Globalna koalicija za jezička prava: prostor za jezičku pravdu

Dok se širom sveta govori preko 7.000 jezika, oko polovine njih je pod pretnjom izumiranja ili je ozbiljno ugroženo, jer su odnosi moći među jezicima daleko od jednakih. Mnogi jezici zahtevaju od svojih korisnika da aktivno rade na tome da ih prenesu na sledeću generaciju, što je jedina garancija da mogu da prežive u budućnosti. Kako bi istakli neke od tih inicijativa za očuvanje i revitalizaciju, Globalni Glasovi su razgovarali sa Džeraldom Rošom, vanrednim profesorom politike na Univerzitetu La Troub u Australiji, koji nije samo stručnjak za Tibet već je i aktivista za jezičku pravdu kroz Globalnu koaliciju za jezička prava, gde on igra ključnu ulogu. Intervjuisan je putem e-pošte i njegovi odgovori su lektorisani radi sažetosti i stila.

Džerald Roš, fotografija se koristi uz dozvolu

Globalni Glasovi (GV): Kako je nastala Globalna koalicija za jezička prava? Koji su njeni glavni ciljevi?

Džerald Roš (DžR): Globalnu koaliciju za jezička prava osnovala je 2020. godine grupa jezičkih profesionalaca: prevodioci, stručnjaci za lokalizaciju i oni koji rade na jezičkom pristupu. Koalicija je osnovana da bi pomogla u podizanju svesti o jezičkim pravima i zaštiti svačijih jezičkih prava. Takođe imamo za cilj da pružimo mogućnosti članovima koalicije da sarađuju i podržavaju jedni druge u svemu što radimo na promovisanju jezičkih prava.

U koaliciju sam se uključio 2021. godine, a ulogu kopredsedavajućeg preuzeo sam 2022. Koaliciju u potpunosti vode volonteri. Nemamo finansijskih sredstava i radimo po modelu horizontalne mreže. Uloga kopredsedavajućeg je uglavnom administrativna pozicija, organizuje sastanke i pomaže članovima da se povežu u različitim vremenskim zonama. Napustio sam tu ulogu ranije ove godine u sklopu redovne rotacije uloga u koaliciji.

Od kada sam ušao u koaliciju, proširili smo članstvo širom sveta. Članovi sada uključuju aktiviste zajednica, edukatore, istraživače, prevodioce, profesionalce iz nevladinih organizacija i niz ljudi iz drugih oblasti. Aktivnosti koalicije su se takođe proširile tokom ovog perioda.

Svake godine održavamo Globalne dane jezičkog zagovaranja: nekoliko dana koordinisanih aktivnosti širom sveta u cilju podizanja svesti o jezičkim pravima. Takođe smo napravili nacrt izjave o jezičkim pravima na jednostavnom jeziku, koja je sada dostupna na našem portalu na oko 80 jezika. Još jedna inicijativa koju smo pokrenuli ranije ove godine je alat za lingviste zasnovan na pravima, koji će im pomoći da integrišu ljudska prava u svoj terenski rad. A ove godine takođe pokrećemo Nagradu za branioce jezičkih prava.

GV: Možete li da opišete kandidate, kao i kako i zašto ste ih odabrali za ovu nagradu?

DžR: Nagrada za branioce jezičkih prava ima za cilj da oda počast pojedincima koji pokazuju izuzetnu posvećenost jezičkim pravima. Tražimo ljude koji mogu da demonstriraju strast prema jezičkim pravima i da kroz svoj rad utiču na zaštitu i promovisanje tih prava. Otvorili smo nominacije za članove koalicije, ali i za širu javnost. Svako je mogao da kandiduje sebe ili nekog drugog.

Zaista smo ohrabreni brojem i raznovrsnošću nominacija koje smo primili za prvu godinu ove nagrade! Prijavljivanje je završeno u aprilu, a pobednika planiramo da proglasimo 22. maja. Dobili smo nominacije iz 14 zemalja Afrike, Azije, Evrope i Severne i Južne Amerike. Kandidati su iz različitih oblasti, uključujući aktiviste zajednica, prevodioce, javne službenike, medicinske stručnjake i akademike. Nominacije zaista potvrđuju široku relevantnost jezičkih prava u svim oblastima života.

Neki od ovih ljudi rade na veoma lokalnom nivou: u okviru lokalne zajednice, na primer, pomažući u revitalizaciji domorodačkog jezika ili pružajući vitalne usluge na manjinskom jeziku. Drugi rade na međunarodnom nivou, pomažući u izgradnji mreža zagovaranja ili razvijanju novih sporazuma između država koji priznaju jezička prava. Zaista je inspirativno videti posvećenost koja je prikazana u ovim profilima.

GV: Šta se nadate da ćete postići prvim izdanjem ove nagrade?

DžR: Mislim da zaista postoje dva glavna cilja: inspirisati i odati počast. Pre svega, važno je poštovati rad koji branitelji jezičkih prava obavljaju, jer je to težak posao – ponekad čak i opasan. Neki ljudi posvećuju godine svog života ovom poslu, a kada to rade, bore se protiv niza suprotstavljenih sila. Obično se bore protiv široko rasprostranjene društvene diskriminacije grupe ljudi i njihovog jezika. Oni se takođe obično bore protiv politika koje eksplicitno potkopavaju neki jezik i sprečavaju njegove govornike da uživaju punu jednakost: ponekad su čak suočeni sa nasiljem države. Svi branitelji jezičkih prava suočeni su sa ravnodušnošću i inercijom. Sve ovo čini odbranu jezičkih prava pravim izazovom, ali ljudi se ipak odlučuju na to. To treba da priznamo i poštujemo.

Drugi cilj nagrade je da inspiriše. U ulozi kopredsedavajućeg koalicije, razgovarao sam sa mnogo ljudi koji su bili veoma entuzijastični kada se radi o odbrani jezičkih prava. Međutim, često nisu bili sigurni odakle da počnu. Pronalaženje uzornog zaštitnika jezičkih prava daje ljudima primer koji mogu da slede. Možda će to nekima pomoći da naprave prvi korak. Za one druge koji već brane jezička prava, to bi im moglo pomoći da istraju u onome što rade kada stvari postanu teške. Svi mi koji radimo na odbrani jezičkih prava možemo imati koristi od inspiracije.

Zbog toga smo prvu godišnju nagradu posvetili sećanju na Tove Skutnab-Kangas, aktivistkinju i akademika koja je nažalost preminula 2023. godine. Njen život i rad, njene vrednosti i dela, su primer onoga što mislimo da bi jedan zaštitnik jezičkih prava trebalo da bude.

GV: Možete li reći nešto konkretno o situaciji u Australiji kada se radi o jezicima Aboridžina i aktivizmu u vezi sa tim?

DžR: Dakle, prvo treba da istaknem da ja nisam starosedelac, a takođe i da je većina mojih istraživanja bila sa kolegama i zajednicama u drugim delovima sveta, u mestima kao što su Kina, Japan, Indija, Filipini i Švedska. Imajući to na umu, izneo bih dva opšta zapažanja o jezicima Aboridžina i Ostrvljana Toresovog moreuza u Australiji.

Prvo je to da je u proteklih nekoliko godina obavljen ogroman deo posla na revitalizaciji. Postoji pravi osećaj stvaranja zamaha. Međutim, ovaj pokret nailazi na reakciju konzervativnih snaga u Australiji. Poslednjih nekoliko godina pratio sam onlajn komentare o revitalizaciji jezika starosedelaca u Australiji. Reakcija koju sam primetio uključuje napore da se promoviše engleska jednojezičnost kao rešenje za svaki problem, otvoreni rasizam prema starosedeocima, paternalizujuće tvrdnje o tome šta je starosedeocima zaista potrebno, besmislene spekulacije o tome da su autohtona imena mesta deo zavere UN-a da preuzmu zemlju, i niz drugih argumenata. Dozvoljava se da sve ovo slobodno cirkuliše na internetu, bez ikakvih napora da se reaguje na ove diskurse mržnje ili da se oni kontrolišu.

Što me dovodi do druge tačke. Politika prema domorodačkim jezicima u Australiji je neujednačena i nedovoljna. Najviše me pogađa nedostatak pristupa jeziku zasnovanog na pravima. To možete videti, na primer, u tome kako su australijske vlasti reagovale na Deklaraciju Ujedinjenih nacija o pravima starosedelaca (UNDRIP). UNDRIP sadrži neke dobre, snažne elemente zaštite za niz prava autohtonih jezika: da se revitalizuju, koriste, razvijaju i prenose jezici, te da se uspostavi, kontroliše i da pristup obrazovanju i medijima na tim jezicima. Australija je glasala protiv UNDRIP-a u Generalnoj skupštini UN-a, a nedavno, kada je jedan starosedelački senator pokušao da usvoji zakon o implementaciji UNDRIP-a ovde, on je odbijen. Mislim da ne možemo reći da nam je zaista stalo do autohtonih jezika u Australiji dok ne počnemo ozbiljno da shvatamo jezička prava.

Pročitajte više o tome kako jezički aktivisti širom Australije koriste moć tehnologije da unaprede svoj rad na revitalizaciji na portalu Rising Voices Globalnih Glasova.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.