[1]Indija od 1 MW – jedna solarna termoelektrana u Abu Roadu, Radžastan, proizvodi struju za 25.000 ljudi. Izvor fotografije Flickr, autor Brahma Kumaris [1]. CC BY-NC 2.0 [2].
Intervjui u ovoj priči vođeni su telefonom, i-mejlom i lično tokom istraživačkog rada u februaru 2023. godine.
Zajednička nit između COVID-19, rusko-ukrajinskog rata [3], fluktuirajućeg tržišta fosilnih goriva, indijske deklaracije [4] o dostizanju neto nulte emisije do 2070. godine i njenog predsedavanja [5] na G20 je posvećenost ove zemlje borbi protiv klimatskih promena ubrzavanjem njene tranzicije ka čistoj energiji.
Ambiciozne obaveze?
Postizanje neutralnosti ugljenika [6] podrazumeva zaustavljanje emisije gasova staklene bašte u atmosferu. Ovo zahteva fer i pravičan prelazak sa ekonomije koja zavisi od fosilnih goriva na ekonomiju koju pokreće čista energija. Izveštaj pod nazivom „Dovođenje Indije do neto nule [7]“ procenjuje da će Indiji biti potrebno oko 10,1 biliona dolara da bi ispunila svoj cilj do 2070. godine.
„Svakako je izazov za zemlju da ispuni svoje ekonomske ciljeve, proširi pouzdan i pristupačan pristup energiji za svoje građane, a da ostane na kursu za dostizanje ambicioznih klimatskih ciljeva“, rekao je Hardžit Sing, šef globalne političke strategije u Climate Action Network International [8].
Sing upozorava da je tokom procesa tranzicije ključno osigurati da siromašni ne budu izostavljeni i da budu uključeni kao suštinska komponenta zelene budućnosti i održivog razvoja zemlje.
Indija se obavezala da će do 2030. godine proizvoditi 50 odsto svoje električne energije [9] iz obnovljivih izvora energije, smanjiti kumulativne emisije za milijardu tona i umanjiti intenzitet emisije svog BDP-a za 45 odsto.
Uprkos identifikovanju obnovljive energije [10] kao jednog od sedam primarnih prioriteta, godišnji budžet za kalendarsku godinu 2023–2024. izdvojio [11] je samo 102,2 miliona INR (124 miliona USD) za Ministarstvo za nove i obnovljive izvore energije (MNRE), što iznosi samo 2,2 odsto ukupnog budžeta od 45 triliona INR (545 milijardi USD), iako je 48 odsto veći od budžeta za 2022. godinu.
Ipak, uveo je niz izvanrednih inicijativa [12] u zelenom razvoju, koncentrišući se na skladištenje energije, zeleni vodonik, ukidanje uvoznih dažbina na kapitalna dobra i mašineriju neophodnu za proizvodnju ćelija litijumskih baterija za električna vozila, finansiranje jaza u održivosti (VGF) za projekte skladištenja energije baterija [13] kapaciteta 4 gigavat sata (GWh), i izgradnju međudržavnog prenosnog sistema za transport i integraciju 13 GW obnovljive energije iz himalajskog regiona Ladak [14] u mrežu, između ostalih inicijativa.
Balansiranje energetske bezbednosti sa zelenim rastom
Instalirani kapacitet zelene energije Indije dostigao je 174,53 GW [15] u februaru 2023. godine, što čini 42,5 odsto njenog ukupnog kapaciteta proizvodnje električne energije od 410 MW. Portfolio [16] obnovljive energije u zemlji trenutno uključuje 63,30 GW solarne energije, 46,85 GW velike hidroenergije, 41,93 GW energije vetra, 10,73 GW bioenergije, 4,94 GW male hidroenergije i 6,78 GW nuklearne energije. Ovi brojevi stavljaju Indiju na četvrto mesto u svetu [17] po instaliranim kapacitetima obnovljive energije.
Istovremeno, Indija je pre jedne decenije bila rangirana [18] kao treći najveći emiter na svetu, posle Sjedinjenih Država i Kine. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), potražnja za energijom u ovoj zemlji biće najveća na globalnom nivou [19] tokom decenije 2020-tih, uz godišnje povećanje od preko 3 procenta. Izveštaj predviđa da će Indija imati najveću populaciju na svetu do 2025. godine, što će podsticati ogromnu potražnju za energijom, uporedo sa sve većom urbanizacijom i industrijalizacijom.
Da bi se to postiglo, očekuje se da će Indija imati 275 GW [19] energetskih kapaciteta baziranih na uglju do 2030. godine, što je povećanje od 35 GW u odnosu na 2021. godinu. Prema ovom izveštaju, primarni izazov Indije je da zadovolji rastuću potražnju za električnom energijom pomoću obnovljivih izvora i smanji upotrebu uglja, koji sada čini više od polovine snabdevanja električnom energijom u toj zemlji.
Ovaj izazov balansiranja energetske bezbednosti sa zelenim rastom bila je ključna tema na nedavnom sastanku Radne grupe za energetske tranzicije (ETWG) u okviru G20 u Bengaluruu. Tokom sastanka, Sindikalni ministar za energetiku i novu i obnovljivu energiju, R.K. Sing, pomenuo [20] je da energetska sigurnost ima prednost nad prelaskom na čistu energiju.
Sing je naveo da se od onih koji nemaju pristup energiji ne može očekivati da daju prioritet životnoj sredini u odnosu na svoje trenutne potrebe, kao što je korišćenje šumskog drveta kao goriva za kuvanje. Kao rezultat toga, na sastanku je postignut konsenzus da će fosilna goriva nastaviti da se koriste u većini zemalja u narednih 15 do 20 godina, uporedo sa naporima da se poveća upotreba obnovljive energije.
Obećanja i izazovi solarne tehnologije
Solarna fotonaponska (PV) tehnologija igra ključnu ulogu u širenju obnovljive energije u Indiji, a istovremeno smanjuje oslanjanje zemlje na ugalj. Sa oko 300 vedrih i sunčanih dana godišnje, Indija dobija oko 5 kvadriliona kilovat-sati [21] (kWh) solarne energije godišnje, što premašuje ukupne rezerve energije iz fosilnih goriva u zemlji ako se koristi godinu dana, prema stručnjacima.
Solarna energija [22] se može direktno pretvoriti u električnu pomoću fotonaponskih (PV) ćelija. Ova električna energija se može povezati sa konvencionalnom mrežom kako bi se nadomestila upotreba energije na ugalj, ili se može koristiti van mreže skladištenjem u bateriji i pokretanjem invertera za napajanje raznih uređaja kao što su ulična rasveta, pumpe za vodu, solarne lampe, hladnjače i drugi kućni i industrijski aparati.
U Indiji postoje veliki solarni projekti na mreži koji se nazivaju solarni parkovi, a najveći se nalaze u Badli, Pavagadi, Kurnolu i Revi, istakao je kongresmen Gaurav Pandi u jednom tvitu:
1) 2245 MW Bhadla in Rajasthan is world's largest Solar Park
2) 2050 MW Pavagada in Karnataka is world's 2nd largest Solar Park
3) 1000 MW Kurnool Ultra in Andhra is world's 7th largest Solar Park
4) 750 MW Rewa Ultra in MP is world's 12th largest Solar Park #असत्याग्रही_मोदी [23] https://t.co/2BVKsNpSTK [24]
— Gaurav Pandhi (@GauravPandhi) July 11, 2020 [25]
1) 2245 MW Badla u Radžastanu je najveći solarni park na svetu
2) 2050 MW Pavagada u Karnataki je drugi najveći solarni park na svetu
3) 1000 MW Kurnol Ultra u Andri je 7. najveći solarni park na svetu
4) 750 MW Reva Ultra u MP je 12. najveći solarni park na svetu
MNRE je odobrilo [26] 61 park sa predloženim kapacitetom od 40 GW, a većina njih je trenutno u razvoju. Od toga je 10 GW već pušteno u rad. Ministarstvo je saopštilo [27] da je jedan od najvećih izazova u razvoju solarnih parkova obezbeđivanje neophodnog zemljišta.
Nacionalna solarna misija postavila je cilj [28] od 40 GW za instalaciju solarne energije na krovovima, ali do septembra 2022. godine u Indiji je instalirano [29] samo 10,4 GW.
„[Zemlja] mora posvetiti više pažnje krovnoj solarnoj mreži, koja je danas popularna širom sveta“, rekao je Santipada Gon Čouduri [30], akademik i predsednik Komiteta stručnjaka za energetiku (Vlada Indije). Međutim, on napominje da je sistem neto merenja [31], koji je neophodan za održivost solarnih krovova, dozvoljen samo u nekoliko država, kao što su Radžastan, Gudžarat i Karnataka. On sugeriše da je neophodna nacionalna politika da bi se odobrila solarna energija na krovovima, a da bi kompanije za distribuciju trebalo da naplaćuju jedinstvenu stopu. Čouduri je dodao da je finansiranje još jedna prepreka, jer nisu dostupne jednostavne opcije bankovnih kredita za solarnu energiju na krovovima.
Pored toga, pojavljuju se plutajuće solarne elektrane postavljanjem fotonaponskih panela na vodenim telima, kao što je najveća plutajuća solarna elektrana [32] na svetu od 600 MW čija izgradnja je u toku u Kandvi, Madja Pradeš. „Osim pronalaženja odgovarajućeg vodenog tela za izgradnju, visoki troškovi sistema za sidrenje koji podržavaju plutajuće panele u vodenom telu predstavljaju izazov“, rekao je Čouduri.
[33]Prva indijska plutajuća solarna elektrana snage 10 KW u Kalkuti. Izvor fotografije N.B. Institut za ruralnu tehnologiju (NBIRT). Koristi se uz dozvolu.
Sistemi za skladištenje solarne energije moraju da evoluiraju kako bi poboljšali energetsku sigurnost i održivost. Iako se olovno-kiselinska baterija tradicionalno koristi kao pouzdano sredstvo za skladištenje energije, ona predstavlja zdravstveni rizik zbog kontaminacije olovom [34]. Druga često korišćena litijum-jonska baterija je skuplja jer je cena njene esencijalne komponente, litijuma, značajno porasla [35].
Alternativni novinski sajt The Better India je tvitovao o jeftinim natrijum-jonskim baterijama i raspravljao o sve većoj kontroverzi oko rudarenja litijuma:
(1/2) An alternative to the usual Lithium-ion batteries, these could reduce India’s dependence on imports, and can also be used in commercial applications including toys, solar and wind energy installations, inverters, and more.#wingifyearth [36]https://t.co/OgvvanlQOu [37]
— The Better India (@thebetterindia) February 2, 2023 [38]
Alternativa uobičajenim litijum-jonskim baterijama, one bi mogle da smanje zavisnost Indije od uvoza, a mogu se koristiti i u komercijalnim aplikacijama uključujući igračke, instalacije za solarnu i energiju vetra, invertore i još mnogo toga.
Ovaj YouTube video [39] čiji je autor kanal o tehnologiji i održivosti EyeTech objašnjava karakteristike natrijum-jonskih baterija:
Iako se Indija trenutno oslanja na uvoz [40] potrebnih legura iz Argentine i Australije, otkriće [41] rezervi litijuma u dolini Džamua i Kašmira daje nadu za budućnost.