Pejzaž društvenih medija. Ilustracija Natael Ginting, Canva Pro
Ovo je drugi deo dvodelnog intervjua sa Itanom Zakermanom. Prvi deo je ovde [1].
Godine 2014, Itan Zakerman je izazvao intenzivnu onlajn diskusiju svojim postom na blogu pod naslovom „Javno izvinjenje zbog zajebavanja ne dovodeći u pitanje pretpostavke [2].” U postu je razmišljao o svojoj ulozi u izmišljanju iskačućih reklama koje mnogi ne vole, koje se koriste za generisanje prihoda. Post je dobio različite odgovore, od šala američkih voditelja kasnonoćnih tok-šoua do pretnji smrću. Međutim, to je izazvalo značajne razgovore o negativnom uticaju internet oglašavanja i potrebi za alternativnim modelima.
Itan Zakerman (IZ): Dakle, dogodile su se tri stvari. Prvo što se dogodilo skoro odmah je da su ljudi pomislili da je to veoma smešno. U stvari, bilo je nekoliko voditelja kasnih emisija u SAD koji su to ismevali u svojim rutinama, mislim da su to bili Džimi Kimel, Konan O'Brajen, tako da je bilo veoma čudno videti ljude kako pričaju o meni u komedijskim rutinama. Druga stvar je bila vrlo predvidljiva; jer govorimo o internetu, što je bilo da sam dobio mnogo pretnji smrću. Treći je stigao veoma postepeno. Ljudi su počeli da pišu o pitanjima koja sam postavio „da li je reklamiranje prvobitni greh interneta?“ Sada vidite ljude poput Šošane Zubof [3] koji je napisao ovu briljantnu knjigu o nadzornom kapitalizmu, u suštini govoreći „da, i sve je ovo deo ekonomije koja je duboko nezdrava za nas i moramo da pronađemo alternativne modele.’ Mislim da je to što smo mogli da pričamo o ovome i pričamo o prošlosti o tome kako smo došli ovde bilo od velike pomoći. Za mene je to bilo smešno, zastrašujuće i neprijatno, ali na kraju mislim da je pomoglo da se razgovor usmeri u zdravom pravcu.
Itan Zakerman, kritičan za trenutno stanje nastojanja da se zaštiti privatnost na internetu, naglašava da inicijative poput Opšte uredbe EU o zaštiti podataka (GDPR [4]), koja reguliše kako privatne kompanije mogu da koriste, obrađuju i čuvaju lične podatke, nisu uspele da promene preovlađujući poslovni model. On naglašava potrebu za pozitivnom alternativom, zalažući se za stvaranje javnih medija za poboljšanje društvenih medija.
Džuke Karolina (JC): Trenutno, da li smatrate da ima dovoljno promena u javnoj sferi oko privatnosti, politike privatnosti i digitalnih prava?
IZ: Istina je da smo videli neke dobre pokušaje da se poveća privatnost na internetu, posebno u evropskom kontekstu, ali do sada nisu bili ni približno dovoljno uspešni. Mislim da je GDPR bila zaista sjajna namera, mislim da se kretala apsolutno u pravom smeru. Međutim, ne mislim da je bila ni izbliza dovoljno uspešna u udaljavanju ljudi od ovog postojećeg poslovnog modela odakle sam ja izašao, gde sam se na kraju osećao kao nije dovoljno samo reći „ne možete to da uradite“, već morate da pružite pozitivan model kako to možete i treba da uradite. I ono što mislim da većina evropskih propisa nalaže je „ne volimo američki model i želimo da to uradite drugačije“, ali nismo videli ni izbliza dovoljno inovacija u pogledu toga šta bi drugačiji model mogao da bude.
I to je zaista bio moj rad u poslednje tri-četiri godine, posebno dolaskom na UMass, sve sam uvereniji da su nam potrebni javni mediji, na isti način na koji javni mediji pomažu da obezbedimo kvalitetno izveštavanje vesti. Mislim da su nam potrebni javni mediji koji će nam pomoći da imamo mnogo bolje društvene medije.
Iako su namere važne, Itan Zakerman veruje da dobronamerni, ali pogrešni pristupi, poput onih ukorenjenih u kriptovaluti, nisu rešenje za budućnost društvenih medija. Umesto toga, Itan se zalaže za učenje od grupa fokusiranih na decentralizaciju i napore koje vodi zajednica, posebno one zasnovane u zajednicama u stvarnom svetu.
JC: Jedna od ključnih reči koje ste ranije spomenuli, dobra namera. Mnogo je dobrih namera na internetu. Na primer, Elon Musk nastoji da odbrani „slobodu govora“ po svaku cenu na Twitter-u. Kako javnost treba da pristupi ovim dobrim namerama?
IZ: Dobre namere su početak, zar ne? Dobro je što imamo mnogo ljudi koji razmišljaju kako bi budućnost interneta mogla da izgleda. I mislim da je Elon Musk dobar primer za ovo, mislim da je on iskreno mislio da može da učini Twitter boljim mestom, a donete su odluke sa kojima se on nije slagao i da je on učestvovao u upravljanju njim, sve bi moglo biti bolje. Mislim da je užasno, strašno pogrešio, ali mislim da skoro svi koji su uključeni u razmišljanje o budućnosti društvenih medija, mislim da skoro svi dolaze sa dobrim namerama. Samo mislim da mnogi ljudi greše.
Vidim mnogo ljudi koji žele da koriste modele iz sveta kriptovaluta, da bi „spasili društvene medije“ i nadam se da ćemo doći do tačke u kojoj smo shvatili da kriptovaluta stvara bar onoliko problema koliko rešava, ali svakako ti ljudi imaju dobre namere, samo mislim da ovom problemu pristupaju na pogrešan način. Zapravo mislim da ima još mnogo toga da se nauči od dve grupe: prve, od ljudi koji se bave decentralizacijom i od Fediverzuma; drugi je iz grupe ljudi koji su bili primorani da napuste postojeće platforme i morali su da kreiraju sopstvene prostore na društvenim mrežama.Mislim da su to neki od najzanimljivijih i najboljih ljudi za učenje. Mislim da se zaista svodi na to da dobre namere nisu dovoljne. Morate da pogledate primere ljudi koji pokušavaju da stvore zanimljive, nove načine izgradnje društvenih medija. Po mogućnosti od onih koji su utemeljeni u stvarnim, postojećim zajednicama u svetu.
JC: Danas sve više primećujemo da finansijski sektori postaju oprezni prema društvenim medijima, govoreći da su društveni mediji sada mrtvi. Šta mislite o tome?
IZ: Društveni mediji su neko vreme bili viđeni kao veoma obećavajući način da zaradite novac. To je način da kreirate sadržaj bez plaćanja za kreiranje sadržaja. U izvesnom smislu, to izgleda kao odlična pogodba. Ono što su ljudi shvatili je da to nije sjajna pogodba. Čim pozovete ljude da kreiraju sopstveni sadržaj, mogu se loše ponašati i mogu da rade gluposti. U suštini, postoji jeftiniji način da zaradite novac.
Ako je to pitanje, „Da li je ulaganje u društvene medije mrtvo?“ odgovor je da, možda. Ali, potreban nam je prostor za razgovore i mnogo posla koji trenutno radim je oko odnosa između javnih sfera i demokratije. Ne možete imati demokratiju ako nema načina da građani razgovaraju jedni sa drugima o tome šta misle o politici i društvu. Ako nemate javnu sferu, nema načina da ljudi odlučuju i glasaju. Mora postojati ta sposobnost da ljudi saznaju o kandidatima i odlučuju. To je nerazdvojivo.
Dakle, ako verujete da je javnost neophodna za demokratiju i verujete da su javne sfere ovih dana digitalne, ja se osećam prilično snažno u vezi toga. Morate da postavite pitanje „da li ste voljni da imate javnu sferu koja je onoliko dobra koliko smo platili, ili je to nešto u šta treba da investiramo?”
JC: Da li još uvek postoji svet u kome je građansko novinarstvo važno? U globalnom smislu.
IZ: Mislim da je građansko novinarstvo, na neki način, preuzelo mejnstrim novinarstvo. Jedna od stvari koje su bile tako interesantne je posmatranje Globalnih glasova već skoro 20 godina; veliki broj naših blogera su postali novinari, pisci, radijski producenti i tvorci priča, i mislim da sada postoji novi put u novinarstvo.
Tradicionalno mislim da je put za novinarstvo da radite za novine, naučite zanat na taj način i uđete. Ono što se sada dešava je da ljudi uče da pišu pišući na društvenim mrežama i blogovima i vrlo brzo su pozvani da rade kolone da podele svoje perspektive. I uglavnom, ovo je veoma pozitivno. To je značilo da imamo mnogo više ljudi čiji su glasovi zastupljeni u medijima. Mislim da se promenilo ko piše; dalo nam je mnogo širu publiku. Mislim da je jedna mana svega to što … dok smo svi bili blogeri, videli smo sebe kao nešto sasvim drugačije od mejnstrim medija, imali smo pravi osećaj solidarnosti, u ovom smo zajedno, mi smo protiv novinara, i mi stvaramo revoluciju. Imali smo svoju revoluciju veoma uspešno; sada smo deo mejnstrim medija. Mi pružamo ideje za priče, mnogi od nas postaju autori i kolumnisti, a čak i ako još nismo tamo, taj put je sada otvoren. Ono što mislim da treba da nastavimo da razmišljamo i nastavimo da radimo jeste da želimo da se pobrinemo da ovaj put ostane otvoren, a posebno da ostane otvoren za ljude koji možda nemaju drugi način da se njihov glas čuje.