Pogled iz vazduha na amazonsku šumu. U 2019. godini, bivši brazilski predsednik Žair Bolsonaro negirao je da je Amazon ugrožen i približavanje klimatske katastrofe direktno je sprečilo Brazil da uživa finansijsku pomoć namenjenu finansiranju intervencije u katastrofama i sprovođenju klimatske politike. Autor fotografije: Neil Palmer/CIAT. [1] (CC BY-NC-ND 2.0)
Termin „gaslighting“ — psihološka manipulacija osobom obično tokom dužeg vremenskog perioda koja uzrokuje da žrtva dovede u pitanje validnost sopstvenih misli, percepcije stvarnosti ili sećanja i obično dovodi do konfuzije, gubitka samopouzdanja i samopoštovanja — bila je reč godine za 2022. rečnika Merriam-Webster [2].
Kako je objasnio izdavač rečnika, za razliku od većine godina, razlog za odabir ovog termina ne ukazuje na jedan trenutak, već na sveprisutni [2] fenomen koji je mučio globalni politički pejzaž 2022. godine. Razlog [2] za povećanje od 1.740 odsto u pretraživanju reči „gaslighting“ na internet platformi rečnika tokom prošle godine? Političko trolovanje [3], duboke državne zavere [4] i lažne vesti [5].
Politički pejzaž 2022. godine je stoga neraskidivo [6] povezan sa fenomenom „političkog gaslightinga“, erozije [7] epistemičke autonomije i samopouzdanja opšte javnosti zarad jačanja određene političke agende.
Taktike [8] koje koriste gaslighting političari uključuju laganje [9], ad hominem napade [10] na kritičare, preuveličavanje [11] uspeha i dostignuća, poricanje [12] nezgodnih činjenica i optužbi, i okrivljavanje [13] drugih za neuspehe. Ovo je posebno opasno kada su u pitanju diskusije o javnoj politici [14], gde je cilj [15] da se usvoje i donesu najbolji mogući zakoni za građane jedne nacije. Južna Afrika, Sjedinjene Države i Brazil samo su neki primeri zemalja koji otkrivaju kako se gaslighting koristi u obrascima dijaloga političara.
Sedište ANC-a. Autor fotografije: Babak Fakhamzadeh. [16] (CC BY-NC 2.0)
Južna Afrika
Politički gaslighting u Južnoj Africi može se primetiti u vladajućoj partiji, govoru Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) [17] i angažovanju u političkoj debati oko njenog predloga Zakona o nacionalnom zdravstvenom osiguranju (NHI) [18]. Predlogu zakona, koji nastoji da obezbedi univerzalni pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, slično kao sistem NHS u Velikoj Britaniji, protive se [19] sve osim jedne opozicione stranke na osnovu toga što se zakon požuruje [20] i rizikuje se izazivanje potpunog kolapsa [19] ionako preopterećenog [21] zdravstvenog sistema u zemlji. Kao takav, on je dominirao [22] južnoafričkim vestima tokom prošle godine i poslednjih meseci.
Uprkos otporu opozicije, na koji se nadovezalo civilno društvo [23], predlog zakona, koji je trenutno na razmatranju u Narodnoj skupštini [24], vladajuća partija tretira kao svršenu stvar. Dok predlog još treba da prođe tri od četiri faze da bi postao zakon, Ministarstvo zdravlja je već otvorilo [25] 44 specijalističke pozicije za pilot ogranak NHI u novembru 2022. godine. Četiri dana kasnije, glavna opoziciona stranka, Demokratski savez (DA), objavila je svoju nameru da pokrene pravni postupak [26] u slučaju usvajanja predloga zakona o NHI, nazvanog „nezakonitim“.
Kritike od ukupno četiri opozicione stranke [19], u rasponu [27] od verskih do radikalnih socijalističkih opredeljenja, uključuju [23] to da predlog krši zakon o pravima, narušava autonomiju pokrajina i da je finansijski neizvodljiv. Međutim, ANC je odgovorio [28] na ovu konstruktivnu kritiku navodeći da njihovi kritičari „ne mare za ljude“, što je pokrenulo debatu o univerzalnoj zdravstvenoj zaštiti a ne o konkretnom predlogu zakona. Ovo je manipulacija [29] činjenicama. Više od toga, ovo je jasan napad ad hominem, koji se fokusira na karakter opozicije a ne na njen argument. Druga retorika [28] ANC-a uključuje to da se usvajanje zakona predstavlja kao proširenje uloge ANC-a u oslobađanju Južne Afrike od aparthejda, što je preuveličavanje dostignuća. U pokušaju da se izbegne odgovornost za kvalitet ovog dela zakonodavstva, dalje izjave [28] ANC-a jednostavno sugerišu da nijedan predlog zakona nije „100 odsto“.
Sjedinjene Američke Države
Ovo ponašanje nije svojstveno samo za Južnu Afriku. U stvari, politički pejzaž Sjedinjenih Država bio je tako duboko povezan sa političkim gaslightingom u periodu 2016-2020. godine da je skovan termin „Trampovski gaslighting [30]“, što se odnosi na tadašnjeg predsednika.
Ako se fokusiramo na uticaj Trampovog gaslightinga na politiku vezanu za COVID-19, bivši predsednik je redovno širio lažne narative – alat koji obično koriste [8] gaslighteri da navedu svoje žrtve da dovedu u pitanje svoj stav o stvarnosti. Konkretni primeri uključuju njegovu tvrdnju [31] da je pandemija bila prevara koju je sprovela Demokratska stranka u februaru 2020. godine, njegov navod [32] da su svi imali pristup testiranju tri meseca kasnije, njegovu izjavu [33] da će COVID-19 nestati u oktobru 2020. godine, i njegovu tvrdnju [34] da je broj smrtnih slučajeva bio preuveličan u januaru 2021. godine, insinuirajući da smrti nisu stvarne. Tramp je negirao [8] realnost pandemije, što je zapravo usporilo [35] američko zakonodavstvo i reagovanje na COVID-19.
Slično tome, Tramp je takođe kriv za upotrebu gaslighting tehnike preuveličavanja [11], posebno u pogledu toga koliko je uspešan [8] bio odgovor njegove administracije na pandemiju. Primer je njegova tvrdnja [36] da je Trampova administracija spasila dva miliona Amerikanaca od COVID-19. Uglavnom se pokazalo da je ovo netačno [36], s obzirom na to da je cifra zasnovana na laissez-faire modelu, bez ublažavanja. Opet, percepcije stvarnosti [8] su dovedene u pitanje, zapravo konsolidujući Trampovu moć na račun brze intervencije u pandemiji. U stvari, Lanset studija [37] je otkrila da se 40 odsto američkih smrtnih slučajeva od COVID-19 moglo sprečiti boljom javnom politikom.
Brazil
Još jedan primer ometanja javne politike kroz politički gaslighting može se naći u Južnoj Americi, konkretno u slučaju bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara [38]. Bolsonaro je nazvan „tropskim Trampom“ kao rezultat njegove upotrebe sličnih tehnika gaslightinga kao njegov američki kolega. Konkretni primeri gaslightinga koji ometa javnu politiku mogu se naći u Bolsonarovoj reakciji na požare u Amazonu 2019. godine [39]. Požari se povezuju sa ozbiljnim gubitkom šuma [39] u regionu – nazvanom „pluća planete [40]“ – i brojni strani lideri obećali su [41] podršku i angažovanje. Budući da je Bolsonaro jak nacionalista [42], on je kritikovao i odbio [43] napore susednog čileanskog predsednika Sebastijana Pinjere i francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Otišao je tako daleko da je izjavio [43] da su podaci o gubitku šuma lažni i na kraju je odbio [44] paket pomoći od 20 miliona dolara od G7. Ovde je poricanje [41] jednostavne činjenice da je Amazon ugrožen i da se približava klimatskoj katastrofi direktno sprečilo Brazil da uživa finansijsku pomoć namenjenu finansiranju intervencije u katastrofi i sprovođenju klimatske politike. S druge strane, Bolsonaro je kasnije ipak prihvatio [45] 12 miliona dolara pomoći od Britanije – znatno manju sumu.
Bolsonarov narativ se nije promenio tokom 2022. godine kada je gubitak šuma [46] u brazilskom Amazonu dostigao nove visoke rekorde: 4000 kvadratnih kilometara [46] raskrčeno je za šest meseci. Uprkos tome što je administracija ohrabrivala drvoseče, rančere i špekulante sa zemljištem, Ministarstvo životne sredine [46] je insistiralo da je bilo „izuzetno snažno“ u borbi protiv ekoloških zločina, što je jasno preuveličavanje dostignuća i indikator gaslightinga [8]. Drugi indikator gaslightinga u ovoj studiji slučaja je vladina upotreba strategije dezinformacija [47].
Kompanija Meta je izvestila [47] da je u aprilu 2022. godine uklonila 62 Fejsbuk i Instagram naloga i stranica odgovornih za objavljivanje lažnih informacija u vezi sa krčenjem šuma, od kojih su neke bile povezane sa pripadnicima brazilskih vojnih snaga. Ciljajući domaću publiku [46], kampanja dezinformacija je dovela do gaslighting efekta [48] na brazilsku javnost, otežavajući građanima da pozovu Bolsonarovu administraciju na odgovornost [49], i zapravo delujući kao prepreka osvešćenoj klimatskoj politici koja bi mogla sprečiti potpuno uništenje [50] prašume Amazona.
Ne samo da je politički gaslighting široko rasprostranjen, od Južne Afrike do SAD i Brazila, već može i da ometa važnu javnu politiku. Odbijanjem kritike i propuštanjem da se uključe u političku debatu, političari nemaju istinsku odgovornost prema široj javnosti. Argumenti ad hominem, dezinformacije i lažne informacije, manipulacija podacima, preuveličavanje dostignuća i jačanje ega potkopavaju [51] napore da se dovedu u pitanje odluke koje donose predstavnici vlasti. I tako, važna javna politika [51] se ili zanemaruje ili se požuruje kroz parlament u vidu loših zakona.