslednjih 3000 godina, tako da trenutno nisam previše zabrinut za Amerikance koji uzgajaju sopstvenu kavu.

Džon Naupa, izvoznik kave iz Vanuatua, takođe veruje da će pacifički uzgajivači i dalje imati prednost u proizvodnji domaćeg useva.

Kava je veoma krhka, izbirljiva, smešna biljka. Ne samo da je zabodete u zemlju i ona raste. Ko vam to kaže, nikada nije sadio kavu.

Morate imati pravu količinu hladovine, morate paziti da se El Nino ne pojavi, morate pogledati drenažu.

U intervjuu za medije, američki uzgajivač govori o zabrinutostima u vezi sa sadnjom kave u SAD.

Postoji egzodus ljudi sa ostrva, a gomila ljudi se ne vraća. Dakle, dozvoljavajući stanovnicima pacifičkih ostrva da uzgajaju kavu u Americi, to je nekako premošćivanje tog kulturnog jaza u znanju između generacija. Neko će moći da nauči svog sina ili ćerku da uzgaja kavu, dok to u Americi do sada ne bi bilo moguće.

Ulise Funaki, tonganski naučnik sa Univerziteta na Havajima, pozdravio je to što se kave i danas upotrebljava u zajednicama dijaspore.

Prednosti tog izvoza sa Pacifika za ove zajednice skoro da ne možete da izbrojite jer dok smo ovde, dok radimo, dok radimo stvari koje treba da radimo kao ljudi u našim zajednicama u dijaspori i mi imamo koristi.

Imamo veliku korist od pristupa toj kulturnoj, biljci predaka koja nam se donosi, koju kupujemo i koristimo na sahranama, svadbama i tu je ekonomija u tome koliko se izvozi.

Međutim, naučnik je upozorio i na nepropisno prisvajanje kave.

…kada kavu komodifikujete i komercijalizujete na načine koji ne poštuju tradiciju, ne poštuju kao narod, i način na koji se odnosimo i kako se bavimo kavom, onda imate problem u svojim rukama.

Anau Mesui Henri, koja poseduje kava bar u Oklandu, podvukla je pravilan način pijenja kave.

Voda, kava — to je to. Bilo šta osim toga, ne znam ni šta piješ.

Postoji veza sa tim, pijete je sa drugim ljudima, stvarate smislene razgovore i stvarate smislene odnose.

Kava je živa, ja to tako vidim. To je živo biće u mojoj perspektivi. Dakle, poštujete to kada pijete pravilno kavu.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.