„Balkan je evropska Latinska Amerika na mnogo lepih načina“, kaže albanski pisac

Elvi Sideri je proveo četiri dana između plastičnih sedišta na madridskom aerodromu Barahas, čekajući da imigracioni agenti budu tako ljubazni da mu daju odgovor. Putovao je da bi usavršavao svoje jezičke veštine zahvaljujući stipendiji koju mu je dodelila Casa España u Tirani, Albanija. Više nije mogao ni da izbroji koliko je puta u mislima recitovao stihove pesnika Lopea de Vege, Gongore i Garsija Lorke. Već je usavršavao svoj španski, ne u učionici, već kroz ubeđivanje policije da ne nosi drogu i da ne planira da se nastani u Madridu; samo je želeo da upozna grad. Mogao je da se oseća kao Kihot 2000. godine, ali, da je tako, niko ne bi dovodio u pitanje njegov ulazak u Kraljevinu Španiju, koja je sada izgledala toliko drugačije od čuda koja je zamišljao. Jedini greh mu je bilo to što ima pasoš Albanije, zemlje iz koje su stizale samo katastrofalne vesti.

Čekanje je bilo predugo i odlučio je da se vrati. Njegovo strpljenje je dostiglo svoje granice. „Ako Španija ne želi da primi Elvija, ni Elvi ne želi da uđe u Španiju“, rekao je sebi, potvrđujući osobinu koja ga karakteriše do danas: govor o sebi u trećem licu. Okrenuo se, zatražio svoj pasoš i ukrcao se na sledeći let za Albaniju. Tom prilikom je i upoznao i nije upoznao Madrid.

Politički konteksti ometaju širenje albanske kulture u svetu. Međunarodna izolacija Albanije za vreme komunističkog režima Envera Hodže ^[1] (1944-1985) i aktuelna diplomatska blokada Kosova ^[2], zemlje koju je do danas priznalo 97 od 193 članice UN, doprinele su prikazivanju kulture koja se čak i u kontekstu Balkana smatra najzagonetnijom. Procenjuje se da ima pet do šest miliona ljudi koji se etnički identifikuju kao Albanci. Oni čine najveću etničku grupu na Kosovu (oko 93 odsto) i najveću etničku manjinu u Severnoj Makedoniji. Albanci takođe imaju značajno prisustvo u Crnoj Gori, Italiji i Grčkoj, kao i značajnu etničku dijasporu u Sjedinjenim Državama, Italiji i Severnoj Evropi.

Više od dvadeset godina nakon prvog pokušaja da poseti Španiju, Elvi Sideri je jedan od retkih prevodilaca i kulturnih posrednika između iberoameričkog i albanskog sveta. U stvari, on je veliki poznavalac romanskog kulturnog sveta, a posebno Španije, budući da je prevodilac sa španskog, italijanskog i portugalskog na albanski, a posvetio je dva romana Španiji: „Dva sveta“ (Dÿ bote, u originalu na albanskom) objavljen 2019. godine, i „Španiji s ljubavlju“ (A España con Amor) objavljen 2021. godine.

Razgovarali smo sa Elvijem Siderijem putem e-pošte. Tekst je uređen zbog dužine.

Globalni Glasovi: Kakva je bila vaša slika o Španiji nakon što ste doživeli tako neprijatnu situaciju na aerodromu u Madridu?

Fue muy impactante, ya que me di cuenta de que la España de mis sueños de juventud, la que había conocido leyendo a Lope de Vega, Góngora y García Lorca, era otra cosa. Pero, aunque fui consciente que la realidad era distinta, no sentí ningún resentimiento hacia España. Volví a los pocos años, en 2004, y después muchas otras veces, cada vez que podía. De hecho, después de dos décadas tomé esa experiencia como inspiración y la plasmé como autor en una parte de mi libro publicado en 2021, A España con amor, por más que el libro no sea autobiográfico.

Elvi Sideri (ES): Bilo je veoma šokantno, jer sam shvatio da je Španija iz mojih mladalačkih snova, ona koju sam upoznao čitajući Lopea de Vegu, Gongoru i Garsija Lorku, nešto drugo. Ali, iako sam bio svestan da je stvarnost drugačija, nisam osećao nikakvu ogorčenost prema Španiji. Vratio sam se nekoliko godina kasnije, 2004. godine, a onda još mnogo puta, kad god sam mogao. Zapravo, posle dve decenije, to iskustvo sam shvatio kao inspiraciju i prikazao sam ga kao autor u jednom delu svoje knjige objavljene 2021. godine, „A España con amor“ (Španiji s ljubavlju), iako knjiga nije autobiografska.

GG: Kako ste se nakon toga ponovo povezali sa hispanskim svetom?

Fui a América casi inmediatamente después de esta primera fea experiencia y fue muy oportuno porque en el Caribe pude reencontrar las raíces de mi amor por el mundo hispano, su cultura y su lengua. Fui a República Dominicana y al principio me sentí casi como en casa porque estaba lleno de turistas italianos, que son muy parecidos a nosotros, los albaneses. En mi país la cultura y la lengua italianas están muy presentes. Y después empecé a apreciar la forma relajada en que vivían los lugareños, el clima, la naturaleza, el mar azul y la música. Después en Cuba me sentí muy atraído por su orgullo, la cultura asombrosa que tienen y la arquitectura colonial de Santiago de Cuba y La Habana. Descubrí que, aunque España y América Latina tienen orígenes comunes, como la misma lengua y algunas tradiciones, el Caribe e Hispanoamérica son realidades lejanas, que difieren visiblemente de España y de Europa.

ES: Otišao sam u Latinsku Ameriku skoro odmah nakon ovog prvog ružnog iskustva i to je bilo zaista pravovremeno jer sam na Karibima mogao ponovo da otkrijem korene svoje ljubavi prema hispanskom svetu, njegovoj kulturi i njegovom jeziku. Otišao sam u Dominikansku Republiku i u početku sam se osećao skoro kao kod kuće jer je bilo puno italijanskih turista, koji su veoma slični nama Albancima. U mojoj zemlji italijanska kultura i jezik su veoma prisutni. A onda sam počeo da cenim opušten način života lokalnog stanovništva, klimu, prirodu, plavo more i muziku. Zatim, na Kubi, veoma me je privukao njihov ponos, neverovatna kultura koju imaju i kolonijalna arhitektura Santjaga de Kube i Havane. Otkrio sam da, iako Španija i Latinska Amerika imaju zajedničko poreklo, kao što su isti jezik i neke tradicije, Karibi i Latinska Amerika su udaljene stvarnosti, koje se vidljivo razlikuju od Španije i Evrope.

GG: Šta biste mogli da nam kažete o ovim kulturnim razlikama između Španije i Latinske Amerike iz vaše perspektive i iskustava?

España es casi un típico país de Europa Occidental: desarrollado, moderno, de mentalidad abierta, aunque mantiene sus raíces mediterráneas. América Latina ha heredado la mayor parte del legado cultural español, como su lengua y muchas tradiciones, pero también ese maravilloso Nuevo Mundo ha creado su propia conciencia, a partir de la mezcla de muchas culturas y etnias que emigraron a lo largo de los siglos y se fusionaron con el componente nativo y con personas de otros orígenes como África y Asia.

ES: Španija je gotovo tipična zapadnoevropska zemlja: razvijena, moderna, otvorenog uma, ali koja zadržava svoje mediteranske korene. Latinska Amerika je preuzela većinu španskog kulturnog nasleđa, kao što su jezik i mnoge tradicije, ali taj divni Novi svet je takođe stvorio sopstvenu svest, od mešavine mnogih kultura i etničkih grupa koje su se selile tokom vekova i spojile se sa izvornom komponentom i sa ljudima drugog porekla kao što su Afrika i Azija.

GG: U ovoj mešavini kultura u Latinskoj Americi, kako vidite, iz Albanije, izvornu komponentu koju pominjete i njenu interakciju sa drugim kulturama? Vidite li sličnosti između ove realnosti i vašeg balkanskog konteksta?

Las poblaciones indígenas conforman la parte más importante de la imagen que tenemos de América Latina, y en particular la que yo tengo como hispanófilo porque son el corazón mismo del continente americano. Pienso en la mezcla de etnias, lenguas, tradiciones y raíces que aportaron civilizaciones históricas y también en el aporte de culturas nativas: sin ellas América Latina no sería la misma.

La península balcánica también ha estado habitada por muchas naciones diferentes y la región siempre ha sido una encrucijada de civilizaciones, religiones e imperios. Soy muy consciente de que mi identidad albanesa fue forjada por la mezcla de estos pueblos y culturas a lo largo de los siglos.

ES: Starosedelačko stanovništvo čini najvažniji deo slike koju imamo o Latinskoj Americi, a posebno one koju ja imam kao hispanofil, jer ono predstavlja samo srce američkog kontinenta. Mislim na mešavinu etničkih grupa, jezika, tradicija i korena koje su doprinele istorijske civilizacije a takođe i na doprinos autohtonih kultura: bez njih Latinska Amerika ne bi bila ista.

Balkansko poluostrvo je takođe bilo naseljeno mnogim različitim nacijama i ovaj region je oduvek bio raskrsnica civilizacija, religija i imperija. Veoma sam svestan da je moj albanski identitet nastao mešanjem ovih naroda i kultura tokom vekova.

GG: Da li nalazite kulturne sličnosti između Balkana i Latinske Amerike?

Seguramente podemos encontrar muchas, sí. Aunque no me gusta hablar de aspectos negativos hay que mencionar que en estas dos regiones hay problemáticas comunes como falta de estabilidad, problemas económicos, crisis gubernamentales, dictaduras pasadas y sistemas democráticos híbridos. Afortunadamente también compartimos una actitud en la vida cotidiana de vivir con alegría, somos irascibles, despreciamos las dificultades que enfrentamos y hay un cierto disfrute de la lentitud en el día a día que nos permite apreciar los pequeños placeres que se nos presentan. Me gusta pensar que, en cierto modo, los Balcanes son la América Latina de Europa en muchos aspectos hermosos.

ES: Sigurno možemo naći mnoge, da. Iako ne volim da govorim o negativnim aspektima, treba napomenuti da u ova dva regiona postoje zajednički problemi kao što su nedostatak stabilnosti, ekonomski problemi, krize vlada, bivše diktature i hibridni demokratski sistemi. Srećom, delimo i svakodnevni stav da živimo sa radošću, brze smo ćudi, preziremo poteškoće sa kojima se suočavamo, a postoji i izvesno uživanje u sporosti svakodnevnog života koje nam omogućava da cenimo mala zadovoljstva koja imamo. Volim da mislim da je Balkan, na neki način, Latinska Amerika Evrope na mnogo lepih načina.

GG: Da li postoje albanske reči koje imaju jasan prevod na španski, ali ih je istovremeno teško prevesti na druge jezike jer nema ekvivalenata?

Creo que sí. Pienso en la muy típica palabra española “siesta” que puede traducirse fácilmente con la palabra albanesa “kotem”: una especie de siesta relajante, que también implica una tradición del lento disfrute de la vida que ambas culturas compartimos.

ES: Mislim da postoje. Mislim na veoma tipičnu špansku reč „siesta“ koja se lako može prevesti albanskom rečju „kotem“: neka vrsta opuštajuće dremke, što takođe podrazumeva tradiciju sporog uživanja u životu koju dele obe kulture.

GG: A ako biste morali da izaberete samo jednu špansku reč, koja bi to bila?

La que siempre me ha fascinado es “hermosa”, ya que es una de las primeras palabras que aprendí al leer el libro “La judía de Toledo” de Lion Feuchtwanger. Es un escritor judío alemán sobreviviente del Holocausto que en su novela describe el amor entre el rey Alfonso VIII y Raquel, una muchacha judía a quien llamaban la “Fermosa”. Para mí, España y el mundo y culturas hispánicas son simplemente hermosas.

ES: Jedna koja me je oduvek fascinirala je „hermosa“ (prekrasna), jer je to jedna od prvih reči koje sam naučio kada sam pročitao knjigu „Jevrejka iz Toleda“ Liona Fojhtvangera. On je nemački jevrejski pisac koji je preživeo holokaust i u svom romanu opisuje ljubav između kralja Alfonsa VIII i Rakel, jevrejske devojke koju su zvali „Fermosa“. Za mene su Španija i hispanski svet i kulture jednostavno prekrasni.

GG: Koje španske i latinoameričke autore najviše volite ili uživate da prevodite?

Me encanta hacer traducciones especialmente de poetas, ya sea de España o de América Latina, y debo señalar que mi primera traducción del español fue de tres de las Novelas Ejemplares de Miguel de Cervantes. Todo el tiempo traduzco autores, como Octavio Paz, Mario Benedetti, César Vallejo –uno de los poetas más difíciles de traducir–, Jaime Sabines, Pablo Neruda y, mi favorita en absoluto, Elvira Sastre.

ES: Volim da prevodim, posebno pesnike, bilo iz Španije ili Latinske Amerike, i trebalo bi da istaknem da su moj prvi prevod sa španskog bile tri priče iz zbirke „Uzorne novele“ Migela de Servantesa. Stalno prevodim autore kao što su Oktavio Pas, Mario Benedeti, Sesar Valjeho (jedan od najtežih pesnika za prevođenje), Haime Sabines, Pablo Neruda i, moj apsolutni favorit, Elvira Sastre.

GG: Kakva literatura postoji o odnosu između albanskog i hispanskog sveta?

Poca y no está traducida. El clásico de referencia es el famoso libro Hasta la vista (NdR: título original en albanés) del gran autor Pietro Marko, donde describe la Guerra Civil Española inspirado en sus propias experiencias como voluntario de las Brigadas Internacionales. Nunca se ha traducido al español y yo siempre recomiendo su traducción por su disidencia a la dictadura y las experiencias que cuenta. También me gustaría destacar mi libro A España con Amor, en el que describo las relaciones culturales y humanas entre albaneses y españoles desde la década de 1930 hasta nuestros días a través de tres historias de amor en tres épocas diferentes. (NdR: en junio se ha publicado en España la novela policial La espía de cristal de Pere Cervantes, que ambienta una historia de amor entre un reportero español y una sobreviviente de guerra albanesa en el Kosovo de la posguerra)

ES: Malo je literature i većinom nije prevedena. Referenca je čuvena knjiga „Hasta la vista“ (Ur: originalni naslov na albanskom) velikog autora Pjetra Marka, gde opisuje Španski građanski rat inspirisan sopstvenim iskustvima dobrovoljca u Internacionalnim brigadama. Nikada nije prevedena na španski i ja uvek preporučujem da se prevede zbog njegovog disidentstva u diktaturi i iskustava o kojima pripoveda. Takođe bih želeo da istaknem svoju knjigu „Španiji s ljubavlju“ (A España con Amor), koja opisuje kulturne i ljudske odnose između Albanaca i Španaca od 1930-ih do danas kroz tri ljubavne priče u tri različita perioda.

GG: Pošto je albanska književnost malo poznata, na koga treba da obratimo pažnju da bismo bolje razumeli ovaj kulturni pejzaž? Ime pisca Ismaila Kadarea se uvek pominje, ali ko još postoji?

La literatura albanesa está viviendo una especie de renacimiento, después de la caída del régimen totalitario en Albania ^[3], pero también en Kosovo, y hay muchos escritores talentosos que están creando una nueva ola sin vínculos, pocas influencias y una mentalidad distinta al antiguo régimen y sus reflejos en nuestro espacio literario, como pueden ser Erjus Mezini o Kristaq Turtulli.

Kadaré es un grande, y eso no lo digo yo, sino los lectores de medio mundo en los más de treinta idiomas en la cuales han sido traducidos sus libros. Pero sus obras están inevitablemente vinculadas a aquel periodo histórico. Él supo jugar majestuosamente con la censura, señalando problemas que nadie más podría. Sin embargo, un hecho lamentable en el que caen muchos cuando escriben sobre Albania es tomar siempre como punto de referencia la violencia del Kanun medieval, las Vírgenes Juradas, la dictadura de Hoxha, la prostitución, las organizaciones criminales mafiosas y nada más, como si Albania y los albaneses fuéramos sólo eso. Es algo muy despectivo, que no le hace justicia a Albania ni a su literatura.

ES: Albanska književnost proživljava svojevrsnu renesansu nakon pada totalitarnog režima u Albaniji, ali i na Kosovu, i mnogi talentovani pisci stvaraju novi talas bez veza, sa malo uticaja i sa drugačijim mentalitetom od starog režima i njegovih efekata po naš književni prostor, kao što su Erjus Mezini ili Kristać Turtuli.

Kadare je jedan od velikana, i to ne govorim ja, već čitaoci širom sveta koji čitaju na više od trideset jezika na koje su njegove knjige prevedene. Ali njegova dela su neizbežno vezana za taj istorijski period. Znao je da se veličanstveno poigra sa cenzurom, ističući probleme kako niko drugi nije mogao. Međutim, činjenica za žaljenje u koju mnogi upadaju kada pišu o Albaniji jeste da uvek za referentnu tačku uzimaju nasilje srednjovekovnog Kanuna, zaklete device, Hodžinu diktaturu, prostituciju, mafijaške kriminalne organizacije i ništa drugo, kao da su Albanija i Albanci bili samo to. To je veoma ponižavajuća stvar, koja ne predstavlja Albaniju i njenu književnost pravedno.

GG: Zaista, kada se govori o Albaniji i Kosovu, obično se šire negativni stereotipi, ili barem predmoderni i mračni. Kako kulturna produkcija može da se suprotstavi ovakvom predstavljanju i ponudi svetu tačniju, moderniju i kosmopolitsku viziju današnje Albanije i Kosova?

Tanto extranjeros como muchos autores albaneses suelen enfocarse en esto, quizás, porque les resulta más fácil que profundizar en otras cosas. En mi literatura, por el contrario, siempre trato de centrar la atención en el carácter cosmopolita ancestral típico de los albaneses. Por ejemplo, en el hecho de que nuestra tierra desde siempre ha sido encrucijada de civilizaciones, lenguas, culturas y tradiciones y eso lleva a una mentalidad abierta y a una hospitalidad característica que se aprecia, entre otras cosas, en el rescate de los judíos en la Segunda Guerra Mundial o en la acogida de refugiados de la guerra de Kosovo en 1999. Intento destacar de nuestra Besa ­–código de honor tradicional albanés­– nuestra actitud alegre y nuestra obstinación y carácter invencible ante las dificultades de la vida, el mal destino, los invasores y los regímenes opresores.

ES: I stranci i mnogi albanski pisci imaju tendenciju da se fokusiraju na ove stvari, možda zato što im je to lakše nego da se upuštaju u druge aspekte. U mojoj literaturi, naprotiv, uvek se trudim da se fokusiram na kosmopolitski karakter predaka tipičan za Albance. Na primer, na činjenicu da je naša zemlja oduvek bila raskrsnica civilizacija, jezika, kultura i tradicija a to vodi ka otvorenosti i karakterističnom gostoprimstvu koje se vidi, između ostalog, i u spasavanju Jevreja u Drugom svetskom ratu ili u prijemu izbeglica iz rata na Kosovu 1999. godine. Pokušavam da iz naše Bese – tradicionalnog albanskog kodeksa časti – iznesem naš vedar stav i našu tvrdoglavost i nepobediv karakter pred životnim teškoćama, pehovima, osvajačima i represivnim režimima.

GG: Kakvu buduću saradnju možemo očekivati između albanskog i hispanskog sveta s obzirom na to da su oni periferne sfere globalne kulturne produkcije?

Estoy seguro de que seguirán construyéndose puentes culturales entre nuestras culturas y gente, especialmente a través de la literatura, y daré lo mejor de mí para dar mi aporte en este contexto, como autor y como traductor.

ES: Siguran sam da će se i dalje graditi kulturni mostovi između naših kultura i ljudi, posebno kroz književnost, i daću sve od sebe da u tom kontekstu dam svoj doprinos i kao autor i kao prevodilac.