Pogled iz vazduha na amazonsku šumu. U 2019. godini, bivši brazilski predsednik Žair Bolsonaro negirao je da je Amazon ugrožen i približavanje klimatske katastrofe direktno je sprečilo Brazil da uživa finansijsku pomoć namenjenu finansiranju intervencije u katastrofama i sprovođenju klimatske politike. Autor fotografije: Neil Palmer/CIAT. (CC BY-NC-ND 2.0)

Termin „gaslighting“ — psihološka manipulacija osobom obično tokom dužeg vremenskog perioda koja uzrokuje da žrtva dovede u pitanje validnost sopstvenih misli, percepcije stvarnosti ili sećanja i obično dovodi do konfuzije, gubitka samopouzdanja i samopoštovanja — bila je reč godine za 2022. rečnika Merriam-Webster.

Kako je objasnio izdavač rečnika, za razliku od većine godina, razlog za odabir ovog termina ne ukazuje na jedan trenutak, već na sveprisutni fenomen koji je mučio globalni politički pejzaž 2022. godine. Razlog za povećanje od 1.740 odsto u pretraživanju reči „gaslighting“ na internet platformi rečnika tokom prošle godine? Političko trolovanje, duboke državne zavere i lažne vesti.

Politički pejzaž 2022. godine je stoga neraskidivo povezan sa fenomenom „političkog gaslightinga“, erozije epistemičke autonomije i samopouzdanja opšte javnosti zarad jačanja određene političke agende.

Taktike koje koriste gaslighting političari uključuju laganje, ad hominem napade na kritičare, preuveličavanje uspeha i dostignuća, poricanje nezgodnih činjenica i optužbi, i okrivljavanje drugih za neuspehe. Ovo je posebno opasno kada su u pitanju diskusije o javnoj politici, gde je cilj da se usvoje i donesu najbolji mogući zakoni za građane jedne nacije. Južna Afrika, Sjedinjene Države i Brazil samo su neki primeri zemalja koji otkrivaju kako se gaslighting koristi u obrascima dijaloga političara.

Sedište ANC-a. Autor fotografije: Babak Fakhamzadeh.  (CC BY-NC 2.0)

Južna Afrika

Politički gaslighting u Južnoj Africi može se primetiti u vladajućoj partiji, govoru Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) i angažovanju u političkoj debati oko njenog predloga Zakona o nacionalnom zdravstvenom osiguranju (NHI). Predlogu zakona, koji nastoji da obezbedi univerzalni pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, slično kao sistem NHS u Velikoj Britaniji, protive se sve osim jedne opozicione stranke na osnovu toga što se zakon požuruje i rizikuje se izazivanje potpunog kolapsa ionako preopterećenog zdravstvenog sistema u zemlji. Kao takav, on je dominirao južnoafričkim vestima tokom prošle godine i poslednjih meseci.

Uprkos otporu opozicije, na koji se nadovezalo civilno društvo, predlog zakona, koji je trenutno na razmatranju u Narodnoj skupštini, vladajuća partija tretira kao svršenu stvar. Dok predlog još treba da prođe tri od četiri faze da bi postao zakon, Ministarstvo zdravlja je već otvorilo 44 specijalističke pozicije za pilot ogranak NHI u novembru 2022. godine. Četiri dana kasnije, glavna opoziciona stranka, Demokratski savez (DA), objavila je svoju nameru da pokrene pravni postupak u slučaju usvajanja predloga zakona o NHI, nazvanog „nezakonitim“.

Kritike od ukupno četiri opozicione stranke, u rasponu od verskih do radikalnih socijalističkih opredeljenja, uključuju to da predlog krši zakon o pravima, narušava autonomiju pokrajina i da je finansijski neizvodljiv. Međutim, ANC je odgovorio na ovu konstruktivnu kritiku navodeći da njihovi kritičari „ne mare za ljude“, što je pokrenulo debatu o univerzalnoj zdravstvenoj zaštiti a ne o konkretnom predlogu zakona. Ovo je manipulacija činjenicama. Više od toga, ovo je jasan napad ad hominem, koji se fokusira na karakter opozicije a ne na njen argument. Druga retorika ANC-a uključuje to da se usvajanje zakona predstavlja kao proširenje uloge ANC-a u oslobađanju Južne Afrike od aparthejda, što je preuveličavanje dostignuća. U pokušaju da se izbegne odgovornost za kvalitet ovog dela zakonodavstva, dalje izjave ANC-a jednostavno sugerišu da nijedan predlog zakona nije „100 odsto“.

Sjedinjene Američke Države

Ovo ponašanje nije svojstveno samo za Južnu Afriku. U stvari, politički pejzaž Sjedinjenih Država bio je tako duboko povezan sa političkim gaslightingom u periodu 2016-2020. godine da je skovan termin „Trampovski gaslighting“, što se odnosi na tadašnjeg predsednika.

Ako se fokusiramo na uticaj Trampovog gaslightinga na politiku vezanu za COVID-19, bivši predsednik je redovno širio lažne narative – alat koji obično koriste gaslighteri da navedu svoje žrtve da dovedu u pitanje svoj stav o stvarnosti. Konkretni primeri uključuju njegovu tvrdnju da je pandemija bila prevara koju je sprovela Demokratska stranka u februaru 2020. godine, njegov navod da su svi imali pristup testiranju tri meseca kasnije, njegovu izjavu da će COVID-19 nestati u oktobru 2020. godine, i njegovu tvrdnju da je broj smrtnih slučajeva bio preuveličan u januaru 2021. godine, insinuirajući da smrti nisu stvarne. Tramp je negirao realnost pandemije, što je zapravo usporilo američko zakonodavstvo i reagovanje na COVID-19.

Slično tome, Tramp je takođe kriv za upotrebu gaslighting tehnike preuveličavanja, posebno u pogledu toga koliko je uspešan bio odgovor njegove administracije na pandemiju. Primer je njegova tvrdnja da je Trampova administracija spasila dva miliona Amerikanaca od COVID-19. Uglavnom se pokazalo da je ovo netačno, s obzirom na to da je cifra zasnovana na laissez-faire modelu, bez ublažavanja. Opet, percepcije stvarnosti su dovedene u pitanje, zapravo konsolidujući Trampovu moć na račun brze intervencije u pandemiji. U stvari, Lanset studija je otkrila da se 40 odsto američkih smrtnih slučajeva od COVID-19 moglo sprečiti boljom javnom politikom.

Brazil

Još jedan primer ometanja javne politike kroz politički gaslighting može se naći u Južnoj Americi, konkretno u slučaju bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara. Bolsonaro je nazvan „tropskim Trampom“ kao rezultat njegove upotrebe sličnih tehnika gaslightinga kao njegov američki kolega. Konkretni primeri gaslightinga koji ometa javnu politiku mogu se naći u Bolsonarovoj reakciji na požare u Amazonu 2019. godine. Požari se povezuju sa ozbiljnim gubitkom šuma u ​​regionu – nazvanom „pluća planete“ – i brojni strani lideri obećali su podršku i angažovanje. Budući da je Bolsonaro jak nacionalista, on je kritikovao i odbio napore susednog čileanskog predsednika Sebastijana Pinjere i francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Otišao je tako daleko da je izjavio da su podaci o gubitku šuma lažni i na kraju je odbio paket pomoći od 20 miliona dolara od G7. Ovde je poricanje jednostavne činjenice da je Amazon ugrožen i da se približava klimatskoj katastrofi direktno sprečilo Brazil da uživa finansijsku pomoć namenjenu finansiranju intervencije u katastrofi i sprovođenju klimatske politike. S druge strane, Bolsonaro je kasnije ipak prihvatio 12 miliona dolara pomoći od Britanije – znatno manju sumu.

Bolsonarov narativ se nije promenio tokom 2022. godine kada je gubitak šuma u brazilskom Amazonu dostigao nove visoke rekorde: 4000 kvadratnih kilometara raskrčeno je za šest meseci. Uprkos tome što je administracija ohrabrivala drvoseče, rančere i špekulante sa zemljištem, Ministarstvo životne sredine je insistiralo da je bilo „izuzetno snažno“ u borbi protiv ekoloških zločina, što je jasno preuveličavanje dostignuća i indikator gaslightinga. Drugi indikator gaslightinga u ovoj studiji slučaja je vladina upotreba strategije dezinformacija.

Kompanija Meta je izvestila da je u aprilu 2022. godine uklonila 62 Fejsbuk i Instagram naloga i stranica odgovornih za objavljivanje lažnih informacija u vezi sa krčenjem šuma, od kojih su neke bile povezane sa pripadnicima brazilskih vojnih snaga. Ciljajući domaću publiku, kampanja dezinformacija je dovela do gaslighting efekta na brazilsku javnost, otežavajući građanima da pozovu Bolsonarovu administraciju na odgovornost, i zapravo delujući kao prepreka osvešćenoj klimatskoj politici koja bi mogla sprečiti potpuno uništenje prašume Amazona.  

Ne samo da je politički gaslighting široko rasprostranjen, od Južne Afrike do SAD i Brazila, već može i da ometa važnu javnu politiku. Odbijanjem kritike i propuštanjem da se uključe u političku debatu, političari nemaju istinsku odgovornost prema široj javnosti. Argumenti ad hominem, dezinformacije i lažne informacije, manipulacija podacima, preuveličavanje dostignuća i jačanje ega potkopavaju napore da se dovedu u pitanje odluke koje donose predstavnici vlasti. I tako, važna javna politika se ili zanemaruje ili se požuruje kroz parlament u vidu loših zakona.