Ilustracija Naoko Okamoto i Jazmín Troche za El Surtidor
Ovaj članak je napisao Maksimiliano Manzoni za paragvajsku publikaciju El Surtidor [1], i Globalni glasovi ponovo objavljuju delove prema sporazumu o deljenju medijskog sadržaja.
Američki agro-izvoznici ADM i Cargill kupuju soju od kompanija ili proizvođača povezanih sa najmanje sedam slučajeva kršenja ljudskih prava protiv domorodačkih zajednica i zajednica kampesina (farmera prim.prev.) u istočnom Paragvaju, navodi se u novom izveštaju organizacije za ljudska prava i životnu sredinu Globalni svedok (Global Witness).
Globalni svedok je uspeo da potvrdi da soja, koja je povezana sa slučajevima trovanja pesticidima, prisilnog raseljavanja starosedelaca, pa čak i smrti, na kraju bude pomešana u silosima agro-izvoznika, uglavnom ADM [2] i Cargill [3]. Ove kompanije zatim baržom prenose soju u svoje luke u Argentini i Urugvaju. Odatle se transportuje do konačnog odredišta: dve farme u Evropi, jedna za piliće u Engleskoj (2 Sisters (2 Sestre)) i druga za svinje u Danskoj (Danish Crown (Danska kruna)). Obe isporučuju svoje meso za više od 26 evropskih brendova i supermarketa, uključujući Carrefour, KFC, i McDonald’s.
Posao trovanja i iseljavanja zajednica radi prodaje soje u Evropu
ADM, na primer, kupuje soju od jedne kompanije optužene za nelegalno prskanje agrohemikalijama, rad bez ekoloških dozvola, i prosipanje pesticida u vodene tokove u oblasti Kolonija Jeruti u istočnom regionu Paragvaja. Godine 2011. Ruben Portiljo je umro [4] sa simptomima trovanja pesticidima, a još 22 osobe iz zajednice su završile u bolnici.
Komisija Ujedinjenih nacija za ljudska prava je 2019. presudila protiv paragvajske države. Komisija je zaključila da nije uspela da zaštiti pravo na život Portila, njegove porodice i cele Kolonije Jeruti i da nije primenio zakone koji regulišu upotrebu pesticida ili istražio smrt i trovanja. Bila je to prva presuda u svetu u slučaju u vezi sa agrohemikalijama. Kondor Agríkola, druga kompanija prijavljena u slučaju, takođe nastavlja da posluje u toj oblasti. Paragvaj je 2021. dobio još jedno mišljenje od UN-a za sličan slučaj zajednice Ava Guarani iz Kampo Agua'e [5], takođe u Kanindeju.
Pored Jerutija i Kampo Agua'ea, Globalni svedok je identifikovao još pet slučajeva u kojima, uz izveštaje o ilegalnoj upotrebi agrohemikalija, postoje sukobi oko zemljišta na kojem se sade soja koju prodaju agro-izvoznici.
Ka'a Poti, zajednica starosedelaca Ava Gvarani, pretrpela je dva prinudna iseljenja 2021. godine, pored toga što su im uništeni domovi i škola. Žena koja je bila u osmom mesecu trudnoće izgubila je bebu zbog nasilja nanetog tokom jednog od deložacija. Sve se ovo desilo uprkos tome što je zajednica imala pravo na svoju zemlju i sudsku presudu u njihovu korist. Zajednica je postala poznata po tome što je osam meseci živela na ulicama Asunsiona pre nego što se vratila na svoju zemlju u junu 2022. MMeđutim, tenzije sa uzgajivačima soje su se nastavile. U avgustu su članovi zajednice izvršili raciju na jednoj od farmi koja se nalazi na zemlji za koju tvrde da je njihova. Navodno su pretili, tukli i napali stanare. Sedamnaest članova [6] zajednice je uhapšeno u vezi sa incidentom.
Usred istorijskih, pravosudnih i političkih sukoba, i Cargill i ADM kupuju soju od proizvođača koji posluju na zemljištu na koje polaže pravo zajednica Ka'a Poti.
Neprovidno poslovanje
Globalni svedok je uspeo da potvrdi da paragvajsku soju od ADM-a i Cargill-a kupuju u Evropi najmanje dve najveće farme na kontinentu: 2 Sisters (2 Sestre), engleska kompanija za uzgoj pilića; i Danish Crown (Danska kruna), danska kompanija za uzgoj svinja. Organizacija je potvrdila da snabdevaju najmanje 26 brendova, supermarketa i trgovaca u Evropi, uključujući KFC, Lidl, Carrefour, Marks and Spencer, i McDonald's.
Lanac snabdevanja sojom je složen. „To je u velikoj meri neprovidna industrija“, primećuje Globalni svedok u svom izveštaju. Organizacija je pokušala da kontaktira sve kompanije uključene u izveštaj pre njegovog objavljivanja, od proizvođača soje u Paragvaju do kupaca u Evropi. Većina njih nije htela da odgovori. Od onih koji su to uradili, niko – osim ADM-a – nije odbacio nalaze.
Neprovidnost u samom lancu snabdevanja onemogućava da se uđe u trag da li se soja posađena u Jerutiju na kraju koristi posebno za piliće i svinje Danish Crown-a ili 2 Sisters koje snabdevaju mesom, na primer, Mekdonalds. Ali to je ista neprovidnost koja sve kompanije u lancu snabdevanja stavlja u opasnost da budu saučesnici.
„Ako je tako, sve kompanije pomenute u ovom izveštaju bile bi direktno povezane sa kršenjima ljudskih prava koja utiču na starosedeoce i zajednice kampesina u Paragvaju“, navodi se u izveštaju. Oni bi prekršili međunarodne standarde poslovanja — kao što su Vodeći principi o kompanijama i ljudskim pravima Ujedinjenih nacija (2011) i smernice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o korporativnoj odgovornosti u razvoju i dužnoj pažnji — tj., oni su takođe odgovorni za sprečavanje i postupanje u vezi sa kršenjem ljudskih prava koje vrše njihovi pružaoci usluga. Oni bi takođe prekršili princip slobodnog, prethodnog i informisanog pristanka, što je fundamentalni aspekt Deklaracije Ujedinjenih nacija o pravima starosedelačkog naroda (2007), koju Paragvaj primenjuje u svom zakonodavstvu od 2018. godine [7].
Sama sumnja da bi soja iz Ierutija ili Ka'a Potija mogla da bude povezana sa evropskim mesom već pokazuje neuspeh procesa „samoregulisane odgovornosti” evropskih kompanija. „Svojim nemarom, evropske korporacije su, zajedno sa trgovcima, takođe godinama doprinosile kršenju prava poput onih koje smo dokumentovali u Paragvaju“, primećuju istraživači.
Konsultovan od strane Globalog svedoka u vezi sa nalazima istrage, Markos Orelana, izvestilac UN-a za toksične supstance i ljudska prava, upozorio je da je zbog proizvođača koji se ne pridržavaju zakona, Paragvaj „u opasnosti da bude izolovan od međunarodnog tržišta, s obzirom na rastući trend da se osigura da su lanci snabdevanja u skladu sa zaštitnim okvirima zaštite životne sredine i ljudskih prava.”
Pročitajte ceo članak na španskom na El Surtidor-u. [1]