Ukrainski marš slobode u Berlinu. Foto Globalni glasovi

24. februara 2024. obeležava se 365. dan ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, nakon prethodne 2014. godine. Otprilike tog datuma, nekoliko grupa Rusa koji žive u inostranstvu okupilo se i javno demonstriralo da izrazi svoju punu podršku Ukrajini i svoje odbijanje Putinove imperijalističke i autoritarne ideologije.

Kada je Moskva anektirala delove istočne Ukrajine i Krima 2014. godine, bilo je malo protesta u Rusiji i među Rusima koji žive u inostranstvu. Nakon invazije 2022, stvari su se značajno promenile Unutar Rusije, vlada želi da prikaže demonstraciju okupljanja jedinstva iza Putina: 23. februara autobusi su dovezli oko 100.000 ljudi na stadion Lužnjiki u Moskvi da učestvuju na masovnom političkom sastanku i u muzičkom šou u znak podrške onome što se još naziva „specijalna vojna operacija“ u Rusiji. Ipak, tokom 2022. godine bilo je samo 18 dana kada niko zapravo nije uhapšen zbog protesta protiv rata u Rusiji.

Glavna razlika se, međutim, može videti u inostranstvu. Nekoliko opozicionih organizacija, zajedno sa grupama pojedinaca, pozvali su na javnu akciju da se ujedine i da se pridruže Ukrajincima i njihovim pristalicama oko datuma 24. februara.  Ovo uključuje Fondaciju Slobodna Rusija, grupu sa sedištem u SAD koja deluje za demokratiju u Rusiji (Mi, Rusi, zahtevamo potpuno povlačenje ruskih trupa sa međunarodno priznate teritorije Ukrajine! Pokažimo svetu da Rusi javno osuđuju postupke ruske vlade. Gde god da ste, pridružite se antiratnom protestu u svom gradu 24. februara! Rusi protiv rata): 

Mi, Rusi, zahtevamo potpuno povlačenje ruskih trupa sa međunarodno priznate teritorije Ukrajine! Pokažimo svetu da Rusi javno osuđuju postupke ruske vlade. Gde god da ste, pridružite se antiratnom protestu u svom gradu 24. februara! pic.twitter.com/bjVTE4y7Yc

— Fondacija Slobodna Rusija 4freerussia.org (@4freerussia_org) 22. februar 2023

Mnogi drugi su takođe pokrenuli slične pozive. Na primer, ćerka ubijenog opozicionog lidera Borisa Njemcova, Žana Nemcova, objavila je da ide na protest u Lisabon i pozvala da se svaki Rus u inostranstvu pridruži Ukrajincima.

Завтра и в выходные по всему миру пройдут акции против российского вторжения в Украину. Я считаю, что надо выходить. Все формы солидарности с украинцами кроме массового уличного протеста невидимы 1/4 pic.twitter.com/23MzgCcV4Z

— Žana Nemctsova (@ZhannaNemtsova) 23. februar 2023

Sutra i tokom vikenda širom sveta održaće se protesti protiv ruske invazije na Ukrajinu. Mislim da bi trebalo da izađemo. Osim masovnih uličnih protesta, svi drugi oblici solidarnosti sa Ukrajincima ostaju nevidljivi 1/4

— Žana Nemcova (@ZhannaNemtsova) 23. februar 2023.

Fondacija za borbu protiv korupcije, takođe sa sedištem u SAD, a povezana sa Aleksejem Navaljnim, ključnim političkim protivnikom Putinovog lidera koji je trenutno zatvoren u Rusiji, pokrenula je sličan poziv (Rusi širom sveta organizuju antiratne skupove! Pronađite svoj grad na listi i pridružite se: ):

Rusi širom sveta organizuju antiratne skupove!

Pronađite svoj grad na listi i pridružite se: https://t.co/jLrBREv51m 1/2 pic.twitter.com/Jf7JixPksn

— Fondacija za borbu protiv korupcije (@ACF_int) 23. februar 2023.

Pozivi su se čuli i pretvorili u male i veće ulične događaje na preko 100 lokacija širom sveta, uključujući Berlin i Prag gde su Globalni glasovi otišli da posmatraju događaje.

Berlin: ujedinjeni od početka

Slika sa Facebook sranice događaja

U Berlinu je ukrajinski marš slobode okupio preko deset hiljada ljudi i završio se tradicionalno kod Brandenburške kapije, maršom ispred ruske ambasade koja se nalazi na aveniji Unter den Linden.

Udružili su se Ukrajinci, Nemci, kao i Rusi i ljudi drugih nacionalnosti i zajedno su marširali.

Evo bilborda na ruskom jeziku prikazanog na demonstracijama u Berlinu koji glasi: „Ruske majke: Srušite Putina!”

Fotografija Daria Dergacheva, koristi se uz dozvolu.

Prag: jedan stepen odvojenosti 

Prag je važan centar za tri zajednice koje su na različite načine pogođene ratom: Ukrajince, Ruse i Beloruse.

Ukrajinci su tradicionalno živeli u bivšoj Čehoslovačkoj kao jedna od priznatih manjina od osnivanja zemlje 1918. godine, gde su činili skoro 5 odsto ukupnog stanovništva na istoku. Nakon osnivanja Češke 1993. godine, Ukrajinci su se doselili uglavnom iz ekonomskih razloga. U 2021, ukrajinska zajednica, koja uključuje radnike, uglavnom u uslužnoj i građevinskoj industriji, ali i studente, medicinsko osoblje i bogate investitore, procenjena je na blizu 200.000 ljudi. Posle 24. februara 2022, mnogi Ukrajinci su dobili utočište u Češkoj – procenjuje se da ih sada u toj zemlji živi pola miliona.

Ruska migracija datira iz 1917. godine kada su podanici Ruske imperije koji su se protivili boljševičkoj revoluciji tražili utočište širom Evrope. U tadašnjoj Čehoslovačkoj vlada je pokrenula poseban program pod nazivom Ruská pomocná akce [Ruski program pomoći] koji je davao izbeglički status i podršku školama i univerzitetima na ruskom, ali i na ukrajinskom i beloruskom. Posle Prvog svetskog rata, a posebno nakon invazije armija Varšavskog pakta 1968 , broj sovjetskih vojnika i njihovih porodica – koji su bili mnogih nacionalnosti, uključujući Ruse, Ukrajince i Beloruse – stacioniranih u Čehoslovačkoj procenjen je na preko 110.000. Nova grupa Rusa počela je da migrira sredinom 1990-ih, uključujući poslovne ljude, studente, ali tokom godina i protivnike Putinovoj vladi. Danas u Češkoj živi oko 100.000 Rusa – neki sa češkim ili drugim državljanstvom.

Outdoor exhibition on Republic Square in Prague showcasing independent Russian support to Ukraine. Photo by Filip Noubel, used with permission.

Belorusi, prisutni od 1917. godine, takođe su počeli da se sele sredinom 1990-ih i danas predstavljaju mešovitu zajednicu IT stručnjaka, studenata, protivnika predsednika Lukašenka i bogatih investitora za koju se procenjuje da broji najmanje 4.000 ljudi i verovatno je mnogo veća u stvarnost.
Ponekad preklapajuća, ali uglavnom različita istorija te tri grupe u Češkoj verovatno je jedan od razloga zašto su 24. februara 2023. Ukrajinci i Rusi počeli odvojeno demonstracije.
Sa ruske strane, Ruski antiratni komitet sa sedištem u Pragu organizovao je izložbu u centru grada, na Trgu Republike, kako bi prikazao rad ruskih dobrovoljaca koji podržavaju Ukrajinu i Ukrajince. Ove inicijative obuhvataju prikupljanje sredstava i humanitarnu pomoć, besplatne časove češkog za ukrajinske izbeglice, podršku u pronalaženju posla u Češkoj, programe za decu.
Anton Litvin, ključna figura antiputinovskog pokreta među Rusima iz Praga, održao je uvodni govor pod belo-plavo-belom zastavom koja simbolizuje antiputinsku Rusiju pred gomilom od oko 100 ljudi, i pozvao nekoliko lidera zajednice da govore o svom radu i motivaciji
Neke od stalnih tema govora otkrile su zabrinutost mnogih Rusa koji žive u inostranstvu, protive se Putinu i podržavaju Ukrajinu: duboko osećanje krivice i stida što ste Rus ili govore ruski, moralna obaveza da više ne ćute, osećaj zahvalnost češkom društvu i vlastima, terapijski uticaj pružanja pomoći, i što je još važnije, potreba da se samodekolonizuje i da se izuzetno vodi računa o poštovanju ukrajinskih osećanja. Mnogi su takođe priznali svoju privilegiju u odnosu na one koji se protive njihovoj vladi u Rusiji, gde se svaka javna demonstracija antiputinovskog ili antiratnog osećanja odmah strogo kažnjava.
Belorusi, prisutni od 1917. godine, takođe su počeli da se sele sredinom 1990-ih i danas predstavljaju mešovitu zajednicu IT stručnjaka, studenata, protivnika predsednika Lukašenka i bogatih investitora za koju se procenjuje da broji najmanje 4.000 ljudi i verovatno je mnogo veća u stvarnost.

Ponekad preklapajuća, ali uglavnom različita istorija te tri grupe u Češkoj verovatno je jedan od razloga zašto su 24. februara 2023. Ukrajinci i Rusi počeli odvojeno demonstracije.

Sa ruske strane, Ruski antiratni komitet sa sedištem u Pragu organizovao je izložbu u centru grada, na Trgu Republike, kako bi prikazao rad ruskih dobrovoljaca koji podržavaju Ukrajinu i Ukrajince. Ove inicijative obuhvataju prikupljanje sredstava i humanitarnu pomoć, besplatne časove češkog za ukrajinske izbeglice, podršku u pronalaženju posla u Češkoj, programe za decu.

Izložba na otvorenom na Trgu Republike u Pragu koja pokazuje nezavisnu rusku podršku Ukrajini. Autor fotografije Filip Noubel, koristi se uz dozvolu.

Anton Litvin,ključna figura antiputinovskog pokreta među Rusima iz Praga, održao je uvodni govor pod belo-plavo-belom zastavom koja simbolizuje antiputinsku Rusiju pred gomilom od oko 100 ljudi, i pozvao nekoliko lidera zajednice da govore o svom radu i motivaciji

Neke od stalnih tema govora otkrile su zabrinutost mnogih Rusa koji žive u inostranstvu, protive se Putinu i podržavaju Ukrajinu: duboko osećanje krivice i stida što ste Rus ili govore ruski, moralna obaveza da više ne ćute, osećaj zahvalnost češkom društvu i vlastima, terapijski uticaj pružanja pomoći, i što je još važnije, potreba da se samodekolonizuje i da se izuzetno vodi računa o poštovanju ukrajinskih osećanja. Mnogi su takođe priznali svoju privilegiju u odnosu na one koji se protive njihovoj vladi u Rusiji, gde se svaka javna demonstracija antiputinovskog ili antiratnog osećanja odmah strogo kažnjava.

Nakon sastanka, Litvin je predložio da se individualno pridruži demonstracijama pod vodstvom Ukrajine na obližnjem Vaclavskom trgu. Takođe je zatražio od svih da uklone sve znake protesta na ruskom jeziku, uključujući belo-plavo-belu zastavu kako bi se poštovala ukrajinska osećanja. Zaista, mnogi Ukrajinci optužuju Ruse, uključujući današnje protivnike Putina, da su uglavnom ostali nemi nakon invazije 2014, i stoga proglašavaju bilo kakvo rusko prisustvo neprihvatljivim, uključujući i na sastancima podrške Ukrajini.

Belo-plavo-bela zastava je jedina zastava koju koriste antiputinovski Rusi na Trgu republike u Pragu. Autor fotografije Filip Noubel, koristi se uz dozvolu.

Na glavnim demonstracijama koje su Ukrajinci organizovali na Vaclavskom trgu, istaknute su i druge zastave, poput antilukašenčke belo-crveno-bele zastave.

Beloruska belo-crveno-bela zastava je simbol antilukašenkove opozicije i bila je široko prisutna na proukrajinskim demonstracijama na Vaclavskom trgu u Pragu. Autor fotografije Filip Noubel, koristi se uz dozvolu.

I mešavina ukrajinske i češke zastave takođe.

Fotografija Filipa Noubela, koristi se uz dozvolu.

Ovaj bilbord rezimira stav mnogih Čeha koji podržavaju Ukrajinu: on glasi „Kada padne i poslednji ukrajinski vojnik, Putin će doći po vas“.

Foto Filip Noubel, koristi se uz dozvolu.