Ljudi pod zastavom duge na Maršu ponosa 2019. u Skoplju, Severna Makedonija. Foto: Globalni glasovi, CC BY 3.0.

Ovu priču je prvobitno objavio Meta.mk. Uređena verzija se ponovo objavljuje ovde u skladu sa ugovorom o podeli sadržaja između Globalnih glasova i Metamorfozis fondacije.

U Sloveniji je 31. januara 2023. godine u potpunosti stupila na snagu izmena Porodičnog zakonika, kojom je određeno da brak više nije samo zajednica muškarca i žene, već zajednica dve osobe, a istopolni parovi sada mogu usvojiti decu, Radio-televizija Slovenije je prenela.

Prema elaboratu slovenačkog Ministarstva za rad, supružnici ili životni partneri mogu zajednički usvojiti dete ili jedan od njih može usvojiti dete svog supružnika ili partnera.

Predstavnici vladajuće partije Levica i Ministarstva za rad, porodicu, socijalna pitanja i jednake mogućnosti, proglasili su 31. januar veoma posebnim danom, pozdravljajući promenu koju su pre 30 godina pokrenule organizacije civilnog društva (OCD).

„Od danas svi istopolni brakovi uživaju ista prava kao i svi ostali. Nema gubitnika, nego manjina koja je bila potlačena kroz istoriju sada je pobednik. Mislim da smo kao država napravili veliki iskorak“, rekao je slovenački ministar rada i koordinator Levice, Luka Mesec, prenela je slovenačka služba televizije N1.

Ovaj značajan iskorak u Sloveniji pozdravljen je saopštenjem nevladine organizacije Legebitra.

„Ove promene će doneti mnogo koristi i LGBT zajednici i slovenačkom društvu. Amandman će istopolnim parovima pružiti pravnu zaštitu i omogućiti im da ostvaruju ista prava i obaveze koje su bile privilegija samo heteroseksualnim parovima, od kojih je jedno i usvajanje dece“, naveo je Sebastijan Sitar iz Legebitre.

Tatjana Greif, narodna poslanica iz Levice, rekla je da je amandmanom eliminisana višedecenijska diskriminacija i da, prema njenim rečima, ima još da se radi van zakonskih okvira kako bi se postigla puna ravnopravnost u društvu, kao i da se čuvaju i čuvaju ove teško osvojena zakonska prava. Ona je ipak naglasila da je ovo velika prekretnica za zemlju. Ona je na zajedničkoj konferenciji za novinare predstavnika vlasti i civilnog društva 31. januara rekla:

25. maja 1997 sem v imenu društva Škuc na vlado vložila pobudo za spremembo zakonske zveze in pravno ureditev statusa istospolnih parov. Takrat si nisem predstavljala, da bo to trajalo vse do leta 2023, se pravi 26 let.

[25. maja 1997.] u ime udruženja Skuc, podnela sam inicijativu Vladi za izmenu braka i legalizaciju statusa istopolnih parova. Tada nisam zamišljala da će ta inicijativa čekati do 2023. godine, 26 godina.

Slovenačka ministarka spoljnih poslova, Tanja Fajon, tvitovala je da je Slovenija postala prva zemlja u istočnoj Evropi i na Balkanu koja je omogućila jednaka prava na istopolne brakove kao i heteroseksualne osobe. Za nju je 31. januar 2023. značajan dan za jednakost, različitost i inkluziju.

„Samo priznavanjem svih pojedinaca, bez obzira na njihove lične prilike, možemo napredovati kao demokratsko društvo. Drago mi je što je Slovenija napravila prvi korak u tom pravcu izjednačavanjem prava svih pojedinaca koji ulaze u brak“, napisala je Fajon na Tviteru.

Danas je važan dan. #Slovenija je prva zemlja u istočnoj Evropi i na Balkanu koja je istopolnim brakovima omogućila ista prava kao i heteroseksualnim brakovima. Time se Slovenija pridružila najprogresivnijim & najotvorenijim demokratijama na svetu.

Danas je važan dan. #Slovenija je prva zemlja u istočnoj Evropi i na Balkanu koja je istopolnim brakovima omogućila ista prava kao i heteroseksualnim brakovima. Time se Slovenija pridružila najprogresivnijim & najotvorenijim demokratijama na svetu. pic.twitter.com/DLQu2A256F

— Slovenia u SAD (@SLOinUSA) 31.01.2023

Izmenjenim Porodičnim zakonikom određen je i način pretvaranja sadašnjih partnerskih odnosa u brak. Prema zakonu, partnestvo će se transformisati u brak u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona ako se partneri obrate matičaru sa zahtevom za takvu promenu.

Borba za jednaka bračna prava u Sloveniji trajala je decenijama. Njeni protivnici organizovali su dva referenduma koji su sprečili amandman da se LGBTK+ prava uvrste u Porodični zakonik. Prvi referendum 2012. imao je izlaznost od samo 30,1 odsto, uz 55 odsto „ne“, dok je drugi referendum 2015. imao izlaznost od 36 odsto, a protiv je glasalo 64 odsto učesnika. Međutim, novi takav referendum je malo verovatan, kako je Barbara Rajgelj, profesor prava na Univerzitetu u Ljubljani, objasnila za DW:

To je zbog članka 90 slovenskog ustava koji jasno kaže da ne može biti referenduma o aktima kojima se otklanja nešto neustavno u oblasti ljudskih prava i osnovnih sloboda ili neka druga neustavnost. A to je ovdje slučaj.