„Ti ljudi“: komentari francuskog ministra pokreću pitanja o homofobiji u vladi

Vlada francuskog predsednika Emanuela Makona (desni centar, liberalna), koji je ponovo izabran za predsednika u aprilu 2022, trenutno se suočava sa povratnom reakcijom zbog homofobičnih komentara i stavova nekih njenih članova.

Dana 13. jula 2022. godine, šest francuskih organizacija protiv homofobije podnelo je pravnu tužbu protiv aktuelne ministarke lokalnih vlasti, Karolin Kaje, samo nekoliko dana nakon što je imenovana. Oni su osudili komentare koje je dala kao senator 2013. kada je rekla da su istopolni brakovi „kapric“ i da je „protiv prirode”.

Na pitanje o ovome na TV kanalu Public Senat 12. jula 2022., Karolin Kaje je rekla da je „očigledno zadržala“ svoje prethodne opaske dok je pokušavala da se opravda:

Je vais vous dire quand même que j’ai beaucoup d’amis parmi tous ces gens-là et franchement, c’est un mauvais procès qu’on me fait, et ça m’a beaucoup contrariée.

Reći ću, među svim tim ljudima imam mnogo prijatelja i, iskreno, na meti sam nepravednog suđenja. To me je jako uznemirilo.

Pravna tužba pariskom javnom tužiocu odnosi se na „javnu uvredu grupe ljudi zbog njihove seksualne orijentacije od strane osobe koja ima javna ovlašćenja“, koja može da donese kaznu do tri godine zatvora i novčanu kaznu od 75.000 evra (oko 75.000 USD).

Advokat Etienne Deshoulieres, koji zastupa tužioce, rekao je na televiziji France Info:

Une personne de l’envergure d’une ministre ne peut plus, en 2022, dix ans après le vote de la loi sur le mariage pour tous, dire que l’homosexualité est un dessein contre nature.

Osoba sa statusom ministra ne može 2022. godine, deset godina nakon što je izglasan zakon kojim se dozvoljavaju istopolni brakovi, reći da je homoseksualizam protiv prirode.

Online reakcije LGBTK+ zajednice

Na društvenim mrežama, članovi LGBTK+ zajednice brzo su osudili ministrove reči koristeći hashtag #CesGensLà (#TiLjudi):

Korisnik Twitter-a @Le_placard_ ^[3] je primetio da je, uprkos svojoj progresivnoj reputaciji, homofobija i dalje veoma prisutna u francuskom društvu:

#CesGensLa ^[4]
Chaque jour on rappel à “Ces gens là” que le combat n'est pas fini.
Que ce soit par des gestes ou des propos tenus, que ce soit par un inconnu dans la rue ou un ministre.
Notre liberté et notre égalité est un combat de tout les jours.#JeSuisCesGensLa ^[5] 🏳️‍⚧️🏳️‍🌈 pic.twitter.com/IzEK7xwXI6 ^[6]

— Loïs; Le placard (@Le_placard_) 17. jul 2022 ^[7]

„Ti ljudi“ se svakodnevno podsećaju da borba nije završena. Bilo da se radi o delima ili rečima, bilo od strane stranca na ulici ili ministra. Naša sloboda i naša jednakost je svakodnevna borba. #Ja sam ti ljudi

Joutjuber Čez Papa Papu ^[8], LGBTK+ zagovornik koji objavljuje video zapise o svom iskustvu u homoroditeljskom domaćinstvu, pozvao je na ostavku Karolin Kaje:

#CesGensLà ^[9] ne comprennent pas pourquoi, en 2022, l’homophobie n’est toujours pas disqualifiante pour devenir et rester ministre de la République.

🤷‍♂️#CayeuxDémission ^[10]

— Čez Papa Papu (@ChezPapaPapou) 12. jul 2022 ^[11]

#TiLjudi ne razumeju zašto 2022. godine homofobija još uvek nije diskvalifikujući faktor da postaneš i ostaneš ministar Republike.

#KajeOstavka

Ministarka Kaje se kasnije izvinila i izrazila žaljenje, ali reakcija nije prestala. Vladini zvaničnici su pokušali da kontrolišu štetu naglašavajući „pravo na grešku” i prenošenjem izvinjenja ministarke. Ali njihova komunikacija nije uspela da ubedi mnoge članove LGBTK+ zajednice:

Comment ça le débat est clos ? Ta collègue crache à la gueule de millions de personnes et tu crois qu'on va s'arrêter là parce qu'elle a tweeté deux phrases dictées par ses 15 conseillers ? Non mais là c'est la blague ! Allez, #CayeuxDémission ^[10] ! https://t.co/qiJgSzJ0vt ^[12]

— Le coin des LGBT+ (@lecoindeslgbt) (LGBT+ kutak) 13. jul 2022 ^[13]

Kako to misliš, rasprava je zatvorena? Vaša koleginica pljuje u lice milionima ljudi i mislite da ćemo tu stati jer je tvitovala dve rečenice koje je diktiralo njenih 15 savetnika? Ovo je neka šala! Hajde, #KajeOstavka !

[Kao odgovor na:]

– Komentari Karoline Kaje smatraju se homofobičnim

„Juče je imala priliku da razjasni svoje komentare, mislim da je debata sada zatvorena“, kaže Olivije Veran, portparol vlade.

Sesil Kudriu, bivša predsednica Amnesti internešenela u Francuskoj, dovela je u pitanje primer koji vlada daje svojim građanima:

Je fais aussi partie de #CesGensLa ^[4], de façon tout à fait naturelle et je défends jour après jour la dignité des personnes #LGBT ^[14] + avec @amnestyfrance ^[15] et @amnesty ^[16]. 🌈✊
Les propos de @carolinecayeux ^[17] démontrent qu’en France, l’exemplarité n’est toujours pas de mise au gouvernement.

— Cécile Coudriou (@CecileCoudriou) 13. jul 2022 ^[18]

Ja sam takođe jedna od #TihLjudi, sasvim prirodno, i dan za danom branim dostojanstvo LGBT+ osoba sa Amnesti Francuska i Amnesti.

Komentari Karoline Kaje dokazuju da u Francuskoj uzornost nije uvek pravilo na nivou vlade.

U uvodnom tekstu, glavni urednik LGBTK+ magazina Têtu je istakao da je stav vlade „nejasan“:

Proclamer un gouvernement allié des personnes LGBTQI+ ne consiste pas à y faire entrer des réactionnaires notoires en croisant les doigts pour qu'ils se taisent […] Un gouvernement allié des personnes LGBTQI+, c'est un gouvernement entièrement composé d'allié·es des LGBTQI+. Nous ne sommes ni “ces gens-là”, ni une option.

Proglašavanje savezničke vlade sa LGBTKI+ ljudima ne znači imenovanje poznatih konzervativaca uz nadu da će držati jezik za zubima […] Saveznička vlada za LGBTKI+ ljude je vlada koja je u potpunosti sastavljena od LGBTKI+ saveznika. Mi nismo „ti ljudi“, niti smo opcija.

Ostali ministri suočavaju se sa odgovorom zbog homofobičnih pozicija

U otvorenom pismu premijerki Elizabet Born, 17 neprofitnih organizacija pozvalo je na ostavku još tri člana vlade, pored Karolin Kaje.

Aktuelni ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin, koji je imenovan 2020. godine, pod lupom je zbog svoje prethodne podrške „Manif pour tous,” („Demonstracija za sve“) pokreta protesta protiv istopolnih brakova u Francuskoj. On je 2013. godine tvitovao da kao gradonačelnik neće voditi nijedno venčanje između dva muškarca ili dve žene.

Novoimenovani ministar za ekološku tranziciju, Kristof Bešu, takođe se suočava sa negativnim reakcijama. 2013. godine, kada je bio senator, uporedio je istopolne brakove sa incestom. Nekoliko godina kasnije, kao gradonačelnik, uklonio je postere iz kampanje podizanja svesti o SIDI iz njegovog grada pod izgovorom da su blizu škole i da su „namerno provokativni“.

Sebastijen Lekornu, ministar oružanih snaga od maja 2022. godine, kritikuje se i zbog svog ranijeg protivljenja istopolnim brakovima. 2012. godine, kao kandidat za gradonačelnika, izjavio je: „Gej komunitarizam me nervira koliko i homofobija”.

Francuska ima mešovite stavove po pitanjima LGBTK+

Francuska je upravo proslavila 40. godišnjicu dekriminalizacije homoseksualizma, koja datira od 4. avgusta 1982. godine. Francuski parlament je 1999. godine uspostavio pakt građanske solidarnosti (PACS), pravno priznajući građanske zajednice između osoba istog pola, pre nego što je 2001. uveo pravne mere protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije. Francuska je 2013. bila 9. zemlja u Evropskoj uniji koja je dozvolila istopolne brakove.

Pored zabrinjavajućeg signala koji ova nedavna imenovanja u ministarstvu šalju LGBTK+ zajednici, neki su zabrinuti da su rezultati Emanuela Makrona po pitanjima LGBTK+ bili manje nego odlični tokom njegovog prvog predsedničkog mandata (2017–2022).

Tokom Makronovog prvog petogodišnjeg mandata, dva važna zakona za LGBTK+ prava — zakon koji otvara pristup medicinski potpomognutoj reprodukciji za lezbejske parove i zakon koji zabranjuje upotrebu takozvane „terapije konverzije“ — više puta su odlagana i doneta tek nakon snažnog zagovaranje grupa za pritisak, i na kraju je bio nezadovoljavajući. Transrodne osobe su i dalje isključene iz medicinski potpomognute reprodukcije. Aktivisti takođe osuđuju nedostatak napretka u pogledu prava interspolnih osoba, pošto je Francuska odbila da zabrani sakaćenje genitalija interseksualnoj deci, praksu koju je osudio Branitelj prava (nezavisni ustavni organ Francuske odgovoran za odbranu individualnih prava i sloboda) kao i Ujedinjene nacije.

U međuvremenu, akti nasilja protiv LGBTK+ u Francuskoj se povećavaju za oko 15 odsto svake godine i udvostručili su se od 2016, prema Ministarstvu unutrašnjih poslova. Među ovim krivičnim delima najčešće su kleveta i uvrede, a zatim fizičko nasilje.

Rekord Emanuela Makrona u njegovom prvom predsedničkom mandatu sankcionisan je padom ranga Francuske u Indeksu duge, godišnjem pregledu LGBTK+ prava u evropskim zemljama ILGA-Europe ^[19]. Od 49 država, Francuska je sa 6. mesta u 2018. prešla na 9. u 2019. i 13. u 2020. i 2021. godini.

Dok pitanja LGBTK+ nisu bila u agendi reizbora Emanuela Makrona 2022. godine, njegova vlada sada pokušava da izađe na kraj sa krizom najavljujući skoro imenovanje ambasadora za prava LGBTK+, kao i osnivanje fonda od 3 miliona evra za podršku LGBTK+ centrima širom Francuske.

Sada, ostaje da se utvrdi da li ovo signalizira značajne promene ili jednostavno čin političke komunikacije i „ružičastog pranja”. Ali mnogi LGBTK+ aktivisti sumnjaju u iskrenost vlade i zabrinuti su za budućnost LGBTK+ prava u Francuskoj.