Zavirite ispod mora indonežanskog arhipelaga kroz ovaj foto esej

Riba žaba (antennariidae) snimljena u Amedu, koralnim grebenima Indonezije. Fotografija se koristi uz dozvolu.

Kao najveći arhipelag na svetu, sa preko 17.000 ostrva, priobalne vode Indonezije su domaćini ogromnoj i raznovrsnoj mreži morskog života i ekosistema. Pošto povećane temperature okeana zbog klimatskih promena sve više ugrožavaju morske ekosisteme, vredi izbliza i lično pogledati neka čudna i vanzemaljska stvorenja koja naseljavaju okeane koji su nam dragi, kao i sile koje im prete.

Ovaj foto esej predstavlja kratak snimak biodiverziteta u obalskom ekosistemu Indonezije i govori o ekološkim i društvenim pretnjama sa kojima se suočavaju. 

Pikachu nudibranch

Pikachu Nudibranch. Fotografija se koristi uz dozvolu.

Ova mala stvorenja se nalaze u Indijskom okeanu i zapadnom Pacifiku. Ime su dobili jer podsećaju na legendarni lik Pokemona. U dužini od samo pet centimetara, teško ih je locirati i relativno se retko nalaze.

Rak bokser

Rak bokser. Fotografija se koristi uz dozvolu.

Rak bokser je jedno od zanimljivijih stvorenja koja se nalaze na indonežanskom morskom dnu. Ima simbiotski odnos sa morskim anemonama koje ubadaju — hrani ih u zamenu za zaštitu — i drži ih u svojim prednjim kandžama da uplaši potencijalne predatore.

„Ovi rakovi drže morske anemone pričvršćene za svoje kandže u horizontalnim pokretima dok se kreću“, kaže Seven Seas Media (Medija sedam mora), grupa marinaca. „Ovaj šareni prikaz služi kao prirodno sredstvo odvraćanja predatorima, a kada je direktno ugrožena, rak će iskoristiti morsku anemonu u naprednom, ’udarnom‘ kretanju prema agresoru.

Carski škampi

Carski škampi. Fotografija se koristi uz dozvolu

Ovi šareni škampi mogu narasti do dužine od 1,9 centimetara i često se nalaze na većim domaćinima.

Mali i obični hipokampus seahorse

Mali morski konjić (levo) i obični morski konjić (desno). Fotografije se koriste uz dozvolu.

Sa najviše dva centimetra, mali morski konjić (levo) je jedna od najmanjih vrsta morskog konjića na svetu.

Koralni trougao sa Vikipedije. Koristi se preko CC-BY-SA-4.0

Nalazi se isključivo u Koralnom trouglu, trouglastom regionu koji se proteže od Filipina i Malezije na istoku do Indonezije i Istočnog Timora na jugu, i Solomonovih ostrva na zapadu. Ovaj ružičasti morski konjic obično živi u ružičastim palminim lepezastim koralima ili drugim mekim koralima i morskim travama koje mu omogućavaju da se izuzetno dobro kamuflira.

Druga slika je uobičajeni morski konjic hipokampusa. Kao i svi morski konjići, hipokampus koristi svoj rep kao sidro da se veže za korale, biljke i druge površine. Verovatno je najpoznatiji po neobičnom načinu razmnožavanja, u kome ženka proizvodi jaja, koja mužjak inkubira kroz kesicu u repu do porođaja.

Fimbirana jegulja

Fimbirana jegulja. Fotografija se koristi uz dozvolu.

Fimbrirana jegulja može dostići dužinu od 81 centimetar. Postoji preko 200 različitih vrsta jegulja, od kojih je većina otrovna. Iako ove jegulje retko napadaju ljude, ako su ugrožene, poznato je da napadaju, a njihovi ujedi sadrže opasne toksine. Njihovi zubi oštri kao žilet takođe mogu izazvati značajno krvarenje i neslavno su bolni. Većina napada se navodno dešava kada ronioci nesvesno stave ruke u rupe koje zauzimaju jegulja.

Sipa

Sipa. Fotografija se koristi uz dozvolu.

Sipa, ili sipe, je glavonožac, rođak poznatijih lignji i hobotnice, i često se lovi da bi se prodala kao morski plodovi. Veruje se da su jedni od najpametnijih beskičmenjaka. Prema National Geographic-u:

Sipe imaju veliki odnos veličine mozga i tela – među najvećim od svih beskičmenjaka—što ih čini neverovatno inteligentnim. Mogu da broje i mogu da se sete šta, gde i kada su poslednji put jeli; osobina pamćenja za koju se nekada verovalo da je jedinstvena za ljude.

Neke vrste sipa su klasifikovane kao ugrožene. Trenutno, njihove najveće pretnje su zakiseljavanje okeana — promene pH okeana zbog sve veće emisije ugljen-dioksida u atmosferi i okeanu — i prekomerni ribolov.

Jelka crv

Jelka crv. Fotografija se koristi uz dozvolu.

Jelka crvi su spiralni crvi koji su dobili ime po svom svečanom, kupastom izgledu. Obično se prostiru oko 3,8 centimetara i mogu se naći u mnogim bojama, uključujući crvenu, narandžastu, zelenu i žutu. Koriste svoje šarene perje za pasivno hranjenje i disanje. Oni su sedelačka stvorenja dok se crv zariva u stenu da bi se usidrio usred strujnih fluktuacija. Veoma su osetljivi na okruženje oko sebe i, ako se osećaju ugroženo, brzo će se povući u svoju jazbinu.

Morske pretnje

Prema Organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu, „više od polovine svetskih morskih vrsta moglo bi da dođe do ivice izumiranja do 2100. godine“. Oni dodaju:

Povećanje temperature povećava i rizik od nepovratnog gubitka morskih i obalnih ekosistema. Danas se primećuju široko rasprostranjene promene, uključujući oštećenje koralnih grebena i mangrova koji podržavaju život u okeanu, i migraciju vrsta na veće geografske širine i nadmorske visine gde bi voda mogla biti hladnija.

Većina gore navedenih stvorenja nastanjuje ekosisteme grebena Indonezije. Oko 25 procenata svih morskih životinja živi u „morskim kišnim šumama“ — koralnim grebenima. Ovi grebeni su gusti vrtovi koji vrve životom i biodiverzitetom. Oni takođe igraju suštinsku ulogu u održavanju morskih ekosistema i zaštiti zemljišta od erozije.

Pored svog biološkog značaja, oni su i glavni izvor poslova za priobalne zajednice, ključni ekonomski pokretač, i izvor hrane i lekova. 

Prema Konferenciji Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD), od 2016. godine, 3 milijarde ljudi se oslanja na okeane za život, a više od 350 miliona radnih mesta je povezano sa okeanima širom sveta.

Indonezija ima površinu od oko 51.020 km2 koralnih grebena  — što predstavlja oko 18 procenata ukupnog sveta.

Međutim, postaje jasno da su veličanstvena stvorenja prikazana u ovom delu, kao i naše priobalne ekonomije, ugrožene jer klimatska kriza zagreva vode okeana i ugrožava obalne ekosisteme. Veliki koralni greben u Australiji je već iskusio značajno izbeljivanje korala, fenomen gde korali jarkih boja miruju i postaju sablasno beli usled spoljnih pritisaka kao što su temperature zagrevanja, zagađivači ili promena pH nivoa vode. Izveštaj koji je objavila australijska uprava za morski park Velikog koraljnog grebena u maju 2022. pokazuje da je 91 odsto velikog koralnog grebena „ispoljilo izvesno izbeljivanje“.

Izbeljivanje korala. Skotov greben, april 2016. Fotografija preko Australijskog instituta za nauku o moru. Koristi se bez nadoknade.

Iako neke grupe pokušavaju da obnove koralne grebene, kao što je ovaj ženski tim za očuvanje korala u Gilli Airu, u Indonezji, jasno je da bez ozbiljnih društvenih promena, sledeća generacija možda neće moći da se upozna sa neverovatnim stvorenjima koja su prikazana iznad.

Eko-turizam i ronjenje

Fotografije su sakupili iskusni ronilački majstori — stručnjaci koji su prošli niz ronilačkih kurseva i ispitivanja, odobrenih od strane lidera međunarodnih kurseva ronjenja, Profesionalnog udruženja instruktora ronjenja (PADI) ili Međunarodne škole ronjenja (SSI).

Iako iskusni instruktori znaju kako da upravljaju morskim ekosistemima na održiv način, rekreativno ronjenje može direktno i indirektno da nanese štetu morskom životu.

Direktna šteta se odvija pod vodom jer je poznato da neiskusni ronioci udaraju, lome ili ometaju korale i morski život.

Pojačani razvoj ronilačkih centara i drugih turističkih objekata za rekreaciju na obalama, oštećenje korala usled povećane upotrebe čamaca i zagađenje gasom iz motornih čamaca takođe predstavljaju indirektnu pretnju za obale. Povećana upotreba i razvoj obale takođe dovode do većih količina otpada i plastike, koji >neizbežno završavaju u okeanu.

Neki organizatori ronjenja, naučnici i vlade nadaju se da će ublažiti ove rizike blokiranjem preterano korišćenih lokacija za ronjenje, omogućavanjem da se područje oporavi i uvođenjem dozvola.

Postoje i inicijative poput inicijative Zelene peraje i Projekat AWARE, dva globalna pokreta za očuvanje podvodnog područja. Oni organizuju kampanje koje se bave problemima otpada i plastike, pretnjama ajkulama i drugim morskim predatorima, promovišući održivo ronjenje i morski turizam, i finansiraju projekte regeneracije korala.

Gabriel Grimsdič, menadžer programa u Ogranku za morske i obalne ekosisteme Programa UN za životnu sredinu, sumirao je izazove implementacije održivog priobalnog turizma.

Turizam može biti mač sa dve oštrice. S jedne strane, to je izuzetno važno za privredu i može približiti ljude prirodi tako da više cene čuda okeana. S druge strane, ako se to ne uradi na održiv način, može da uništi i sam ekosistem koji turisti dolaze da posete.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.