Slika Jasona Blakeja [1]. Slobodno se koristi pod Unsplash licencom [2].
Govoreći na televizijskom kanal Diyanet TV, Zeki Sajar, savetnik Predsedništva za verska pitanja, kontroverzno je primetio [3] sledeće: „Osim ako žene nisu u pratnji svojih sinova ili muževa, neprikladno je da putuju same na razdaljinu veću od 90 km.” Fetva [4] nije prvi put da tursko državno versko telo eksplicitno proganja žene i njihove slobode. U prošlosti, telo je kritikovalo žene zbog njihovog izgleda, podsticalo žene da prihvate nasilje u porodici, pa čak i tvrdilo [5] da dečaci i devojčice koji su dostigli pubertet imaju pravo na brak. Direktor te ustanove, Ali Erbaš, okrivio je homoseksualce i preljubnike za pandemiju COVID-19 i prećutao neuspeh države da preduzme mere bezbednosti na početku pandemije.
Uspon Dijaneta
Uprava za verska pitanja, ili Dijanet, je glavno versko telo Turske odgovorno za koordinaciju većine verskih aktivnosti muslimana u zemlji — uključujući nadgledanje državnih džamija, imenovanje imama, distribuciju nedeljnih propovedi uoči molitve petkom u podne, pružanje kurseva Kurana, i organizovanje hodočasničkih putovanja u Meku, između ostalih obaveza.
Osnovana 1924. godine, uloga direkcije u zemlji je značajno porasla tokom godina, posebno pod vođstvom vladajuće Partije pravde i razvoja. Pored velikog budžeta, Dijanet je uspešno uspeo da zamagli granice između države i vere. U septembru 2021. godine, Erbaš se pojavio [6] na ceremoniji otvaranja novog sudskog kompleksa i pratio predsednika Redžepa Tajipa Erdogana na putovanju u Njujork, gde je blagoslovio novu zgradu u kojoj će biti smeštene turske diplomate. Erbaš je 2021. godine predložio da se upotreba društvenih medija građana treba kontrolisati kako bi se uskladila sa islamskim vrednostima.
Dijanet fondacija nadgleda Dijanet TV, sopstveni televizijski kanal direkcije, kao i islamski univerzitet. Prema veb stranici [7] fondacije:
Osnovana sa ciljem podrške aktivnostima Predsedništva za verska pitanja, distribucije verskih službi širim masama i podizanja generacije koja će učestvovati u verskim službama, turska Dijanet fondacija ima 1.003 filijale u našoj zemlji i širok spektar aktivnosti od obrazovanja do kulture, od socijalnih i dobrotvornih usluga do verskih službi i aktivnosti međunarodne pomoći u 149 zemalja sveta. Postao je veliki pokret civilnog društva koji radi u jednoj oblasti.
Napadi na žene
Tokom godina, predstavnici Dijaneta su ciljali žene zbog njihovog izgleda, delili „šta treba“ i „ne treba“ za ženstvenost i javno omalovažavali žene.
Godine 2008. u članku objavljenom na sajtu direkcije, niz „preporuka“ navodi kako žene treba i kako ne treba da se ponašaju. Žene „moraju da budu opreznije, pošto poseduju stimulanse; [žene] moraju biti pravilno pokrivene kako ne bi pokazivale svoje ukrase i figure strancima; [žene] treba da govore na način koji neće izazvati sumnju u nečijem srcu i sa takvom ozbiljnošću i dostojanstvom da neće dozvoliti da ih suprotna strana pogrešno razume.” Članak pod naslovom „Seksualni život“ takođe podstiče nevenčane parove da se ne pojavljuju zajedno u javnosti; da žene izbegavaju da rade na radnim mestima mešovitih polova, i tvrdi da je „nemoralno“ da žene nose parfem van svojih domova.
Tokom godina, kritika žena dostigla je novi maksimum. Prošle godine, član visokog saveta direkcije je izjavio da je neprihvatljivo da žene nose uske pantalone u javnosti. U drugom primeru, imam iz Ankare se požalio da žene izgledaju kao „meso u mesnicama“ dok šetaju ulicama. Drugi zvaničnik Dijanet-a pozvao je očeve, braću i muževe da savetuju svoje žene da se pokriju. „Potreban je muslimanski stav. (Oni) su počeli da otvaraju sve svoje pokriće, krše granice i čine zlo. Musliman to ne bi uradio“, rekao je zvaničnik.
Godine 2020, u nizu fatvi [8], muftijstvo Dijanet-a je savetovalo žene koje se plaše nasilja kod kuće da se konsultuju sa starijima i slatko razgovaraju sa svojim muževima uz čaj. Godine 2019. Ihsan Senocak, osnivač Centra za naučna i intelektualna istraživanja (IFAM), verskog udruženja u Turskoj, održao je propoved u kojoj je navodno rekao [9], „Ćerke, žene koje nose pantalone, idu na univerzitete i sređuju obrve, završiće u paklu.” Šenočak je takođe kritikovao tursku žensku odbojkašku reprezentaciju zbog njihovog nastupa na Olimpijskim igrama u Tokiju 2021.
Ali nije samo Dijanet taj koji je glasan u kritikovanju žena. Sam Erdogan je dao dosta kontroverznih izjava poslednjih godina, uključujući sugerisanje da muškarci i žene nisu jednaki, da žene moraju biti majke, i da porodice moraju imati najmanje troje dece, dok je vladajuća stranka predložila ograničavanje prava na abortus, pilule koja se pije jutro posle, i carski rez. 2012., tadašnji premijer Erdogan izjednačio je abortus sa ubistvom. I iako je prekid trudnoće u Turskoj i dalje legalan do 10. nedelje trudnoće i do 20. u slučajevima zdravstvenog rizika,pronalaženje bolnica koje će sprovesti proceduru postalo je praktično nemoguće.
Erdogan je 2014. optužio feministkinje da ne razumeju majčinstvo. Govoreći na samitu u Istanbulu, on je navodno rekao, „Neki ljudi ovo mogu razumeti, dok drugi ne. Ne možete ovo objasniti feministkinjama jer one ne prihvataju koncept majčinstva. Takođe je rekao da je rodna ravnopravnost „protiv ljudske prirode” i da “nedostaje zaposlenih žena.”
Turska se 2021. godine zvanično povukla iz Istanbulske konvencije [10], pravno obavezujućeg sporazuma Saveta Evrope o ljudskim pravima kojim se obavezuje da će sprečiti, krivično goniti i eliminisati nasilje u porodici i promovisati rodnu ravnopravnost.