Pre godinu dana, Netflix i Unesko objavili su poziv za podnošenje prijava za takmičenje iz afričkih narodnih priča. To je bila životna prilika za afričke filmske stvaraoce i pripovedače u usponu da stvore i prikažu svoje reinterpretirane narodne priče svetu, na svojim jezicima. Poslato je preko 2.000 prijava iz 13 afričkih zemalja. Odabrano je samo šest. Svakom od šest pripovedača obezbeđeni su resursi, uključujući budžet od 100.000 dolara i mentorstvo sa poznatim filmskim stvaraocima za produciranje kratkih filmova pod naslovom „Afričke Narodne Priče, Renterpretirane“.
Od 29. marta, filmovi „Enmity Djinn“ Mohameda Ečkoune iz Mauritanije; „Katope“ Volta Mzengija Korija iz Tanzanije; „Zabin Halima“ (Halimin izbor) Korede Aziz iz Nigerije; „Anyango and the Ogre“ (Anjango i čudovište) Voline Ogutu iz Kenije; „Katera of the Punishment Island“ (Katera sa ostrva kazne) Lukmana Alija iz Ugande; i „MaMlambo“ Gkobise Jako iz Južne Afrike će se premijerno prikazivati na Netflix-u širom sveta.
Globalni Glasovi su razgovarali sa Femijem Odugbemijem, jednim od članova žirija i mentorom, u imejl intervjuu o njegovoj ulozi u ovom projektu, o radu sa njegovim mentijem Mohamedom Ečkounom iz Mauritanije u produkciji filma Enmity Djinn i o značaju ovog projekta za afričku filmsku industriju.
Šest odabranih filmova
Halima’s Choice (Halimin izbor): Smešten u Nigeriji, ovaj naučno-fantastični film ili fantazija pripovedan na jeziku hausa, bavi se Halimom – mladom devojkom iz zabačenog sela Fulani koja nehotice pobegne sa veštačkom inteligencijom kako bi utekla od ugovorenog braka. Dešava se u budućnosti i 99 odsto svetske populacije je otpremljeno u virtuelne svetove.
Anyango and the Ogre (Anjango i čudovište): Ispričana na kisvahiliju i engleskom jeziku, ova drama-fantazija je inspirisana narodnom pričom iz detinjstva i pripoveda o 13-godišnjem Otisu koji se bori da zaštiti svoju mlađu braću i sestre od čudovišta koje živi u njihovoj kući.
Katera of the Punishment Island (Katera sa ostrva kazne): Ovaj triler je ispričan na jeziku runjankole i engleskom, a radnja filma smeštena je na napušteno ostrvo gde se žena koja tuguje zbog gubitka bebe sveti moćnom čoveku koji ju je tamo stavio.
Katope: Drama-fantazija ispričana na jezicima kisvahili i cigogo o malom detetu magičnog porekla koje kreće na put da pomogne da se okonča suša koja razara zajednicu – čak i ako to znači da rizikuje sopstveni život.
Enmity Djinn: Nazvan po glavnom liku Enmity Djinn, koji se nađe u nepoznatom gradu suočen sa poznatim neprijateljem tri generacije nakon što je poslednji put prizvan, ovaj film je u žanru fantazije/drame. Priča se na hasanijskom arapskom i francuskom jeziku.
MaMlambo: Drama ispričana na jeziku isišosa o mističnom rečnom biću MaMlambo, koje bdi nad svetim vodama sa odbačenim telima.
Intervju sa Femijem Odugbemijem
Odugbemi je pisac, režiser dokumentarnih filmova, televizijski producent i osnivač/izvršni producent Zuri24 Media, kompanije za kreiranje sadržaja u Lagosu, Nigerija.
Globalni Glasovi (GG): Kako je bilo biti deo ovog projekta od trenutka kada su vas pitali da budete član žirija i mentor do sada, samo nekoliko dana pre globalne premijere?
Femi Odugbemi (FO): Bio sam veoma uzbuđen što sam pozvan da podržim ovu inicijativu jer sam odmah prepoznao njen uticaj i mogućnosti da transformiše narativ afričke kinematografije, da unese autentičnost u njene slike, da sačuva heroje i priče o nasleđu i da podstakne mlade pripovedače u usponu da reinterpretiraju prošlost u koliziji sa budućnošću Afrike. Bilo je to prilično uzbudljivo putovanje, da se vidi proces interpretacije i da se vidi kako je taj proces osnažio ove talentovane pripovedače iz različitih delova našeg kontinenta. Netflix i Unesko u dogledno vreme grade kanal globalne pažnje za afričke priče. Pripovedanje i narodne priče su istinske afričke supermoći.
Danas živimo u zlatnom dobu pripovedanja gde postoji otvorenost za nijanse naše istorije, naših kulturnih iskustava, našeg pogleda na svet i onoga što čini afričku priču nasuprot priče iz Afrike. Nadam se da će ovi filmovi u budućnosti podstaći dublje razgovore, posebno među mladima, o kulturnom identitetu i narativnoj autentičnosti u načinu na koji se Afrika predstavlja.
GG: Kao član žirija koji je morao da bira sa liste od preko 2.000 kandidata, šta ste tražili i koja je to jedna nit koja se provlači kroz šest narodnih priča koje su ušle u uži izbor?
FO: Kao članovi žirija/mentori, zapravo smo morali da pregledamo samo – preko veoma konkurentnog foruma – finalni/uži izbor od 12 filmova. To ukazuje na visok kvalitet ideja koje su preživele početni rez. Naš zadatak je bio da izaberemo 6 do 7 projekata od predloženih, procenjujući ih na osnovu njihove kinematografske snage i dimenzionalnosti priče i njene premise. Kapacitet i potencijal filmskog stvaraoca takođe su bili od vitalnog značaja za selekciju, jer je ova inicijativa predstavljala i važnu priliku za izgradnju jakih brendova filmskih stvaralaca na globalnoj platformi koju Netflix predstavlja.
Srećom, verujem da svaki od konačno odabranih filmskih stvaralaca ima ono što ja zovem „Faktor Iks“: onu kombinaciju strasti, talenta i ambicije neophodnu da se na najbolji način iskoristi tako jedinstven izazov koji definiše karijeru.
„Faktor Iks“ je takođe značio da njihova priča ima pravu dubinu i kreativne mogućnosti u svojoj premisi da proizvede univerzalno shvaćen i cenjen film. Mislim da kvalitet snimljenih filmova dokazuje da je naš žiri zaista napravio najbolji izbor. Veoma su uzbudljivi i zanimljivi, a biće i veoma zabavni za publiku.
GG: Bili ste mentor Mohamedu Ečkouni iz Mauritanije u produkciji filma „Enmity Djinn“. Pričajte nam o tom iskustvu. Kako vam je bilo obojici?
FO: Uzbuđen sam zbog Mohameda Ečkoune jer je on klasičan profil talentovanog, ambicioznog, vrednog mladog filmskog stvaraoca kakvog je Netflix/Unesko projekat „Narodne Priče, Reinterpretirane“ trebalo da osnaži. Njegov film „Enmity Djinn“ je vizuelno privlačno, višeslojno i zabavno filmsko iskustvo.
Stvorio je provokativni narativ o kulturnom sujeverju, magičnoj stvarnosti i modernosti koji je srdačan i napet. Moj zadatak je zapravo bio da budem neko ko će da sluša i pruži smernice tamo gde je to potrebno.
Uradio je neverovatno mnogo posla uz važnu tehničku podršku izvršnog producenta Stivena Markovica i Netflix tima. Mohamed se suočio sa velikim problemima u pogledu iskustva ekipe/opreme dostupne u Mauritaniji. I surovo pustinjsko vreme takođe je bilo veliki izazov. Ali bio je odlučan da na najbolji način iskoristi ovu priliku i rezultat je zaista pravo uživanje. Zaslužio je svaki kompliment koji će dobiti za svoj prelepi film.
GG: Na koji način je učešće u ovom projektu doprinelo vašem rastu i stručnosti kao reditelja dokumentarnih filmova i pripovedača?
FO: Svaka mentorska prilika je naravno i prilika za učenje. Sama činjenica da ovi mladi filmski stvaraoci dolaze iz tako različitih zemalja i sredina širom kontinenta obogatila je moje razumevanje raspoloživih kapaciteta za podršku kinematografiji u Africi. Takođe sam naučio kroz ove narodne priče da su priče o nasleđu kontinenta onoliko različite koliko su i istovetne. Previše zaboravljenih heroja.
Zaista ogromna riznica priča leži neispričana. Dakle, ako sam nešto naučio, to je da kopam kroz ove tradicionalne rupe u narativu i pronađem dragulje pomoću kojih možemo definisati i očarati globalnu publiku. Naravno, kao neko ko se duboko interesuje za dokumentarnu kinematografiju, oduševljen sam što će ove priče nužno produbiti naše istraživanje i bavljenje istorijom i istorijskim ličnostima. A to će podstaći više projekata u većem obimu kako bi se pronašla veza u kojoj se prošlost sudara sa našom sadašnjošću kako bi se definisala naša budućnost.
To je nešto što mislim da kao afrički filmski stvaraoci moramo stalno da prihvatamo kao objektivan pristup tome kako predstavljamo naše priče svetu. To naglašava vitalni značaj autentičnosti i predstavljanja i da moramo da iskoristimo mogućnosti partnerske tehnologije kako bismo osnažili i pokrenuli afričku priču.
GG: Možete li da prokomentarišete šta ovaj zajednički projekat Netflix-a i Uneska znači za afričku filmsku industriju?
FO: Netflix/Unesko projekat „Narodne Priče, Reinterpretirane“ naglašava vitalni značaj priča o nasleđu kao vitalnog alata za očuvanje sećanja, očuvanje kultura i jezika i jačanje multikulturalizma kao globalne potrebe i dobra. Ovo je važno zato što najveće obrazovanje koje neko može da dobije jeste putovanje u nepoznate svetove istorije kako bismo mogli da razvijemo poštovanje i razumevanje neophodno za održavanje i očuvanje međusobnog poštovanja i mira u svetu.
Duboko verujem da je poštovanje kultura i identiteta različitih naroda sveta zaista najvitalnija diplomatija koja bi mogla da očuva mir. A kultura putuje i održava se kroz priče. Divno je što jedna globalna platforma kao što je Netflix stvara prostor za to razumevanje i stvara prostor u kojem priče o nasleđu Afrike mogu da putuju. To je znak da su naša istorija i naše priče validne, i možemo biti ponosni na ovu neverovatnu priliku da svoje priče iznesemo na globalnu razmenu sa puno samopouzdanja.