[1]Gerilci ekomanipulacije u Centru za poslovni dizajn, London 2008 – Fotografija ljubaznošću Flickr [2] korisnika fotdmike (CC BY-NC-ND 2.0) [3]
„Greenwashing“ (ekomanipulacija), švajcarska finansijska reč godine [4] za 2021. godinu, svakako je dominirala naslovima o klimatskoj krizi tokom 2022. godine. Ona je izazvala značajne diskusije u Australiji pre, tokom i posle COP27 [5] konferencije UN o klimi 2o22. godine i, imajući u vidu čvrstu fiksaciju australijskih glasača na pitanja životne sredine [6] na izborima iste godine, verovatno će se to nastaviti i narednih godina. Nova australijska vlada je to primila na znanje i preduzima korake kako bi stavila pod kontrolu neobuzdanu ekomanipulaciju i pozvala preduzeća na odgovornost.
Reč „greenwashing [7]“ (skovana od termina „whitewashing“) odnosi se na marketinšku strategiju koja neku korporaciju predstavlja ekološki prihvatljivom u cilju prodaje proizvoda ili promocije brenda. Klasična pritužba na ekomanipulaciju je da mnogi brendovi troše više vremena, energije i resursa [8] da bi sebe predstavili zelenim nego što se zaista bave problemima emisija ili otpada na smislen način.
Naučni centar Australijskog instituta u oktobru 2022. godine je objavio svoj izveštaj [9] o ekomanipulaciji sponzorisan od strane države u kojem kritikuje [10] australijsku vladu, opisujući okruženje u kojem država nastavlja i podstiče kampanje ekomanipulacije. Negativna analiza se odnosi i na prethodnu vladu i na novu laburističku vladu izabranu u maju 2022. godine. Izveštaj posebno kritikuje upotrebu kompenzacije emisija ugljenika [11].
Industrija fosilnih goriva i glavni emiteri postavili su agendu australijske politike o klimi. Rezultat je sveobuhvatan politički okvir u kojem se obmanjujuće tvrdnje o klimi od strane industrije ne samo prihvataju, već ih aktivno sponzoriše federalna vlada.
Australijska komisija za hartije od vrednosti i ulaganja (ASIC) postavlja ekomanipulaciju kao prioritet [12] za ubuduće, odnosno suzbijanje „obmanjujućeg ponašanja u vezi sa održivim finansijama, uključujući ekomanipulaciju“. Daje savete o tome kako izbeći finansijsku ekomanipulaciju:
Ekomanipulacija iskrivljuje relevantne informacije koje bi trenutnom ili potencijalnom investitoru mogle biti potrebne da bi donosio odluke o investiranju. Ona može narušiti poverenje investitora u tržište proizvoda koji se odnose na održivost i predstavlja pretnju za pošten i efikasan finansijski sistem.
Ali korporativna ekomanipulacija se proteže daleko izvan energetskih kompanija. Organizacija za zaštitu potrošača u Australiji, Australijska komisija za konkurenciju i potrošače (ACCC), cilja na [13] širok spektar preduzeća, napominjući u saopštenju: „Najmanje 200 portala kompanija će biti pregledano u potrazi za obmanjujućim ekološkim tvrdnjama u nizu ciljanih sektora, uključujući energiju, vozila, proizvode i aparate za domaćinstvo, ambalažu za hranu i piće, kozmetiku, odeću i obuću“. Zamenica predsedavajućeg ACCC Delija Rikard je dodala:
Kako potrošači postaju sve zainteresovaniji za kupovinu održivih proizvoda, raste zabrinutost da neka preduzeća lažno promovišu svoje ekološke ili zelene atribute. Obmanjujuće tvrdnje o proizvodima ili uslugama potkopavaju poverenje potrošača u tržište.
Penzioni fond Cbus, jedan od najvećih investitora u zemlji, cilja na ekomanipulaciju od strane kompanija u sklopu svoje odgovorne investicione strategije [14].
Čak je i modna industrija pretrpela kritike. Prema istraživanju [15] Australijske radiodifuzne korporacije (ABC), dok potrošači izbegavaju brzu modu, neki odevni brendovi se oslanjaju na marketing sa temom održivosti, sa malo suštine koja bi to potkrepila:
Kako potrošači postaju svesni ekološke cene brze mode, brendovi pronalaze nove načine da svoju odeću reklamiraju kao održivu.
Mogu da da zagovaraju brzorastuću prirodu bambusa ili niži ugljenični otisak organskog pamuka, ili da hvale prednosti recikliranog poliestera…
Ali krajnji rezultati nisu uvek onakvi kakvima se predstavljaju.
Poziva se na izveštaj holandske neprofitne Fondacije za promene tržišta koji tvrdi da su šeme sertifikacije i dobrovoljne inicijative kontraproduktivne [16]:
…kako se uticaj mode na životnu sredinu pogoršao, ove šeme su se umnožile i postale su deo problema dajući iluziju održivosti u ovom sektoru a da pritom nisu u mogućnosti da pokažu bilo kakve dokaze o promenama.
Brendovi takođe slobodno koriste svoje članstvo u ovakvim inicijativama za ekomanipulaciju, pa čak i za izbegavanje kontrole od strane vlade.
ProjectCECE, koji tvrdi da je „obavio težak posao kako biste što lakše pronašli održive proizvode“, ima novi vodič [17] koji promoviše neke od ovih šema sertifikacije:
Nezavisna treća strana daje sertifikat o održivoj modi koji potvrđuje da neki brend ispunjava specifične standarde sa ekološke ili etičke tačke gledišta.
Međutim, izveštaj [18] o promenama tržišta bio je oštar u proceni trenutne prakse:
Većina inicijativa analiziranih u ovom izveštaju ne uspeva da smisleno održi visoke nivoe ambicija i stoga samo pružaju dimnu zavesu za kompanije koje žele da izgledaju kao da preduzimaju korake ka održivosti. Većina ne postavlja stroge zahteve i rokove za svoje članove da progresivno podižu svoje ambicije, već umesto toga pružaju različite module sa različitim zahtevima, omogućavajući kompanijama sa slabim ambicijama da im se ipak pridruže.
Korisnici na Mastodonu su se pridružili razgovoru preko heštega #greenwashing [19]. Ovaj nedavni post ukazuje na članak Društva ekoloških novinara (SEJ) sa više konteksta o klimatskim dezinformacijama [20], posebno o PR „kampanjama za industriju fosilnih goriva“:
U novembru, Endrju Voršo iz Inside Football izvestio je o zabrinutosti [21] da Katar i FIFA sprovode ekomanipulaciju za Svetsko prvenstvo:
Tvrdnju FIFA da će Svetsko prvenstvo u Kataru biti neutralno od ugljenika vodeći stručnjaci za klimu su odbacili kao opasnu i obmanjujuću, dok su aktivisti za zaštitu životne sredine podneli pritužbe regulatorima oglašavanja u nekoliko evropskih zemalja zbog navodne „ekomanipulacije“.
Ali nije sve tako mračno, jer se čini da se stvari kreću u pozitivnijem smeru na južnom kontinentu. List Gardijan je izvestio o očiglednom zaokretu [22] Australijske laburističke partije, koja je preuzela vlast u maju 2022. godine nakon devet godina vladavine konzervativaca:
Banke i drugi veliki biznisi biće primorani da se izjasne pred javnošću o tome šta čine kako bi se smanjile emisije u skladu sa planovima koje je predložila vlada premijera Albanezea.
Vlada takođe traži načine za suzbijanje „ekomanipulacije“ – ili kada preduzeća pokušavaju da pridobiju potrošače prenaglašavanjem svojih ekoloških praksi.