- Global Voices na srpskom - https://sr.globalvoices.org -

Zašto mnogi stanovnici Hongkonga odaju počast kraljici Elizabeti?

· Napisao/-la Oiwan Lam Preveo/-la Dijana Djurickovic

Kategorije: Istočna Azija, Zapadna Evropa, Hong Kong (Kina), Kina, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije, Istorija, Politika
[1]

Slika preko inmediahk.net. Koristi se uz dozvolu.

Hiljade stanovnika Hongkonga stajalo je u redu ispred kancelarije britanskog generalnog konzulata 10. i 11. septembra da odaju počast kraljici Elizabeti II koja je preminula 8. septembra 2022. godine.

Hong Kong je bio pod britanskom kolonijalnom vlašću više od 150 godina, od 1841. nakon Prvog opijumskog rata [2] između Britanije i dinastije King do 1. jula 1997. godine, kada je suverenitet grada predat Narodnoj Republici Kini.

Vest o smrti 96-godišnje kraljice izazvala je snažne emotivne reakcije na društvenim mrežama u Hongkongu tokom vikenda. 12. septembra slavio se državni praznik, proslava kineskog festivala sredine jeseni, ali umesto toga hiljade stanovnika Hongkonga okupile su se da donesu cveće i postave poruke saučešća ispred britanskog generalnog konzulata.

Ksinki Su, dopisnik agencije Frans pres iz Hongkonga, objavila je snimak dugog reda nan Twitter-u: Sigurno stotine, možda više od 1.000 u redu ispred britanskog konzulata u Hongkongu čekaju na vrućini, zagušljivoj vrućini da polože cveće pokojnoj kraljici Elizabeti II. Konzulat je procenio vreme čekanja na 2-3 sata.

Do večeri, britanski konzulat je bio okružen morem cveća: Daniel Suen (@danielchsuen): Ožalošćeni nastavljaju da odaju počast u britanskom konzulatu u Hongkongu u ponedeljak uveče, nakon što su ljudi satima čekali u redu da se upišu u knjigu saučešća za pokojnu kraljicu Elizabetu.

Kraljica Elizabeta II i kolonijalno nasleđe Hongkonga

Neki pro-Pekinđani bili su uznemireni zbog pohvala Hongkonžana pokojnoj britanskoj kraljici, optužujući ih da umanjuju represivnu prirodu kolonijalne istorije grada.

Nekoliko pro-kineskih komentatora, kao što je @qiaocollective, stoga su istakli nasilno policijsko suzbijanje nereda 1967. kako bi podsetili ljude na mračnu stranu kolonijalne istorije grada: Britanska kolonijalna policija u Hongkongu je 1967. godine brutalno ugušila kineske proteste, koje su predvodile levičarske grupe koje su povezane sa CPC. Policija je ubila najmanje 22 osobe. Dve godine kasnije, kraljica Elizabeta dodelila je policiji „kraljevsku” titulu za njihovo ponašanje.

>Godine 1967, u pozadini Kulturne revolucije u kontinentalnoj Kini [9], organizacije i grupe povezane sa Komunističkom partijom Kine pokušale su da „oslobode“ Hongkong pokretanjem velikih protesta protiv britanskih kolonijalnih vlada u gradu.

Policija je odgovorila nasilnim obračunima, a protesti su na kraju prerasli u ulične bombaške napade. Među 51 nastradalim [10], najmanje 22 je ubijeno od strane policije, a 15 civila, uključujući dvoje dece, poginulo je u bombaškim napadima. U neredima je poginulo devet policajaca.

Kolonijalna vlada je takođe sprovodila represivne zakone za suzbijanje nereda. Među ovim zakonima bio je i Zakon o pobuni, koji je korišćen za zatvaranje publikacija i kažnjavanje onih koji su vređali kraljicu i kolonijalnu vladu.

Zaista, nakon nemira 1967. godine, kolonijalna vlada je prestala da koristi Zakon o pobuni da bi potisnula vladine kritičare, i on je pao u mrak. Ironično, nakon protesta protiv izručenja Kini 2019. godine, kolonijalna relikvija je vaskrsnula kako bi se kaznili neistomišljenici u Hongkongu, kao što je prikazano u optužbama za pobunu članova osoblja Stand Nevs-a 2021. Najnoviji slučaj je osuda petorice na 19 meseci zatvora za komplet dečijih knjiga: [Rekapitulacija] NAJNOVIJA VEST: 5 hongkonških logopeda osuđeno na po 19 meseci zatvora zbog pobune oko dečijih knjiga

Dok nasilno slamanje demonstranata 1960-ih predstavlja mračnu stranu britanskog kolonijalnog nasleđa, ono je našlo svog naslednika u sadašnjem Hong Kongu.

Britanska kolonijalna istorija je, međutim, više od njenog represivnog političkog sistema. Nakon nemira 1967. godine, britanska vlada je uvela niz socijalnih reformi u grad. U stvari, prva poseta kraljice Elizabete Hongkongu 1975. simbolizovala je transformaciju kolonijalnog režima iz represivnog u dobronamerni. Plan puta pokojne kraljice tokom ove posete pažljivo je osmišljen kako bi se povezao sa lokalnim kampanjama i prepravio imidž kolonijalne vlade.

Jedna od njenih stanica bila je Oi Man-ovo imanje (愛民邨), javna stambena zgrada završena 1975. Kinesko ime imanja znači „Voli ljude“: Kraljica Elizabeta II sastala se sa stanovnicima imanja Oi Man, javnog stambenog naselja u Hongkongu. (1975)

Mnogi stanovnici Hongkonga još uvek pamte kraljicu po podršci lokalnim organizacijama tokom njene prve posete. Obilazak vlažne pijace (U Hongkongu, vlažne pijace su tradicionalne pijace koje prodaju sveže meso, proizvode i drugu pokvarljivu robu, prim.prev.) Njenog Visočanstva 1975. bila je široko rasprostranjena tokom vikenda kao reakcija na njenu smrt: Kraljičina prva poseta Hongkongu u maju 1975. Godine su prolazile, a ljudi su i dalje pričali o tome. Neka počiva u miru.

Kako su većina demonstranata u neredima 1967. bili mladi ljudi, kolonijalna vlada je uvela novu socijalnu politiku kako bi sprečila delikvenciju tako što je siromašnima pružila više mogućnosti za društvenu mobilnost. Pored jačanja sektora socijalnih usluga, vlada je uvela šestogodišnje besplatno i obavezno obrazovanje 1971. godine i produžila ga na devet godina 1978. godine.

Socijalna politika je vratila mir u grad. Do 1975. kraljica je bila sigurna u susret sa mladim ljudima bez straha: Kraljica i NJ.KV princ Filip posetili su Univerzitet u Hongkongu 1975. godine kao naši pokrovitelji. Njihovo nasleđe će uvek biti deo naše institucionalne istorije i čuvano u našoj Univerzitetskoj arhivi.

Autoritativna slika „njenog veličanstva“ pretvorena je u sliku „stare dame šefice“ — titule koju lokalni ljudi pripisuju kraljici, odražavajući njenu reputaciju mekog i obzirnog monarha u gradu, kako je istakao bivši advokat-aktivista iz Hong Konga @kevinkfyam: Kraljica Elizabeta II je redefinisala ulogu ustavnog monarha za moderni i postmoderni svet. Za ljude iz Hongkonga, ona je predstavljala jednostavniju, slobodniju eru za grad, a ona je bila poznata, od milja kao “事頭婆” (otprilike „Stara dama šefica”). POČIVAJ U MIRU.

Mnogi rođeni usred decenijskih društvenih reformi 1970-ih su čvrsto verovali da se ekonomski uspeh Hongkonga može pripisati kolonijalnom vladaru. Među njima je i Herbert Čou, poznati biznismen koji je nedavno otišao iz grada u Veliku Britaniju: Kao svedok britanske monarhije od 1964, i kineskog rukovodstva od 1997, ne mogu a da ne pomislim gde bi Hongkong bio danas u globalnoj areni da Britanija nije upravljala Hongkongom 150 godina pre 1997! Neka kraljica svih pravih stanovnika Hongkonga počiva u miru💛

Nostalgija britanske kolonijalne ere

Mnogi su primetili nostalgična osećanja koja se šire dok građani žale za kraljicom i protumačili su ovo kao čin protesta protiv suzbijanja civilnog društva u Hongkongu. Nezavisni novinar Timothi McLaughin je primetio: Sinoć je u Hongkongu pauziralo emitovanje NowTV-a i uvećalo ovu belešku ostavljenu ispred britanskog konzulata. Dašak protesta dok oplakujete kraljicu: Ostaćete upamćeni po vašoj eleganciji i nasleđu: nekada slobodnom i civilizovanom Hong Kongu. Hvala Vam za sve. POČIVAJTE U MIRU.

Hongkonški karikaturista @hkguy1988 objasnio je taj osećaj konkretnije: Ljubav data, ljubav vraćena. Zbogom, kraljice Elizabeta. Nikada nas nije terala da pevamo himnu Bože čuvaj našu blaženu kraljicu. Niti nas je prisiljavala da učimo o istoriji njene zemlje. Kralj Artur? A ona? Nije nas terala ni da budemo patrioti. Građansko obrazovanje. Sloboda misli. Nije nas naterala da pevamo (Tvoj sluga). Ipak, ona će nastaviti da živi u našim srcima. Ćao.

Politički karikaturista @badiucao je na crtežu protumačio značenje kolektivnog tugovanja: Cveće za kraljicu u Hongkongu je više od samo žalosti. To je takođe tihi protest protiv ponovnog ujedinjenja sa Kinom i ugnjetavanja