Deo KRIK tima u 2020. Fotografija ljubaznošću KRIK-a; koristi se uz dozvolu.

Ova priča je zasnovana na originalnom izveštaju Meta.mk. Uređena verzija je ponovo objavljena ovde u skladu sa ugovorom o podeli sadržaja između Globalnih glasova i Fondacije Metamorfozis. 

Samo nekoliko dana pre dobijanja Nagrade EU za istraživačko novinarstvo u Srbiji 2022, srpski istraživački medij KRIK osuđen je po tužbi za klevetu od strane srpskog suda zbog objavljivanja vesti o krivičnom suđenju, citirajući tvrdnju optuženog da je kriminalna grupa imala veze sa ministrom unutrašnjih poslova.

SLAPP tužbe, skraćeno za strateške tužbe protiv učešća javnosti, poznate i kao tužbe za zastrašivanje ili strateške parnice protiv učešća javnosti, su tužbe koje imaju za cilj da cenzurišu, zastraše i ućutkaju kritičare opterećujući ih troškovima pravne odbrane dok ne odustanu od kritike ili opozicija.

Organizacije za slobodu medija, kao što su Udruženje novinara Srbije, Međunarodni institut za štampu, Evropska federacija novinara (EFJ), Koalicija za medijske slobode i SEE Check Network, kao i advokati i opozicioni političari, izrazili su zabrinutost ili su direktno osudili presudu. Nezavisni mediji Danas, N1, Nova, Cenzolovka, Glas Šumadije, JUGpress, Autonomija i Žiginfo izrazili su solidarnost ponovnim objavljivanjem teksta KRIK-a koji je bio predmet sudskog spora pokrenutog u maju 2021.

Meta.mk je razgovarao sa novinarkom KRIK-a Milicom Vojinović, autorkom teksta i dobitnicom brojnih profesionalnih nagrada, uključujući CEI SEEMO nagradu za izuzetne zasluge u istraživačkom novinarstvu 2021. Ona je u poruci preko imejla objasnila značaj ovog slučaja:

Kada je reč o presudi kojom smo osuđeni za povredu časti i ugleda donedavnog direktora Bezbednosno-informativne agencije, a sadašnjeg ministra Bratislava Gašića, ona predstavlja veoma opasan presedan za novinare u Srbiji. Naime, ovo je prvi put da smo tuženi (a sada veći i osuđeni) zbog vesti sa suđenja sa kog smo izveštavali. Na tom suđenju je pomenut i Gašić u kontekstu veza sa kriminalcima. Iako je i na suđenju utvrđeno da smo verno preneli ono što se dogodilo, ipak nas je sudija osudila samo zato što je informacija za koju smo dali tačno pojašnjenje išla na štetu Gašića. Još je i naglasila da je to što je Gašić funkcioner otežavajuća okolnost za nas, što bi u demokratskim državama trebalo da bude obrnuto – trebalo bi da su funkcioneri podložniji kritikama od ostalih građana.

Bratislav Gašić je na funkciji ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije od 26. oktobra. Jedan je od osnivača vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), a bio je njen potpredsednik od 2012. do 2016. godine. Obavljao je i funkcije gradonačelnika Kruševca (2012–14) i ministra odbrane od 2014. do 2016. S te funkcije je smenjen nakon što je njegova javna seksistička uvreda novinarke izazvala skandal. Otprilike godinu dana kasnije imenovan je za šefa Bezbednosno-obaveštajne agencije (BIA).Nakon nedavnog imenovanja za ministra unutrašnjih poslova, imenovan je i za člana novog vladinog tela za rodnu ravnopravnost.

Prema Indeksu slobode štampe Reportera bez granica 2021, novinarima u Srbiji „prete politički pritisci i nekažnjivost zločina koji su nad njima počinjeni“. Vojinović je rekao da posledice ove presude KRIK-u mogu dodatno da pogoršaju ionako zabrinjavajući nivo medijskih sloboda u zemlji.

Ova odluka je veoma opasna s obzirom na to da pravi atmosferu u kojoj će novinari ubuduće biti zabrinuti prilikom svakodnevnog izveštavanja sa suđenja ili drugih događaja jer bi mogli da prođu kao mi iako prenose verno šta se dogodilo. Ovo bi moglo da vodi i ka autocenzuri novinara, odnosno dodatnom gušenju slobode medija, a samim tim i ka smanjenoj mogućnosti građana da dobiju važne informacije.

Još jedna bitna činjenica u vezi sa ovim slučajem je da je sudija Nataša Petričević Milisavljević priznala da ima bliske veze sa ministrom rada Nikolom Selakovićem, važnim članom vladajuće stranke SNS, povezan sa tužiocem Gašićem.

Sudija je u svojoj presudi navela veoma kontradiktorne razloge za kaznu, praktično prihvatajući samo argumente iznete protiv KRIK-a. Glavni i odgovorni urednik KRIK-a Stevan Dojčinović objasnio je da:

 [Presuda] ne dovodi u pitanje istinitost prisluškivanog razgovora koji su novinari objavili; tvrdi se i da novinari imaju pravo da objasne svojim čitaocima — ali su u isto vreme urednik KRIK-a i njegov novinar osuđeni upravo zato što su čitaocima objasnili značenje izraza „na kazanu“ koji je upotrebljen u pomenutom razgovoru. Skandalozniji deo presude je što se novinarima kao otežavajuća okolnost uzima činjenica da je Bratislav Gašić funkcioner — umesto da je obrnuto.

KRIK je najavio da će tu presudu pobijati žalbom Apelacionom sudu. Nadajući se da će osuđujuća presuda biti poništena, novinari KRIK-a najavljuju i da nameravaju da nastave sa radom na profesionalnom izveštavanju i da nastave sa istraživanjem organizovanog kriminala i korupcije kod svih važnih aktera, uključujući i one koji su ih već tužili.

U ovom trenutku KRIK vodi 11 sudskih sporova, uključujući i Gašićev. Većina ovih procedura započeta je pre decembra 2021. godine, kada je nekoliko organizacija za slobodu medija, uključujući Član 19, EFJ iEvropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), upozorilo da talas SLAPP tužbi protiv KRIK-a ima zastrašujući efekat na slobodu medija u Srbiji. Pokrenute od moćnih ličnosti bliskih srpskoj vladajućoj stranci SNS, ovi postupci su kumulativni, traže preko 90 miliona dinara (više od 800.000 dolara) odštete — tri puta više od godišnjeg budžeta medija.