Grupa učesnika radionice u Čaragvi. Fotografija Džesike Penjalosa za Rising Voices.

Kada bolivijski mediji izveštavaju o klimatskim promenama u regionu Gran Čako, čini se da se sve predstavlja kao prirodna katastrofa. Međutim, mladi starosedelački narodi u regionu žele da se mediji fokusiraju i na njihova turistička područja i kampanje za očuvanje šuma, kao i na prethodne konsultacije sa starosedelačkim narodima u vezi sa ekonomskim projektima. Kada lokalni narativi nisu zastupljeni, nastaje pristrasan pogled na to kako se doživljava realnost klimatskih promena.

Gran Čako je druga najveća šuma u ​​Južnoj Americi posle Amazonije, a pokriva četiri zemlje: Argentinu (55 odsto), Boliviju (25 odsto), Paragvaj (20 odsto) i Brazil (5 odsto). Na njega utiču suša, eksploatacija, krčenje šuma i nejednakost, što takođe ima negativne ekološke i ekonomske posledice po ovaj region i ceo svet.

Kreiranje narativa koji više predstavljaju stvarnost u kojoj žive zajednice u regionu i bolji uvid u medijske narative o klimatskim promenama u Gran Čaku u Boliviji bile su glavne premise kursa medijske pismenosti „Roipea Taperai“ („Putevi otvaranja”) namenjenog mladim ljudima iz Škole starosedelačkog novinarstva (EPI) u autonomnoj oblasti Čaragva Ijambae.

Tokom dva dana početkom jula 2022. godine, učesnici su kritički analizirali informacije iz medija o ekološkim vestima koje utiču na njihovu teritoriju. Predložili su nove pristupe zasnovane na njihovoj stvarnosti kako bi komunicirali o klimatskim promenama iz više lokalne perspektive i tako mogli da ublaže njene efekte. Učesnici kursa „Roipea Taperai“ bili su mladi ljudi iz oblasti Parapitigvasu, Čaragva Norte, Alto Isoso, Alto Parapeti-Kagvasu, Gran Kaipependi Karovaičo i Čaragva Pueblo.

Iako EPI radi u autonomnoj oblasti Čaragva-Ijambae, na kursu su učestvovali i mladi ljudi iz Čikitanije i afro-bolivijske zajednice. Oni su uspostavili saveznike i komunikacione mreže između zajednica u različitim oblastima departmana Santa Krus i domorodačkih naroda iz unutrašnjosti. Mladi ljudi sa ovih teritorija upravljaju i kreiraju svoje sadržaje na radio stanici Ñande Ñee, koja se subotom emituje na Fejsbuku, i aktivno učestvuju u svojim zajednicama kao lideri u svojim oblastima. Oni odlučuju o platformama i o razvoju dvojezičnih sadržaja, prilagođavajući se potrebama svoje teritorije.

EPI je projekat za zajednice da preuzmu vodeću ulogu u komunikaciji i za mlade domorodačke novinare iz zajednica Gvarani i Čikitano da ojačaju svoj osećaj identiteta, što obezbeđuje da se i dalje fokusiraju na životnu sredinu i na to kako zagađenje i degradacija utiču na zajednice i njihove teritorije.

Više od 20 domorodačkih naroda živi u Gran Čaku, zajedno sa drugim populacijama kao što su farmeri melezi i menoniti. Gvarani imaju političku autonomiju koja im omogućava da imaju „samoopredeljenje, samoupravu, upravljanje svojim ekonomskim resursima, slobodan izbor svojih vlasti u starosedelačkoj Gvarani vladi u skladu sa normama i procedurama starosedelačkih i urbanih područja (… )“.

Radionica u Čaragvi. Fotografija Džesike Penjalosa za Rising Voices.

Perspektiva medija naspram potreba teritorije

Izgradnjom oblaka reči, učesnici kursa su analizirali termine koje koriste mediji kada govore o klimatskim promenama u Čaku. Zatim su predložili druge reči koje bi trebalo uključiti i naglasiti u komunikaciji.

Ovo je oblak reči sa najčešće korišćenim terminima u lokalnim i nacionalnim medijima:

Turismo, autonomía, prevención, escasez de agua, enfermedades por desastres, permisos para deforestación por carreteras, acuerdos con la empresa y las comunidades, importancia de bosques para comunidades, contaminación de agua por la minería, salud, educación. Sequía, chacarera, cultivos, petróleo, cultura, chaco, departamental, monte, gobernador, autoridades, nacional, gas, economía, camino público, administradora social, salud, hidrocarburos, economía, región, administración autónoma, millones, fuente de producción, desarrollo, consulta previa, permisos, normativa.

Turizam, autonomija, prevencija, nestašica vode, bolesti usled katastrofa, dozvole za seču šuma za autoputeve, sporazumi sa kompanijom i zajednicama, značaj šuma za zajednice, zagađenje vode usled rudarstva, zdravstvo, obrazovanje. Suša, chacarera [narodna igra iz regiona Čako], usevi, nafta, kultura, čako [nizija], departman, planina, guverner, vlasti, nacionalni, gas, privreda, javni put, društveni administrator, zdravstvo, ugljovodonici, privreda, region, autonomna uprava, milioni, izvor proizvodnje, razvoj, prethodne konsultacije, dozvole, propisi.

S druge strane, ovo su termini za koje mladi ljudi u bolivijskom Gran Čaku smatraju da bi trebalo da budu uključeni kada se govori o klimatskim promenama:

Intereses económicos, empresas, autoridades, explotación de recursos, autónoma, ejecutivo, cultura, bosques, flora, fauna, turismo Estabilidad de Pueblos Indígenas, leyes, desarrolló, Millones, ley, país, carretera, IDH, ambiental, cambio climático, expansión agrícola, avasallamientos.

Ekonomski interesi, kompanije, vlasti, eksploatacija resursa, autonomija, izvršna vlast, kultura, šume, flora, fauna, turizam, stabilnost za domorodačke narode, zakoni, razvoj, milioni, pravo, država, autoput, direktni porez na ugljovodonike (IDH), životna sredina, klimatske promene, poljoprivredna ekspanzija, zadiranje.

Ova vežba je otkrila obrazac medijskog izveštavanja o regionu koje se fokusira na prirodne katastrofe.

Radionica u Čaragvi. Fotografija Džesike Penjalosa za Rising Voices.

Danijel Sebaljos, mladi domorodački Čikitano iz Roborea, istakao je da ljudi u njegovom kraju žive od turizma, te da se kao rezultat vesti koje se fokusiraju na šumske požare, ova aktivnost gubi:

Hablar solo de este tema aleja a los turistas, y todos, incluyendo las zonas afectadas generamos menores ingresos.

Razgovor samo o ovoj temi otuđuje turiste, pa svi, uključujući i one u pogođenim područjima, ostvaruju manji prihod.

Sebaljos predlaže da mediji takođe pominju reč „turizam“ kako bi podržali njegovu oblast u Roboreu.

Učesnici su takođe razgovarali o tome da kada mediji uzastopno šire termine „suša“ i „glad“, pomoć se fokusira na kampanje prikupljanja hrane i lekova. To čini zajednice zavisnim od ove pomoći i zanemaruje glavne potrebe svake zajednice, kao što je otvaranje puteva i snabdevanje vodom da bi se reaktivirala poljoprivredna proizvodnja.

Mladi ljudi su predložili da bi mediji trebalo da uključe kampanje za prevenciju katastrofa i veću podršku za poboljšanje uslova proizvodnje u regionu. Bendžamin i Henesis, dva mlada komunikatora iz Čaragve, komentarišu:

Debería indagarse más en los desastres desde la perspectiva de los afectados, consultar qué consecuencias traen y cómo se combaten por ejemplo enfermedades, nuevas plagas, etc.

Trebalo bi uraditi više istraživanja o katastrofama iz perspektive onih koji su pogođeni, kako bi se istražile njihove posledice (na primer, bolesti, nove štetočine, itd.) i kako se protiv njih može boriti.

Još jedan važan aspekt za učesnike bio je kontinuitet projekata podrške poljoprivrednoj proizvodnji i otvaranju puteva, jer oni nisu završeni zbog promene rukovodstva i vlasti.

Nedostatak plana za prevenciju katastrofa, nedostatak odgovarajućih prethodnih konsultacija sa onima u pogođenim područjima, i nedostatak komuniciranja teritorijalnih propisa i prava su aspekti za koje mladi ljudi smatraju da bi trebalo da budu ojačani, uzimajući u obzir činjenicu da poslednjih godina i oni van zajednice i članovi zajednice neovlašćeno prodaju drva.

Kako ističe Henesis Šuliane Kipe, član zajednice iz ove oblasti:

Es necesario hablar de la deforestación pero desde los acuerdos que hacen las empresas con las comunidades, desde los permisos que se dan o no y cómo estas afectan, la prensa debería cubrir estos tratos, donde se paga una miseria, dejando luego secuelas para el medio ambiente.

Kada govorimo o krčenju šuma, neophodno je istražiti sporazume koje kompanije sklapaju sa zajednicama, dozvole koje se daju i kako one utiču na zajednice. Mediji treba da izveštavaju o ovim poslovima koji dovode do nemaštine i imaju posledice po životnu sredinu.

Kao rešenja za ova pitanja, učesnici su identifikovali moć Starosedelačke autonomne oblasti da uspostavi sopstvene propise za poljoprivredna preduzeća i menonite, oslanjajući se na medije i na važnost međunarodnog mišljenja za stvaranje narativa koji generišu podršku pravima starosedelaca.

Za vreme trajanja radionice, učesnici su razgovarali o široko rasprostranjenim medijskim tekstovima koji ne pominju svoje izvore ili su pristrasni prema ekonomskim interesima van zajednica.

Radionica u Čaragvi. Fotografija Džesike Penjalosa za Rising Voices.

Kreiranje narativa iz lokalne perspektive

Radionica je pružila važnu lokalnu perspektivu, ali ovoga puta ne o problemima već o rešenjima. Formulisala je plan akcije koji treba da se sprovede kratkoročno i u srednjem roku kako bi se odgovorilo na ova pitanja: „Šta želimo, šta ćemo da komuniciramo i kako ćemo to da komuniciramo?“

Istaknute su sledeće akcije:

• Podići svest putem video zapisa, dokumentarnih filmova na društvenim mrežama (npr. TikTok) o eksploataciji prirodnih resursa, zagađenju vode, krčenju šuma i važnosti očuvanja.
• Predložiti nadležnima sadržaje i ideje koje primenjuju znanje predaka kao deo rešenja. Na primer: vratiti prakse ili iskustva za sakupljanje kišnice.
• Držati predavanja u školama, regionalnim skupštinama i zajednicama, pod sloganom „Voda za piće nam daje život, osvešćivanje će nam dati vodu“.
• Uspostaviti saveze sa institucijama radi prikupljanja sredstava za kreiranje sadržaja.
• Stvarati narative koji informišu zajednicu o njihovim pravima na pristup vodi kako bi mogli bolje zahtevati ova prava.
• Fokusirati narative na posledice požara a ne na samu katastrofu, kako bi se izgradila podrška za oporavak.
• Ksiomara Sambrana je doprinela ovom članku. Ovaj projekat za Rising Voices je podržan od strane AVINA fondacije u okviru inicijative Glasovi za klimatsku akciju.