Hidžre su fizički muškarci, međutim, identifikuju se duhovno kao žene. Oni su društveni izopštenici u Indiji i često žive zajedno u grupama, a mnogi rade u prostituciji ili prose za život. Autor slike sa Flickr-a Johanan Ottensooser. CC BY-NC-SA 2.0.

U Indiji postoji širok spektar identiteta povezanih sa transrodnim osobama, uključujući Hidžre (takođe poznate kao aravani, koti i džogape), evnuhe ili međupolne osobe. U mnogim južnoazijskim zemljama ove osobe su često zvanično priznate kao osobe trećeg pola. Izazovi sa kojima se transrodne osobe suočavaju su mnogostruki od njihovog rođenja pa do smrti. Prvi izazov je prihvatanje sebe kao drugačijeg od šire dvopolne perspektive u okruženju. Sledeće je prilagođavanje porodici, školi i okruženju i dobijanje njihove podrške; oni koji to ne uspeju završe odvojeni od spoljašnjeg sveta. Najteža je reakcija – koja uključuje nasilje i viktimizaciju – sa kojom se suočavaju od strane različitih aktera uključenih u njihove živote, što im često otežava da imaju tipične poslove. I, konačno, suočavaju se sa izazovima nekooperativnog zdravstvenog sektora i policije.

Globalni Glasovi su intervjuisali Somabu Bandopadai putem e-pošte kako bi razgovarali o bezbrojnim izazovima sa kojima se suočavaju transrodne osobe u Indiji.

Fotografiju ustupila Somaba Bandopadai.

Bandopadai je gostujući istraživač saradnik na Fakultetu za kriminologiju Univerziteta u Montrealu, Kanada, a u Indiji je mlađi istraživač saradnik na Nacionalnom univerzitetu za pravne nauke Zapadnog Bengala, Kalkuta, gde takođe radi na doktoratu o transrodnom nasilju i viktimizaciji. Ona je aktivistkinja zajednice i bavi se zagovaranjem, podizanjem pravne svesti i radom na senzibilizaciji sa zajednicom, policijom i pravosudnim službenicima u njenoj državi Zapadni Bengal.

Bandopadai je govorila o svom radu na podizanju svesti o potrebi za pravednim i jednakim tretmanom transrodnih osoba i okončanjem diskriminacije. Odgovori su lektorisani radi jasnoće.

Globalni Glasovi (GG): Kako i zašto ste započeli svoj aktivizam i istraživanje transrodnih pitanja?

Somaba Bandopadai (SB): U osmom razredu, moj nastavnik sociologije je uveo diskurs o transrodnim osobama, a njegove reči su me toliko inspirisale da sam se postepeno zainteresovala da ih istražujem. Na pravnom fakultetu, isto interesovanje se povremeno nastavljalo. Ali postojala je debata studenata prava koja je ubrzala moju ljubav prema ovoj temi, obavezujući me da radim za njih do kraja života.

Nastavila sam da istražujem ovu temu kao deo moje magistarske disertacije i odlučila da nastavim sa tim radom i za doktorat. Shvatila sam da zakon o ljudskim pravima nimalo nije uspeo da zaštiti ovu grupu ljudi koji su najteže pogođena grupa u svim okolnostima.

GG: Kakva je trenutna situacija za transrodne osobe u Indiji?

SB: Istina je da je znamenita presuda iz 2014. godine tu da pruži zaštitu.

Ta presuda je bila prva i jedina presuda Vrhovnog suda Indije koja je pravno priznala transrodne osobe ili osobe „trećeg pola“ u Indiji, dajući im pravo na samoopredeljenje i pravno priznajući proces operacije za promenu pola. Sudije su prepoznale težak položaj transrodnih osoba i naložile da one mogu biti zakonski zaštićene rodnim identitetom po svom izboru u ličnim kartama i socijalnim šemama i da im se obezbedi sigurnost.

Novi zakon iz 2019. godine o zaštiti prava transrodnih osoba je takođe donesen, međutim, ostaju izazovi u njegovoj primeni.

Donošenje zakona svakako nije dostojanstven odnos prema njima. Šeme socijalne pomoći sada se polako osmišljavaju za njih, ali vlada ne dovršava preduslove potrebne za dobijanje beneficija. Transrodne osobe i što je najvažnije, bezbednost i sigurnost u smislu nasilja i viktimizacije sa kojima se suočavaju kod kuće, u školi, na ulici i na radnom mestu i od drugih aktera kao što su nastavnici, policija i bolnice, još uvek su daleki snovi.

GG: Koja je razlika između transrodnih osoba i Hidžri? Koliko se razlikuju njihove borbe?

SB: Transrodnost je rodni identitet. Dakle, neko sa biološkim polom jednog roda identifikuje se kao drugi, a onaj ko je biološki muškarac identifikuje se više kao žena, odnosno transrodna osoba.

Hidžre
Hidžre imaju važnu ulogu u indijskom društvu i imaju rituale koje treba pratiti i preduzeti oko venčanja, porođaja ili smrti. Pripadnici profesije Hidžra obilaze domove i izvode rituale i blagosiljaju ukućane za blagostanje i sreću. To je profesija u kojoj izvodeći ove rituale zarađuju za život i imaju strogu hijerarhiju koju treba da održavaju u svojoj grupi.

Hidžra je profesija, kao što je, na primer, biti sveštenik, a takođe i socio-kulturni identitet koji se prvenstveno praktikuje na indijskom potkontinentu, ali i u susednim zemljama. Kao profesija, ona dolazi sa sopstvenim skupom odgovornosti poput svake druge profesije i datira nekoliko vekova unazad. Dakle, njihove borbe su različite na mnogo načina.

U profesiji Hidžra, borbe se dešavaju unutar zajednice i transrodne osobe su zaštićene od spoljašnjeg sveta, ali, za transrodne osobe u drugim profesijama, borba sa društvom u celini se stalno vodi na različitim mestima – na radnom mestu, u klinici ili na drugim mestima.

GG: Da li su nezaposlenost, diskriminacija i socijalna isključenost ukorenjeni u društvenim, verskim ili kulturnim uverenjima?

SB: Zasnovani su na društvenoj uslovljenosti više nego na drugim stvarima. To obuhvata društvene i kulturne faktore koji su izgrađeni na pojmovima dvopolnosti. To je problem. Na religioznoj osnovi, rekla bih da je manje jer se u većini religija postojanje transrodnih osoba pominje u pozitivnom svetlu, što ljudi imaju običaj da previđaju ili brkaju sa homoseksualnošću. Dakle, društvena verovanja i percepcije su doveli do ove situacije.

GG: Kako se transrodne osobe suprotstavljaju i odupiru diskriminaciji prema njima?

SB: To je pitanje na koje najbolji odgovor mogu dati same transrodne osobe, jer svaka od njih ima sopstvene priče i iskustva koje bi mogla da podeli. Ali, kao neko ko blisko sarađuje sa ovom zajednicom, mogu reći da je to okrutno. Međutim, oni nemaju druge opcije osim da uzvrate, bilo obraćanjem sudovima, okupljanjem zajednice radi pomoći, odlaskom u policiju, učestvovanjem u protestnim marševima, ili, kod najgorih i najslabijih primera, prepuštanjem i verovatno čak i okončanjem života ako nisu u stanju da se izbore. To zavisi od raznih faktora, kao što je to kako reaguju i kako odgovaraju, ima bezbroj oblika i moj odgovor je samo u kratkoj crtici.

GG: Kako vaš rad doprinosi unapređenju prava transrodnih ljudi?

SB: Ja posmatram probleme bezbednosti transrodnih osoba iz pravne perspektive. Kao rezultat toga, posmatram nasilje, viktimizaciju i ljudska prava, zakon koji se nužno bavi zaštitom od krivičnih dela. To je zato što osećam da su, bez sigurnosti i zaštite, sve druge šeme za zaštitu građanskih prava i socijalnu pomoć uzaludne aktivnosti jer bi se, jasno, transrodne osobe suočile sa krivičnim posledicama u tim domenima građanskih prava, kao što istorija pokazuje. Nadam se da ću to moći da iznesem pred odgovarajuće predstavnike vlasti koji će, nadajmo se, delovati u skladu sa ovim kako bi zaštitili živote transrodnih osoba.