[1]Slika sa stranice EuroPride 2022 [2] koja najavljuje da događaj u Beogradu, Srbija, nije otkazan (EuroPride nije otkazan. Šetamo 17.09 u 17h.).
Ovaj tekst je zasnovan na originalnom [3]izveštaju [4]Meta.mk, kao deo regionalne inicijative centra za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana. Uređena verzija se ponovo objavljuje ovde u skladu sa ugovorom o podeli sadržaja između Globalnih glasova i Fondacije Metamorphosis.
EuroPride [5] je panevropski međunarodni LGBTK+ događaj koji svake godine organizuje drugi evropski grad. Ove godine je planirano da se održi u Beogradu od 12. do 18. septembra i uključuje filmski festival, konferencije i Šetnju ponosa. Srpske krajnje desničarske političke stranke i Srpska pravoslavna crkva osudile su događaj, pozivajući na njegovu zabranu.
Javna sfera Srbije preplavljena je homofobičnim govorom mržnje i dezinformacijama, dok su protivnici EuroPride-a organizovali masovne proteste protiv te manifestacije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 27. avgusta da će događaj biti „otkazan” kako bi se smanjile političke tenzije i zaštitili učesnici od mogućeg fizičkog nasiljae.
Nakon zvanične izjave da će ulična šetnja EuroPride 2022. biti otkazana, organizatori su odgovorili da država ne može da „otkaže” događaj jer nije njen organizator. Goran Miletić, koordinator EuroPride 2022, objasnio je [2] u saopštenju objavljenom na njihovom sajtu:
Država, odnosno policija, može samo da zabrani EuroPride, a ne da ga ukine. Takva odluka bila bi protivna Ustavu, a Ustavni sud je već ukinuo slične odluke 2009, 2010, 2011. i 2012. Ne mogu se zabraniti događaji koji se održavaju u zatvorenim prostorima koji su planirani za EuroPride 2022. godine. Čekamo zvaničnu odluku na koju ćemo se žaliti.
EuroPride i tenzije sa Kosovom glavna su pitanja o kojima se razgovaralo na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost [6] koju je 10. septembra sazvao predsednik Vučić. Miletić je odmah potom izjavio za TV N1 [7] da državne institucije nemaju zakonski osnov da zabrane Šetnju ponosa i da će se ona održati bez obzira; štaviše, država ima odgovornost da zaštiti učesnike od svakog nasilja.
Rok za to ističe u utorak u 16 časova, što je 96 sati pred šetnju koja je zakazana za 17. septembar. Naš pravni tim je spreman i uložićemo žalbe MUP-u i Upravnom sudu, ukoliko MUP bude zabranio skup…
Verska procesija sa povorkom Noćnih vukova i veličanjem Putina
Masovni protestni događaj koji je kombinovao versku litiju i protestnu šetnju pod nazivom „Litija za spas Srbije“ održan je u Beogradu u nedelju, 28. avgusta. Manifestacija protiv Evroprajda počela je tako što su zvaničnici Srpske pravoslavne crkve predvodili demonstrante u molitvi. Potom su svi prodefilovali gradom noseći crkvene ikone i fotografije ruskog predsednika Vladimira Putina, predvođeni kolonom moto-kluba Noćni vukovi, prenela je televizija N1 [8].
Skup „Litija za spas Srbije“, kolonu predvode „Noćni vukovi“ pic.twitter.com/Ta8KTfbNao [9]
— Prst (@PrstTabloid) 28.08.2022. [10]
Episkop banatski Nikanor iz Srpske pravoslavne crkve obratio se prisutnima u litiji, navodeći Putinove stavove o LGBTK+ zajednici. On je Putina nazvao „današnjim carem planete Zemlje“ koji je zauzeo čvrst stav protiv „anomalija“ koje su nastale u Srbiji. Nakon molitve, učesnici su prošetali ulicama Beograda i uputili se ka Sabornom hramu Svetog Save.
Srpski noćni vukovi su deo mreže moto „klubova“ osnovanih u Rusiji uz direktnu podršku Putinove vlade, koji šire poruke koje promovišu ruske imperijalističke interese i propagandu koja autoritarne režime predstavlja kao zaštitnike tradicionalnih vrednosti navodno ugroženih zapadnom liberalnom korupcijom. Na Zapadnom Balkanu su bili uključeni u aktivnosti koje podrivaju demokratiju u Srbiji, Bosni i Severnoj Makedoniji. Od jula 2022. godine, ruska organizacija koja je modelirala Noćne vukove podleže sankcijama EU.
Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, jedna je od retkih otvoreno LGBTK+ osoba u zemlji. Ona je napomenula da država ne želi da krši ničija ustavom zagarantovana prava, ali je ukazala na moguće posledice po Srbiju održavanja Evroprajda 2022. godine, prenosi srpska televizija N1 [11]. Rekla je:
To je više molba nego što im kažemo: ‘nemojte da šetate’. To je u skladu sa Ustavom, ali je drugo pitanje kakve posledice ima po našu državu. Radi se o tome šta je u ovom trenutku moguće i kako čuvamo našu stabilnost. Meni je žao što je tako, ali nama je ovaj septembar ‘savršena oluja’. Ima tu i stranog faktora koji se svemu tome raduje.”
Ruski zloćudni uticaj povećava tenzije
List Danas objavio je da je [12] srpski politički analitičar Dušan Janjić na srpskoj televiziji Prva prokomentarisao da prisustvo moto kluba Noćni vukovi na protestu protiv EuroPride 28. avgusta ukazuje da iza njih stoji ruska vojna obaveštajna služba GRU [13].
On je rekao i da su rat u Ukrajini i njegove posledice prilika da se Srbija oslobodi uticaja Kremlja „korigujući“ svoju spoljnu politiku i zavisnost od ruskog izvoza energenata. On je nagovestio da, kako bi sprečile pro-EU zaokret, prokremljovske snage podstiču unutrašnje sukobe podržavajući događaje koji izazivaju podele kao što je litija.
2020. godine, slični protesti sveštenika koje je podstakla Srpska pravoslavna crkva doveli su do pada proevropske vlade u Crnoj Gori.
Homofobični protesti slični onima u Beogradu održani su i u drugim gradovima Srbije, i na njih se gleda kao na podsticaj radikalnijim desničarskim opozicionim partijama. Dok dele sličnu srpsku nacionalističku ideologiju sa vladom Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS), te stranke žele da zamene njegovu administraciju tako što će na tradicionalno konzervativno glasačko telo ciljati ekstremnijom retorikom.
Vlada Srbije je zaista balansirala između svog cilja da se pridruži Evropskoj uniji i svoje politike održavanja „tradicionalnog saveza“ sa Rusijom. Primetna je tenzija: potpredsednica Zorana Mihajlović je krajem avgusta izjavila [14] da je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izmanipulisao činjenicom da Srbija nije uvela nikakve sankcije Rusiji i da je ovu odluku pogrešno predstavio kao da Srbija staje na stranu Ukrajine.
Kako prenosi N1 [15], Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je Mihajlovićevoj da nije dobro upoznata sa realnošću odnosa dve zemlje, rekavši da: „Sa Srbijom imamo potpuno razumevanje o aktuelnim temama međunarodne agende“.
U međuvremenu, korisnici društvenih mreža dele video snimke sa događaja podrške „porodičnim vrednostima“ u Srbiji koji je održan u Moskvi.
protest u Moskvi danas kao podrška tradicionalnim vrednostima u Srbiji, ako je neko sumnjao iz koje je sve kuhinje pic.twitter.com/lSfSWTJWcA [16]
— ledledeni (@nistajaneznam) 28.08.2022 [17]
Vlada Srbije ostaje nepokolebljiva u svojoj odluci
Vučić je u međuvremenu rekao da je odluka o ukidanju Evroprajda već doneta. Neće biti promena oko odluke o otkazivanju događaja i, dodao je, „Neće biti tuča ni sukoba“, upozoravajući da će svako ko bude delovao nasilno biti uhapšen, prenela je televizija N1 [18] 30. avgusta.
Odluku o organizovanju EuroPride 2022 u Beogradu donela je u septembru 2019. godine Evropska asocijacija organizacija ponosa (EPOA) [19]. Očekuje se da će hiljade ljudi iz cele Evrope stići u srpsku prestonicu kako bi učestvovali u manifestaciji.
Predsednica EPOA Kristine Garina izjavila je [20] da ni oni ni lokalni domaćin Beograd prajda [21] neće otkazati beogradski EuroPride i da je pravo na njegovo organizovanje osnovno ljudsko pravo, dok njegova zabrana predstavlja kršenje članova 11, 13 i 14. Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, koju je Srbija ratifikovala.
Garina je rekla i da EuroPride nije dobio nikakva sredstva od Vlade Srbije, a da će srpskoj privredi doneti značajan dodatni turistički prihod. Takođe će pokazati da je Srbija napredna i gostoljubiva evropska zemlja.
U međuvremenu, servis BBC [22]na srpskom jeziku javlja da su ljudi koji su učestvovali u homofobičnim protestima najavili da će se ponovo okupiti u Beogradu na dan kada je zakazana Šetnja ponosa.